ИПХ ЗИЛОТ
Elita
- Poruka
- 20.278
-
- Popularno:
- Amerika krece na Iran
- Израелски амбасадор у Загребу упоредио...
- Bajkeri na protestima
- Koliko bi ti život bio ispunjeniji kad...
- Da li vas je sramota?
- Upoznali smo se preko neta
- Casus Belli, разлика између Израела и...
- Miks Market ruski u centru beograda!
- Кад сте схватили опасности Дунава?
- Zašto puštaš dete da ide u umetničku...
Mitropolit David uporedio studente sa ustašama: Traži se reakcija Porfirija
- Začetnik teme anajade
- Datum pokretanja
- stanje
Велики Комбинатор
Veoma poznat
- Poruka
- 14.032
мда шта још не ваља код нас православних који нисмо баш одушевљени студентима? чујеш њега слепа послушност...изгледа да је овде тотално бесмислено писати више хвала ти што си ме још једном подсетио на то
ИПХ ЗИЛОТ
Elita
- Poruka
- 20.278
Епископ не сме по цену живота да флејмује... Поготову политички, где му није место да тртљамда шта још не ваља код нас православних који нисмо баш одушевљени студентима? чујеш њега слепа послушност...изгледа да је овде тотално бесмислено писати више хвала ти што си ме још једном подсетио на то
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.495
Како се константно користи подваљена лаж да поновимо градиво.
Антисрпско ѕмеће од медија "Нова" објавило је текст са малициозним насловом Mitropolit David uporedio studente sa ustašama: Traži se reakcija Porfirija, ту се придружио у хуљењу по Српској Цркви дежурн клеветник, нека ништарија Благоје Пантелић, гдје су и текст и наслов одвратна су манипулација и конструкција.
Кренула је лавина малициозних коментара по Српској Цркви, ту се наравно придружило србофобично крдо које кампује на крсти, на жалост да ли су и сами постали жртвом антисрпске пропаганде или из неких других мотива у тим реакцијама због клевете засноване на лажи придружило се шест архијереја Српске Цркве који и сами или нису прочитали текст на који реагују или може бит нешто друго.
Да не би било нејасноћа, ево тог текста Здухачи, манитоши и људи од вересије који се нашао на удару.
И у спојлеру (због ограничења карактера издвојене странице текста, гдје сам болдовао дијелове који су злоупотребљени у овим манипулацијама, као и оне који су важни за разумијевање написаног.)
У периодима снажних превирања код појединаца и целих заједница на површинуизлазе све нијансе људских карактера и етоса. Све оно што се покаже на сцени агорејесте реалан одраз нечијег испољеног штаства, и не може се ублажавати одузимањемпроцената одговорности зато што су у питању неки млађи људи, или слабијесналажење, зато што су у питању неки старији или посустали људи. Ако на пример неко, будући хришћанин, има обавезу да и у седмој годиници свога живота исповеда грехе, то ће значити да он има и јеванђелске и моралне дужности, и да преузима одговорност за своје поступке пред Самим Богом; притом сазнање да Господа никаконе треба одвајати од Цркве, и Цркву не одвајати од Господа.
Када су нереди, буне и револуције разних боја у току, на њиховом крају ипак преовлада она црвена, или боја крви, и тада сви учесници параде постају одговорни за далекосежне историјске последице, и то знају како бескрупулозни мајстори заплета, тако и наивни пијуни. То учини ситуацију таквом да вулгарни тип политике, умешен унекој од домаћих и страних кухиња, изнесе свима на кусање дилитириона или отрова.Такав тип политике доноси са собом „велику секиру која људе одваја од молитве и једне од других“. Таква политика нема расуђивање за претходницу, нити је у споју самирним, истрајним изношењем ставова, те и са решењима која се у једном тренутку изнађу?!
За очекивати је да Православни хришћани не могу стајати између пластова незарађеног туђег новца као између пластова сена, и притом зверати унаоколо погледом тражећи највећи пласт коме би се приклонили. У позадини свега стоје старе ушанчене теме и теореме: уклонити тиранију да би се донекле слободно дисало;олабавити централизам да би се слободније дисало; увести економски либерализам даби у такмичењу доминирали најспособнији; допуштати и анархизам еда би свачијаправа била максимално истакнута и уважена; омогућити страначкој и опозиционојвртешки да се окреће до трансгресије зарад угодности свих; данас се опијати изаносити благодетима глобализма, а у блиској будућности стењати у технолошким крлеткама и кавезима дефинитивног поретка ствари; данас пак апстраховати и изокретати критеријуме основних вредности да би свако био неприкосновен у наступима изригавања свога селфа; својих заблуда и својих страсти; својих теорија ипсема или лажи, својих прелести и јереси..., и за то добијати вравиа или награде,односно витешка звања и титуле.
Као што ниједна смрт није лишена процента самоубиства, тако нити једнарежија стварног догађаја није лишена реализма. Најновији и ретко импресиван примерза речено нека буде прво изнедравање Пасије двојице ветерана у области америчког светлописа и кинематографије Гибсон-Кавизел. Још старији пример за речено некабуде житијска прича о глумцу Порфирију, који је интерпретирајући на сцени лик хришћанског мученика одједанпут стварно и сам постао мученик за Христа. Треба приметити како две категорије – усличавања и уподобљавања – постају нераскидивоповезане са нашим самовласним ергоном или делом.
Зато је на овоме месту вредно подсећања да је свака власт допуштена одБожје стране, и да се власт итекако налази под моћном Десницом Господњом.Једноставно, Господ узвисује, а када је потребно, Он и обара; извесне управитеље Онпоставља, и опет их замењује другима. Но Њему су при свему томе најмилијимиротворци, па се они и синовима Његовим, синовима Божјим називају!
Наши горски „здухачи“ или другде „стуваћи“ данас, наводно, имају натприроднасвојства. Наравно, имају их, али их показују за трпезама, у механама, при колутањудимова, хазардерству, при спавању и у сновима. Док спавају из њих излази дух и водиветрове, гони облаке, доноси и односи град, и туче се сам са другим „здухачима истуваћима“. Они су митски инсани који живе по планинама, швапским котлинама и зашанковима пабова, и највише подсећају на шумске панове и прорицатеље упропаштенебудућности ближњих; чине добро свом крају, али наносе зло другом обору и земљи, итако претрајавају; они имају својства да предвиде сопствену смрт, али се радије клонесвоје, и окрећу се онима које су од себе отуђили или се на њих намерачили. Да би томедали тон свечаности и спектакла, они их нападају и киње само о великим празницима иголемим народним дешавањима.
Да их подсетиш на Антифон 1. Степенах гласа 8.: Који ненавиде Сион неказаиста буду, пре него што се ишчупају, као трава, јер ће Христос сасећи вратовењихове (...); они ће радије пасти под сечиво страсти или се запетљати у јерес, неголи теелементарно уважити.
Од младости њихове враг их искушава, сладостима их пали, но се они не уздајуу Господа, те зато ни не желе победу над непомеником. А и зашто би се борили противњега када им је овако драже: бити пашом и субашом, илити „стуваћем“, и толикихнаргила „пуваћeм“.
Сви из њихове околине који би хтели да живе побожно у Христу Исусу, гоњенису управо од њих – „стуваћа“ – злих људи и опсенара који напредују од зла на горе,варајући и варајући се (2. Тим 3, 12-13).
Њихова јатаковања сличе Линчовим енергетским порталима и нагазнимгаталицама, док њихови скупови опет, личе на годишња саветовања илумината итомболе Давоса. Сусрет са појединцима, или са целом групом „стуваћа“, увек је трауматичан, па тако и када ови дођу као пацифисти, доносећи добре гласе и прогласе.Дарове међутим, они никада не доносе.
Наопослен инсан чува језик да му девет речи не прође кроз девет зуба, јер акопрођу, оне ће и кроз девет села проћи, па када му се врну у ушеса, нити ће оне битињегове, нити ће бити оне првобитне. Наопак инсан дочим, не мари за то, већ мари самоза кажи ми да ти кажем, и још, кажи му да ћу му доћ` и казат` му. А биће ипак самото да он говори себи: Хвалите ме уста моја! Тако су настали манитоши (маниташи)наших дана, а заједно са њима и сваштомислећи и свашточинитељи. Божидари пак,навијачи њихови, погубили су своје дарове и у међувремену постали врагодари, па ихулигани.
Господар и власник својих речи јесте само онај који није изговорио реч, док онајкоји је ову пропустио кроз девет зуба више не влада њом, него она влада њиме, те јетако сва околина у немирима. Неко такав слови за манитоша; таквоме је порекло изнедођије; о таквом се, ако је на високоме месту говори: Пала кућа на мрзана. Мрзан опет, сваку своју кућу најпре урнише, па на највећу почне да кидише; дотад је он и имеманитоша удвојио, и ево ти њега сада пред нама, спремног и орног и својом руком данас коље. Но онај који би да убије другог, себе убија; он би катедре, највиша места ипрестоља да отима, те на крају представе као галиот у прчевљу завршава. Није ли отоме бар двапут ваљано речено: Ко се мача лати, од мача ће погинути, и још: Здравомесе не даду помамит`!
Нигде тако као код људске вересије нису развијени ниски нагони зла. Људскавересија и у унутрашњости и у спољашњости јесте средина која не зна за милост, већпрља, руши и увек мучки убија. Човек вересија је кукавица као и сваки тиранин... У тимнападима ништа се не штеди: руше се породице, убија срећа девојака, прља семладост, срамоти старост, омаловажавају се, псују и ликвидирају живи светитељи ипастири, док се за леђима жертава вуче поруга и стид. (Стојан ЖивадиновићСoкобањанин 1889-1942). По њима рецимо непожељне свештенике и епископе паки,народне даскале и васпитаче треба меркати, вагати и на крају у септичке јаме и клоаке одашиљати.
Митопоетичари нам се загубљују на путу и обољевају од дупле експозиције.Нашавши се у магновењу, они више не владају нормалном оптиком, а ипак се„стваралаштва“ не одричу. И не маре што им светлост непогрешиво тежи ка тами;само да им се не дира у ласкаве одреднице, само да их медији даље ките бизарностима.Они фиксацијама објављују своје мутације; само што ће нешто заустити, ето белаја, паи понеког јеретичког жалца; наступи ли празник, или којекаква претумбација са светлогна сиво и тамно, неко од њихове ловине одмах мора бити жртвован – и тако годинама!
Ухваћени чином, они оплакују своје копије зато што ниједна није оригинал; и познато је да оне никада неће достићи оригиналност. Зато су ту огледалца..., не за душе него за бакаруше. Они дрежде по улицама, сабирају консензусе, чак имају своје ајванли-паше који их обучавају како да постану „српске усташе“ и нови злодуси Лубјанке.
У јеку полома, српска Славонија и Барања су се испразниле, а опет, оне сунеиспражњиве због светиња које у себи садрже, баш као и наша Буковица која се димии праши, но се не празни и не страши. Бар да су молитвене осмине од некакве вајде, паи да нас макар једна од њих не мимоиђе. Али не! Овако нам се само уплиће и спочитавасав наук туђ изворима, па се тако провлачи и потура и само filioque. Срби се простокатапултирају горе ка небесима, и доле ка преисподњи, а између тога се броје њиховеХипер-баричне Коморе у којима ће лежати запечаћени. Тамо леже и приложницинебеса мучеништвом, рођаци из Ћипуљића: њих дванаесторо утамањених и ујамљених.То итекако обара теорију јуноша који се песниче и рипљу, но не и нумеришу. Крв јељудска храна наопака; што је више затураш, она све обилнијом бива. Сакрит` се не да,записат` се не може, забранит` се неће, сахранити недопустиво јест... Христова је то Крв; увир јој у Путиру, извор на Небесима
Огавна је лаж да је митрополит Давид било гдје у тексту назвао, упоредио, или на било који начин довео у везу студенте који протестују са усташама. Нити се то на било који начин може из писанија извести.. И читајући пасус у којем се спомињу "српске усташе" (што је митрополит ставио у наводнике чиме је дао до знања да је у питању фигуративно изражавање), пасус испред и иза, те контекст садржаја никако се не може наћи повезница са данашњом студентском популацијоим што сугеришу аутори у србомрзилачком порталу "Нова". Напротив, у питању је проницљив осврт на штетна и погубна кретања и појаве и у временима минулим и у времену данашњем.
Антисрпско ѕмеће од медија "Нова" објавило је текст са малициозним насловом Mitropolit David uporedio studente sa ustašama: Traži se reakcija Porfirija, ту се придружио у хуљењу по Српској Цркви дежурн клеветник, нека ништарија Благоје Пантелић, гдје су и текст и наслов одвратна су манипулација и конструкција.
Кренула је лавина малициозних коментара по Српској Цркви, ту се наравно придружило србофобично крдо које кампује на крсти, на жалост да ли су и сами постали жртвом антисрпске пропаганде или из неких других мотива у тим реакцијама због клевете засноване на лажи придружило се шест архијереја Српске Цркве који и сами или нису прочитали текст на који реагују или може бит нешто друго.
Да не би било нејасноћа, ево тог текста Здухачи, манитоши и људи од вересије који се нашао на удару.
И у спојлеру (због ограничења карактера издвојене странице текста, гдје сам болдовао дијелове који су злоупотребљени у овим манипулацијама, као и оне који су важни за разумијевање написаног.)
Здухачи, манитоши и људи од вересије
У периодима снажних превирања код појединаца и целих заједница на површинуизлазе све нијансе људских карактера и етоса. Све оно што се покаже на сцени агорејесте реалан одраз нечијег испољеног штаства, и не може се ублажавати одузимањемпроцената одговорности зато што су у питању неки млађи људи, или слабијесналажење, зато што су у питању неки старији или посустали људи. Ако на пример неко, будући хришћанин, има обавезу да и у седмој годиници свога живота исповеда грехе, то ће значити да он има и јеванђелске и моралне дужности, и да преузима одговорност за своје поступке пред Самим Богом; притом сазнање да Господа никаконе треба одвајати од Цркве, и Цркву не одвајати од Господа.
Када су нереди, буне и револуције разних боја у току, на њиховом крају ипак преовлада она црвена, или боја крви, и тада сви учесници параде постају одговорни за далекосежне историјске последице, и то знају како бескрупулозни мајстори заплета, тако и наивни пијуни. То учини ситуацију таквом да вулгарни тип политике, умешен унекој од домаћих и страних кухиња, изнесе свима на кусање дилитириона или отрова.Такав тип политике доноси са собом „велику секиру која људе одваја од молитве и једне од других“. Таква политика нема расуђивање за претходницу, нити је у споју самирним, истрајним изношењем ставова, те и са решењима која се у једном тренутку изнађу?!
За очекивати је да Православни хришћани не могу стајати између пластова незарађеног туђег новца као између пластова сена, и притом зверати унаоколо погледом тражећи највећи пласт коме би се приклонили. У позадини свега стоје старе ушанчене теме и теореме: уклонити тиранију да би се донекле слободно дисало;олабавити централизам да би се слободније дисало; увести економски либерализам даби у такмичењу доминирали најспособнији; допуштати и анархизам еда би свачијаправа била максимално истакнута и уважена; омогућити страначкој и опозиционојвртешки да се окреће до трансгресије зарад угодности свих; данас се опијати изаносити благодетима глобализма, а у блиској будућности стењати у технолошким крлеткама и кавезима дефинитивног поретка ствари; данас пак апстраховати и изокретати критеријуме основних вредности да би свако био неприкосновен у наступима изригавања свога селфа; својих заблуда и својих страсти; својих теорија ипсема или лажи, својих прелести и јереси..., и за то добијати вравиа или награде,односно витешка звања и титуле.
Као што ниједна смрт није лишена процента самоубиства, тако нити једнарежија стварног догађаја није лишена реализма. Најновији и ретко импресиван примерза речено нека буде прво изнедравање Пасије двојице ветерана у области америчког светлописа и кинематографије Гибсон-Кавизел. Још старији пример за речено некабуде житијска прича о глумцу Порфирију, који је интерпретирајући на сцени лик хришћанског мученика одједанпут стварно и сам постао мученик за Христа. Треба приметити како две категорије – усличавања и уподобљавања – постају нераскидивоповезане са нашим самовласним ергоном или делом.
Зато је на овоме месту вредно подсећања да је свака власт допуштена одБожје стране, и да се власт итекако налази под моћном Десницом Господњом.Једноставно, Господ узвисује, а када је потребно, Он и обара; извесне управитеље Онпоставља, и опет их замењује другима. Но Њему су при свему томе најмилијимиротворци, па се они и синовима Његовим, синовима Божјим називају!
Наши горски „здухачи“ или другде „стуваћи“ данас, наводно, имају натприроднасвојства. Наравно, имају их, али их показују за трпезама, у механама, при колутањудимова, хазардерству, при спавању и у сновима. Док спавају из њих излази дух и водиветрове, гони облаке, доноси и односи град, и туче се сам са другим „здухачима истуваћима“. Они су митски инсани који живе по планинама, швапским котлинама и зашанковима пабова, и највише подсећају на шумске панове и прорицатеље упропаштенебудућности ближњих; чине добро свом крају, али наносе зло другом обору и земљи, итако претрајавају; они имају својства да предвиде сопствену смрт, али се радије клонесвоје, и окрећу се онима које су од себе отуђили или се на њих намерачили. Да би томедали тон свечаности и спектакла, они их нападају и киње само о великим празницима иголемим народним дешавањима.
Да их подсетиш на Антифон 1. Степенах гласа 8.: Који ненавиде Сион неказаиста буду, пре него што се ишчупају, као трава, јер ће Христос сасећи вратовењихове (...); они ће радије пасти под сечиво страсти или се запетљати у јерес, неголи теелементарно уважити.
Од младости њихове враг их искушава, сладостима их пали, но се они не уздајуу Господа, те зато ни не желе победу над непомеником. А и зашто би се борили противњега када им је овако драже: бити пашом и субашом, илити „стуваћем“, и толикихнаргила „пуваћeм“.
Сви из њихове околине који би хтели да живе побожно у Христу Исусу, гоњенису управо од њих – „стуваћа“ – злих људи и опсенара који напредују од зла на горе,варајући и варајући се (2. Тим 3, 12-13).
Њихова јатаковања сличе Линчовим енергетским порталима и нагазнимгаталицама, док њихови скупови опет, личе на годишња саветовања илумината итомболе Давоса. Сусрет са појединцима, или са целом групом „стуваћа“, увек је трауматичан, па тако и када ови дођу као пацифисти, доносећи добре гласе и прогласе.Дарове међутим, они никада не доносе.
Наопослен инсан чува језик да му девет речи не прође кроз девет зуба, јер акопрођу, оне ће и кроз девет села проћи, па када му се врну у ушеса, нити ће оне битињегове, нити ће бити оне првобитне. Наопак инсан дочим, не мари за то, већ мари самоза кажи ми да ти кажем, и још, кажи му да ћу му доћ` и казат` му. А биће ипак самото да он говори себи: Хвалите ме уста моја! Тако су настали манитоши (маниташи)наших дана, а заједно са њима и сваштомислећи и свашточинитељи. Божидари пак,навијачи њихови, погубили су своје дарове и у међувремену постали врагодари, па ихулигани.
Господар и власник својих речи јесте само онај који није изговорио реч, док онајкоји је ову пропустио кроз девет зуба више не влада њом, него она влада њиме, те јетако сва околина у немирима. Неко такав слови за манитоша; таквоме је порекло изнедођије; о таквом се, ако је на високоме месту говори: Пала кућа на мрзана. Мрзан опет, сваку своју кућу најпре урнише, па на највећу почне да кидише; дотад је он и имеманитоша удвојио, и ево ти њега сада пред нама, спремног и орног и својом руком данас коље. Но онај који би да убије другог, себе убија; он би катедре, највиша места ипрестоља да отима, те на крају представе као галиот у прчевљу завршава. Није ли отоме бар двапут ваљано речено: Ко се мача лати, од мача ће погинути, и још: Здравомесе не даду помамит`!
Нигде тако као код људске вересије нису развијени ниски нагони зла. Људскавересија и у унутрашњости и у спољашњости јесте средина која не зна за милост, већпрља, руши и увек мучки убија. Човек вересија је кукавица као и сваки тиранин... У тимнападима ништа се не штеди: руше се породице, убија срећа девојака, прља семладост, срамоти старост, омаловажавају се, псују и ликвидирају живи светитељи ипастири, док се за леђима жертава вуче поруга и стид. (Стојан ЖивадиновићСoкобањанин 1889-1942). По њима рецимо непожељне свештенике и епископе паки,народне даскале и васпитаче треба меркати, вагати и на крају у септичке јаме и клоаке одашиљати.
Митопоетичари нам се загубљују на путу и обољевају од дупле експозиције.Нашавши се у магновењу, они више не владају нормалном оптиком, а ипак се„стваралаштва“ не одричу. И не маре што им светлост непогрешиво тежи ка тами;само да им се не дира у ласкаве одреднице, само да их медији даље ките бизарностима.Они фиксацијама објављују своје мутације; само што ће нешто заустити, ето белаја, паи понеког јеретичког жалца; наступи ли празник, или којекаква претумбација са светлогна сиво и тамно, неко од њихове ловине одмах мора бити жртвован – и тако годинама!
Ухваћени чином, они оплакују своје копије зато што ниједна није оригинал; и познато је да оне никада неће достићи оригиналност. Зато су ту огледалца..., не за душе него за бакаруше. Они дрежде по улицама, сабирају консензусе, чак имају своје ајванли-паше који их обучавају како да постану „српске усташе“ и нови злодуси Лубјанке.
У јеку полома, српска Славонија и Барања су се испразниле, а опет, оне сунеиспражњиве због светиња које у себи садрже, баш као и наша Буковица која се димии праши, но се не празни и не страши. Бар да су молитвене осмине од некакве вајде, паи да нас макар једна од њих не мимоиђе. Али не! Овако нам се само уплиће и спочитавасав наук туђ изворима, па се тако провлачи и потура и само filioque. Срби се простокатапултирају горе ка небесима, и доле ка преисподњи, а између тога се броје њиховеХипер-баричне Коморе у којима ће лежати запечаћени. Тамо леже и приложницинебеса мучеништвом, рођаци из Ћипуљића: њих дванаесторо утамањених и ујамљених.То итекако обара теорију јуноша који се песниче и рипљу, но не и нумеришу. Крв јељудска храна наопака; што је више затураш, она све обилнијом бива. Сакрит` се не да,записат` се не може, забранит` се неће, сахранити недопустиво јест... Христова је то Крв; увир јој у Путиру, извор на Небесима
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.864
Je li može da se promeni naslov teme, s obzirom da je čovek doslovno demantovao?
ИПХ ЗИЛОТ
Elita
- Poruka
- 20.278
Браниш усташоклепца Срба?
bicikleta2
Primećen član
- Poruka
- 740
Izgleda da je tu mnogo magle i mesetarenja, onda i sada, ali djela govore a ne rijeci
Vjerujemo u Gospoda,
a ne onim "istinama" koje elokventno zagovaraju nedosljedni i gramzivi
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.495
Сходно правилнику
наравно да не може, наслов мора бити како је насловило антисрпско смеће "Нова".
Митрополит Давид постао је жртвом огавних лажи и конструкција која више говори колико је део српског корпуса забраздио у мржњи према Српској Цркви. Гдје је кренула малициозна паљба "обогаћена" увредама по Српској Цркви гдје нико, апсолутно нико није прочитао тај текст који се нашао на удару већ коментаришу лажи које је изнијело антисрпско смеће "Нова" и неки Благоје Пантелић.
И ту је митрополит Давид присиљен бранити иначе проницљив и надахнут текст од огавних лажи, објашњавајући да то нису његове ријечи., иако је сваком ко год је прочитао так текст више него јасно (и сам сам у објави и прије реакције уваженог митрололита написао да су то лажи) да су у питању лажне конструкције.
Наравно, србофобично ктрдо нема навику читати текст већ ће сваку прилику, и очигледно лажну вијест, искористити да крене са риком по Српској Цркви. Шта да се ради, таква времена
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.864
Onda može tema da se zaključa.
- Poruka
- 89.441
Nije dozvoljeno pokretanje tema sa naslovom koji je agresivan, širi mržnju, označava pojedince ili grupe kao negativce i sl.
Poslednja izmena:
- stanje
Slične teme
