Pogledajte prilog 1542908
Цео живот слушам југоносталгичаре, тренере и фудбалере тог доба како величају ту лигу и тај период као да су малтене били раме уз раме са најјачим лигама света. Говори се о врхунским играчима светске класе, дрим-тимовима и слично.
А ти кад погледаш просту листу свих финала Купа шампиона, Уефа купа и Купа победника купова запиташ се - па где сте мајстори ? Где сте врхунски играчи и тренери светске класе ?
Затим креће оправдање, покрали нас ови или они, ма та је утакмица продана, итд. Не спорим, било је и таквих ствари али не можеш ти такво оправдање да имаш за све клубове у свакој од 35 сезона, не можеш. А најјаче оправдање које сам икад чуо је "ма били смо неозбиљни на гостовањима".
Југословенски фудбал има бљесак Партизана 1966-е и Црвене звезде 1991-е као и неке бљескове Динама 60-их и Хајдука али говорити о југословенском фудбалу као о некој константни у врху европског фудбала је очигледно чиста митоманија и препотентност јер само кад гледамо број европских финала Југословенска лига је далеко испод 10 .места, можда и ниже:
- У
Купу шампиона по броју финала дели 8. место са шкотима и румунима.
- У
Купу победника купова од прејаких југословенских клубова никад нико у финале није ушао, а улазили су и мађари и својети, шкоти, пољаци, белгијанци......
- У
Уефа купу ситуација је исто мизерна, само једно финале Звезде. Чак и да частимо Динамо Загреб и признамо им она 2 финала Inter-Cities Fairs Cup-а који је претеча Купа Уефа, опет се ништа не мења драстично.
А ако на све ово кренемо да рачунамо и број полуфинала и четвртфинала па ту је југословенска лига тек још ниже на тој листи.
Сума сумарим,
моћна југословенска лига за 35 сезона 5 европских финала.....
Тада су играчи остајали до 27 године у земљи и због тога је сваки тим заиста имао врхунске појединце али генерално то је била полу-професионална лига, дебело заостала у фудбалском развоју са фудбалским западом па није ни чудо што у Европи бележи баш ниску позицију по овим кључним параметрима. Тек крајем 80-их и почетком 90-их након све јаче професионализације ситуација је кренула полако да се мења али до тада је то била једна мизерија и ако неко може аргументовано да објасни феномен југословенске митоманије или да изрази неслагање са овим чињеницама волео бих да чујем.