Митоманија Југословенског клупског фудбала

fanstebre

Poznat
Poruka
8.430
10933804_1542252546031557_8923485299878464130_n.png


Цео живот слушам југоносталгичаре, тренере и фудбалере тог доба како величају ту лигу и тај период као да су малтене били раме уз раме са најјачим лигама света. Говори се о врхунским играчима светске класе, дрим-тимовима и слично.

А ти кад погледаш просту листу свих финала Купа шампиона, Уефа купа и Купа победника купова запиташ се - па где сте мајстори ? Где сте врхунски играчи и тренери светске класе ?

Затим креће оправдање, покрали нас ови или они, ма та је утакмица продана, итд. Не спорим, било је и таквих ствари али не можеш ти такво оправдање да имаш за све клубове у свакој од 35 сезона, не можеш. А најјаче оправдање које сам икад чуо је "ма били смо неозбиљни на гостовањима".

Југословенски фудбал има бљесак Партизана 1966-е и Црвене звезде 1991-е као и неке бљескове Динама 60-их и Хајдука али говорити о југословенском фудбалу као о некој константни у врху европског фудбала је очигледно чиста митоманија и препотентност јер само кад гледамо број европских финала Југословенска лига је далеко испод 10 .места, можда и ниже:

- У Купу шампиона по броју финала дели 8. место са шкотима и румунима.

- У Купу победника купова од прејаких југословенских клубова никад нико у финале није ушао, а улазили су и мађари и својети, шкоти, пољаци, белгијанци......

- У Уефа купу ситуација је исто мизерна, само једно финале Звезде. Чак и да частимо Динамо Загреб и признамо им она 2 финала Inter-Cities Fairs Cup-а који је претеча Купа Уефа, опет се ништа не мења драстично.

А ако на све ово кренемо да рачунамо и број полуфинала и четвртфинала па ту је југословенска лига тек још ниже на тој листи.

Сума сумарим, моћна југословенска лига за 35 сезона 5 европских финала.....

Тада су играчи остајали до 27 године у земљи и због тога је сваки тим заиста имао врхунске појединце али генерално то је била полу-професионална лига, дебело заостала у фудбалском развоју са фудбалским западом па није ни чудо што у Европи бележи баш ниску позицију по овим кључним параметрима. Тек крајем 80-их и почетком 90-их након све јаче професионализације ситуација је кренула полако да се мења али до тада је то била једна мизерија и ако неко може аргументовано да објасни феномен југословенске митоманије или да изрази неслагање са овим чињеницама волео бих да чујем.
 
Poslednja izmena:
Pogledajte prilog 1542908

Цео живот слушам југоносталгичаре, тренере и фудбалере тог доба како величају ту лигу и тај период као да су малтене били раме уз раме са најјачим лигама света. Говори се о врхунским играчима светске класе, дрим-тимовима и слично.

А ти кад погледаш просту листу свих финала Купа шампиона, Уефа купа и Купа победника купова запиташ се - па где сте мајстори ? Где сте врхунски играчи и тренери светске класе ?

Затим креће оправдање, покрали нас ови или они, ма та је утакмица продана, итд. Не спорим, било је и таквих ствари али не можеш ти такво оправдање да имаш за све клубове у свакој од 35 сезона, не можеш. А најјаче оправдање које сам икад чуо је "ма били смо неозбиљни на гостовањима".

Југословенски фудбал има бљесак Партизана 1966-е и Црвене звезде 1991-е као и неке бљескове Динама 60-их и Хајдука али говорити о југословенском фудбалу као о некој константни у врху европског фудбала је очигледно чиста митоманија и препотентност јер само кад гледамо број европских финала Југословенска лига је далеко испод 10 .места, можда и ниже:

- У Купу шампиона по броју финала дели 8. место са шкотима и румунима.

- У Купу победника купова од прејаких југословенских клубова никад нико у финале није ушао, а улазили су и мађари и својети, шкоти, пољаци, белгијанци......

- У Уефа купу ситуација је исто мизерна, само једно финале Звезде. Чак и да частимо Динамо Загреб и признамо им она 2 финала Inter-Cities Fairs Cup-а који је претеча Купа Уефа, опет се ништа не мења драстично.

А ако на све ово кренемо да рачунамо и број полуфинала и четвртфинала па ту је југословенска лига тек још ниже на тој листи.

Сума сумарим, моћна југословенска лига за 35 сезона 5 европских финала.....

Тада су играчи остајали до 27 године у земљи и због тога је сваки тим заиста имао врхунске појединце али генерално то је била полу-професионална лига, дебело заостала у фудбалском развоју са фудбалским западом па није ни чудо што у Европи бележи баш ниску позицију по овим кључним параметрима. Тек крајем 80-их и почетком 90-их након све јаче професионализације ситуација је кренула полако да се мења али до тада је то била једна мизерија и ако неко може аргументовано да објасни феномен југословенске митоманије или да изрази неслагање са овим чињеницама волео бих да чујем.
Mitomanija se sastojala u tome sto smo sa tim fudbalerima mogli da se identifikujemo pa ko sto smo sebe uvecavali , yvecavali smo i te fudbalere.
 
Тешка митоманија, и што се тиче јачине лиге и броја гледалаца.
Рецимо ако се упореди кошарка и фудбал у Југославији крајем седамдесетих и осамдесетих небо и земља и што се тиче репрезентације и клубова.
 
Наравно да је фудбал у оквиру земље био неупоредиво квалитетнији у односу на данас јер су најбољи играчи играли до 27 године у тој лиги али у поређењу са другим европским лигама Југославија ни по једном параметру није била конкуренција најјачим лигама тог доба.

Тешка митоманија, и што се тиче јачине лиге и броја гледалаца.
Рецимо ако се упореди кошарка и фудбал у Југославији крајем седамдесетих и осамдесетих небо и земља и што се тиче репрезентације и клубова.

Да, и посета на стадионима у тој лиги је такође једна посебна тема. Просечну посету су углавном дизали мечеви између велике четворке док је у осталим мечевима била доста мања посета тако да је веома варирала из меча у меч па је јасно да је већ тада успостављен тренд "бирања утакмица" који се одржао до данас.
На википедији може да се нађе доста података о просечној посети те лиге по сезонама, а ево и једног сајта који се уско бави тиме:
https://www.european-football-statistics.co.uk/attn/nav/attnyug.htm

Иначе, није ми уопште намера да омаловажавам ту лигу, била је то врло интересантна лига са прегршт талентованих и презанимљивих играча али треба једном да се раздвоје митови од стварности.
 
Наравно да је фудбал у оквиру земље био неупоредиво квалитетнији у односу на данас јер су најбољи играчи играли до 27 године у тој лиги али у поређењу са другим европским лигама Југославија ни по једном параметру није била конкуренција најјачим лигама тог доба.

Ja mislim da ovo što sam podebljao je najveća greška koja je mogla da se desi jer su mnogi fudbaleri tako ostali bez mogućnosti da se pokažu u svetu nego su samo igrali kod nas a ova tema pokazuje da nisu baš morali da ostaju tamo gde je prosečna liga.
 
Pa negde krajem 80-ih nasa liga je bila 5. ili 6. najjaca u Evropi

Ima ovde dosta podataka iz tog perioda:
https://kassiesa.net/uefa/data/index.html

Kada se pogledaju petogodisnji uzastopni koeficijenti u evropskim takmicenjima, nekadasnja Prva savezna fudbalska liga bila je
1986 - 8
1987 - 10
1988 - 11
1989 - 12
1990 - 12
1991 - 10
1992 - 8

Konstantno su ispred Jugoslavije bile ne samo nesporno jake lige Italije, SR Nemacke, Francuske, Spanije (da ne zaboravimo i u to vreme iz evropskih takmicenja totalno banovane Engleze)... vec i lige Belgije, Holandije, zaboravljeni SSSR, Portugal, neretko i Skotska, pa cak i Rumunija i Austrija ponekad.

Tako da te mitomanije o nekom velikom zbirnom kvalitetu ex-YU klupskog fudbala pred kraj osamdesetih su otprilike jednake onim mitovima da je JNA bila cetvrta po snazi vojska u Evropi/na svetu... A te i ostale mitove o SFRJ uporno plasiraju danasnji starci inace bumeri/ke, valjda iz zala za stracenom mladoscu koju onda idealizuju preko svake mere.
 
Pa negde krajem 80-ih nasa liga je bila 5. ili 6. najjaca u Evropi, negde sam procitao taj podatak, sto je i realno, mislim i danas da i dalje postoji ta zemlja i ta liga pa realno liga bi bila negde u rangu francuske ili ruske.
То је реално онолико колико је реално да је наша лига пре две године била 11-а најјача лига у Европи.

Највећи домет Југославије на УЕФА ранг листи је 4. место 1983 и пар пута је била 7. место 60-их и 70-их и једном је била 6. место давних 50-их, а Уефа ранг листа је нереалан показатељ јачине лиге што се види и на нашем данашњем примеру.

Чак и ако изузмемо Уефа листу никад Југославија није била у првих 5-6 лига Европе по јачини. Никад није била ни у првих 7-8 камо ли 5-6.

Једноставно резултати у Европи од четвртфинала па надаље показују да никад нисмо било озбиљни конкуренти најјачим лигама и клубовима Европе и то је чињеница која побија све остале.

Баш ћу једном кад будем имао времена да видим колико то европских четвртфинала, полуфинала и финала има југословенски клупски фудбал па да упоредимо са осталима и тако ћемо најбоље да видимо снагу те лиге. Већ овако напамет знам да је седам лига дебело испред Југославије по том питању. А испред Југославије су сасвим сигурно и Шкотска, Белгија, Источна Немачка.....
 
Poslednja izmena:
Ма Уефа коефицијент је тотално нереални показатељ јачине саме лиге, има ту неку лудачку математику.

Да, Звезда је 79-е играла финале Уефа Купа и мислим да је Раднички Ниш играо полуфинале тих година, можда је и Хајдук имао једно четвртфинале ? па је зато Југославија скочила на тој листи толико 1983-е јер се рачунају резултати 5 година уназад

ЕДИТ:
Сад сам видео., У том периоду је и Жељо играо полуфинале Уефа купа

Југословенски клубови су обично испадали у осмини финала.......а тамо се најчешће долази ако избациш један тим па ако имаш среће на жребу да избегнеш најнезгодније клубове - спремај јагње, може и прагње :mrgreen:

Ja mislim da ovo što sam podebljao je najveća greška koja je mogla da se desi jer su mnogi fudbaleri tako ostali bez mogućnosti da se pokažu u svetu nego su samo igrali kod nas a ova tema pokazuje da nisu baš morali da ostaju tamo gde je prosečna liga.
У европским куповима је тада важило правило да највише 3 странаца могу да играју.
 
Poslednja izmena:
Ма Уефа коефицијент је тотално нереални показатељ јачине саме лиге, има ту неку лудачку математику.

Mozda je malo ludacki, ali je u biti prilicno realan pokazatelj.

Mitomanija o nekoj velikoj snazi i kvalitetu yu fudbala se ovde zida pre svega secanjima na Bari 1991 (Zvezda) i na Firencu 1990 (ispadanje Jugoslavije od Argentine na SP). A u praksi je i ta reprezentacija 1982. izduvala na SP, 1984. jedva otisla na EP i tamo posluzila kao topovsko meso, 1986. nije bila u stanju ni da ode na SP, 1988. ponizenje na Marakani i takodje neodlazak na EP, i onda mitska Italija 1990. o kojoj se i danas ispredaju price da je satro mogla da spreci raspad SFRJ samo da Piksi nije krnuo penal protiv Argentine u rogalj (a zaboravlja se kako su nas Mateus i druzina razmontirali u prvom kolu)...
 
Mozda je malo ludacki, ali je u biti prilicno realan pokazatelj.

Коефицијент је показатељ домета клубова који наступају на Уефа сцену у том периоду што нужно не повлачи за собом то и да је цела лига јака. Нас су Партизан и Звезда попели на 11.место пре две године док остали клубови једва једно квалификационо коло прескоче. А иначе много је теже бити у првих 10 лига Европе данас него тада кад је у питању Уефа листа јер конкуренција је сада много већа и број освојених бодова се дели на више клубова.

Обрни окрени најреалнији показатељ снаге лиге и клубова је број учешћа од четвртфинала па надаље и ево извадио сам статистику "велике четворке" по том питању:

велика цетворка.jpg


Кроз неко време планирам да направим комплетну листу свих земаља како би се добила права слика снаге те лиге у односу на остале па ако некога занима у време доколице да вади статистику за разне земље (или клубове) било би лепо да се укључи јер баш је обимна претрага у питању.
 
Nije priča crno bijela. Svaka čast za energiju oko tih podataka. Meni bode oči sadašnja realnost trenutno se igraju tri utakmice JSL ili kako se već zove ukupno ne vidim više od 300 gledalaca. Tuga. Imaju li ti klubovi škole fudbala, imaju li igrači ikog u porodici, ima li ijedan penzioner, klinac u naselju da vidi da je utakmica na stadionu pa da dođe??? Koda kuga vlada
 
То је већ једна шира тема. Замисли да се лига Холандије распадне на 6 држава и да клубови имају пара и стандард као ми......добили би исто ово што ми имамо. Узео сам за пример Холандију јер има сличан број становника као Југославија тада.
 
Da. Razumijem aluziju, ali ... Otvorićemo nekad temu posjete pa ćemo pričati i o tome. Ne mogu opravdati ove prazne stadione, sve odatle počinje, a za koga se onda ovo igra, za Arenu? za menadžere? Krene nezainteresovanost odatle, pa se prelije na reprezentaciju ... Ne valja. Ne može tako. Izvedeš dijete u šetnju pa vidiš utakmicu nižih liga i svratiš, a kamoli prvi rang. Sve prazno, nema ni 1000 ljudi
 
Ју лига је била сигурно слабија од италијанске, немачке, шпанске и енглеске лиге, а вероватно и од португалске и холандске.Сигурно је била међу првих 10 а у неким периоду и међу првих 6-7 лига у Европи.
 
Југословенски клубови су обично испадали у осмини финала.......а тамо се најчешће долази ако избациш један тим па ако имаш среће на жребу да избегнеш најнезгодније клубове - спремај јагње, може и прагње :mrgreen:
Било је мање држава у Европи, па си само у првом колу могао да закачиш клубове из слабијих лига(Кипар, Малта и слично).Већ у другом колу, чекали су клубови из шпанске, италијанске , немачке, португалске, холандске, енглеске, совјетске лиге, и ту је било тешко да се прође даље.
 
Inače treba znati da uspeh klubova u evropskim takmičenjima nije jedino merilo kvaliteta neke lige, već se tu gleda i sam kvalitet fudbala, igrača, trenera, tradicija klubova i fudbalska kultura, posećenost na stadionima, medijska pokrivenost, infrastruktura, itd.
Tako da kad pogledas ex-YU ligu gde smo imali veliki srpski i beogradski derbi Partizan - Crvena Zvezda, pa veliki hrvatski derbi Hajduk - Dinamo ZG, pa veliki lokalni sarajevski derbi Zeljo - Sarajevo pa još kad nadodamo ekipe sa ozbiljnom tradicijom kao što su recimo Radnički Niš, OFK Beograd, Vojvodina, Vardar, Velež iz Mostara, Sloboda Tuzla, Borac Banjaluka, Čelik iz Zenice, Rijeka, Osijek, Budućnost, Sutjeska, Priština, Olimpija Ljubljana, pa eto i neki uslovno rečeno "manji" klubovi koji bi tek povremeno ušli u prvu ligu su znali da budu vrlo nezgodni kao recimo Napredak iz Kruševca, Proleter, Radnički iz Kragujevca, Spartak Subotica, Dinamo Vinkovci (današnja Cibalia), NK Zagreb, pa krajem 80-ih i FK Rad kada se pojavio u prvoj ligi sa Vladimirom Jugovićem, Miroslavom Djukićem, Ilijom Zavišićem, Vladom Stošićem je isto jedno vreme bio hit, itd.
Tako da kad sve uzmem u obzir nema govora da je ex-YU liga bila slabija tamo od recimo portugalske, belgijske, pa ni holandske koja je u to vreme bila dosta jača nego danas (iako su njihovi klubovi kao Ajaks, Fejenord i PSV bili uspešniji od naših u Evropi) ili škotske lige koja je isto bila tad dosta jača nego danas i tako nekih liga koje su imale po 2,3 jaka kluba, tako da ono bila je tu negde mozda u rangu francuske ili sovjetske (koja iako jaka u to vreme ne baš nešto atraktivna i praćena van SSSR, pogotovo ne u zapadnoj Evropi).

Inače zahtevnije lige of ex-YU lige verovatno nije bilo, to je bila bas ono ujednačena liga gde nije bilo unapred upisanih bodova i skoro svako gostovanje je bilo pakao, uostalom ako vidimo i neke tabele lige SFRJ iz recimo 70-ih i 80-ih ono primetićemo da u ligi od 18 klubova ekipa koja koja osvoji titulu na kraju prvenstva ima svega 40 i kusur bodova i mozda 15-ak pobeda u 34 kola , tipa ono ima 16 pobeda, 10 nerešenih i 9 poraza ili recimo bukvalno razlika u bodovima izmedju prvaka na kraju i 16. ekipe koja na kraju budu prva iznad crte i jedva se spasi ispadanja bude svega mozda 12 bodova ili eto recimo u sezoni 1986/87 Partizan je na kraju bio prvak sa 43 boda (16-11-7) a 17. na tabeli i prvi ispod crte koji su ispali u drugu ligu je bio Dinamo Vinkovci sa 28 bodova (10 - 8 - 16), ono na kraju prvenstva posle 34 kola razlika izmedju prvaka i onog ko je ispao u drugu ligu je bila samo 15 bodova i 5 pobeda, sto najbolje svedoči o ujednačenosti, kvalitetu, neizvesnosti i zanimljivosti te lige.

Nego ligu SFRJ je možda čak i adekvatnije porediti sa recimo brazilskom ili argentinskom nego sa evropskim ligama, recimo tamo je slično, ono skoro svake godine jedan velikan ispada iz lige (eto slavni Santos za koji je igrao i Pele večna mu slava ove godine igra po prvi put u istoriji u drugoj ligi i tako ostadoše Flamengo i Sao Paulo jedina dva kluba koja nikad nisu ispadali u drugu ligu uz Kuiabu ali dobro Kuiaba je klub koji je osnovan tek 2001. i koji je tek od 2021. igra u prvoj ligi) i nema unapred dobijenih utakmica i gde eto imamo 4 velikana iz Rija, 4 velikana iz Sao Paula, u Belo Orizonteu Atletiko Mineiro i Kruzeiro, u Porto Alegreu Internacional i Gremio, u Salvadoru Vitoriju i Baiju, u Kuritibi Atletiko Paranense i Koritibu, u Fortalezi Searu i Fortalezu, u Resifeu Sport Resife, Santa Kruz i Nautiko, u Kampinasu Ponte Pretu i Guarani, itd ili recimo u Argentini gde imamo Boku Juniors i River Platu, u Aveljanidi Independiente i Rasing, u Rosariju Rosario Sentral i Njuels Ol Boys, u La Plati Estudiantes i Gimnasiju LP , pa u Lanusu Lanus i Banfild , pa jos Velez Sarsfild, San Lorenco, Hurakan, Argentinos Juniors, Čakarita Juniors, it i gde svako može da pobedi svakog.


Inače kada pričamo o tome zašto ex-YU klubovi nisu bili malo uspešniji u Evropi i zašto im je pre svega falio neki kontinuitet dobrih rezultata u Evropi, ono to stoji i ja mislim da kad uzmemo u obzir veličinu zemlje, kvalitet lige, klubova, igrača, količinu talenta koji smo imali ono trebali smo i morali biti malo uspešniji, ali ipak treba imati na umu da je to bilo skroz drugo vreme, ono evropska takmičenja su bila dosta manjeg obima i zatvorenija nego danas, nije to bilo kao sad da ne znem neka zemlja ima 5 predstavnika u Ligi šampiona ili da po 8,9 ili 10 klubova igraju u grupnoj fazi evropskih takmičenja ili da ne znam ova naša ovakva liga kakva jeste ima čak 5 predstavnika u Evropi, onda je to bilo dosta drugačije i dosta teže se uopšte i izlazilo na medjunarodnu scenu, ono imao si onaj Kup evropskih šampiona gde je išao samo prvak neke zemlje (a ne kao sad po 3,4 ili 5 klubova), imao si onaj Kup pobednika kupova gde je išao samo osvajač kupa te zemlje i Kup Uefa gde je isto išao 1 ili 2 tima i to je bilo to, što je složićemo se premalo ta jednu takvu zemlju i broj kvalitetnih klubova (ali niko nije imao više pa ni zemlje liga 5-ice) i nije bilo grupne faze već odma se igralo na ispadanje i kad uzmemo u obzir da je u to vreme bilo duplo manje država lanica UEFA nego danas što reče savasavanovic i ono mozda samo u prvom kolu mozes da se nadas nekoj malo slabijoj ekipi a vec u narednom kolu ti dolazi neki od vodecih timova iz liga 5-ice ili ako ne neko iz liga 5-ice onda ti dodje neki Seltik, Glazgov Rendžers, Benfika, Sporting, Porto, Fejenord, Ajaks, Spartak Moskva, Dinamo Moskva, Dinamo Kijev, Anderleht, Steaua, Sprata ili Slavija Prag, Grashopers ili tako neko protiv koga je isto ishod krajnje neizvestan i onda je jako bilo tesko sad uhvatiti neki kontinuitet i svake godine imati predstavnika u ne znam polufinalu, finalu.
Mada opet i u takvim okolnostima naši klubovi možda nisu bili dominantni ali su svakako bili konkurentni i postizalipristojne rezultate, eto recimo tokom 80-ih Radnički Niš je igrao polufinale Kupa Uefa, Željo je 1984/85 isto igrao polufinale Kupa UEFA, kao i jednom četvrtfinale 70-ih, Hajduk je 1980. igrao četvrtfinale Kupa evropskih šampiona kao i 1976., takodje i polufinale Kupa UEFA 1984. i četvrtfinale 1986. , pa i polufinale i četvrtfinale Kupa pobednika kupova tokom 70-ih, Dinamo Zagreb je krajem 60-ih osvojio Kup velesajmskih gradova što je preteča Kupa Uefa, eto Partizan ima fo finale Kupa evropskih šampiona iz 1966. kao i četvrtfinale Kupa pobednika kupova 1989/90, Crvena Zvezda ima tu čuvenu titulu prvaka Evrope iz Barija, igrala je i finale Kupa Uefa 1979. kao i četvrtfinale Kupa pobednika kupova 1985/86.................................tako da kad uzmemo u obzir sve i posebnu manji obim evropskih takmičenja i mali broj klubova u Evropi i činjenicu da se onda dosta teže izlazilo u Evropu nego danas ono rezultati ex-YU klubova na evropskoj sceni su sasvim pristojni i sasvim solidni.
Eto recimo Radnički Niš kada je odigrao to istorijsko polufinale Kupa Uefa 1981/82 ono već u prvom kolu su igrali sa Napolijem, pa u drugom kolu sa Grashopersom , pa onda sa nekim Belgijancima, pa onda u osmini finala sa tada veoma jakim Fejenordom, četvrtfinale sa Dandi Junajtedom (koji je posle toga bio prvak Škotske a godinu ili dve posle toga igrao ćak i polufinale Lige šampiona tj. tada Kupa evropskih šampiona a par godina nakon tog polufinala Kupa šampiona igrali su i finale Kupa Uefa) da u tom polufinalu Radnički ispao od Hamburga (tada vicešampiona Nemačke koji je godinu dana kasnije postao i prvak Evrope) tako da jasno ti je kakav su put imali naši klubovi u evropskim takmičenjima u to vreme ili ne znam Rijeka u Kupu Uefa sredinom 80-ih u prvom kolu igra sa španskim Valjadolidom a već u drugom kolu opet sa Špancima i to ni manje ni više nego sa Real Madridom ili recimo u Kupo pobednika kupova Crvena Zvezda u prvom kolu prodje neke Norvežane ili Dance a već u drugom kolu naleti na Barselonu i ono iz tih nekih primera jasno je kakav su put imali naši klubovi i koliko je bilo teško ostvariti neki kontinuitet na evropskoj sceni.
 
Mitomanija se sastojala u tome sto smo sa tim fudbalerima mogli da se identifikujemo pa ko sto smo sebe uvecavali , yvecavali smo i te fudbalere.
Нема ту митоманије, него свако навија за своје.Има људи који навијају и за ОФК Београд, који никада није био шампион.
 
Ako klubovi "velike cetvorke" uz povremene jednosezonske bljeskove drugih (Zeljo, Radnicki Nis, a da ne zaboravimo i Rijeku i OFK, koji su takodje u pojedinim sezonama stizali do cetvrtfinala pojedinih evropskih takmicenja) nisu imali Bog zna kakvog uspeha na toj medjunarodnoj sceni za cetiri decenije u kontinuitetu, ne vidim po cemu bi to petoplasirani i nizeplasirani klubovi te lige bili argument da je ona bila jaca nego sto jeste. Sto se vidi i iz davno zaboravljenog Mitropa kupa, jer ni ranije, ni 80ih kada je bio totalno devastiran i sveden na turnir pobednika drugih liga 7-8 drzava, jugoslovenski klubovi ni tu nisu imali nekog preteranog uspeha, s obzirom na ukupnu konkurenciju.
A sto se tice sistema takmicenja, mogao si da kazes da neke godine jesi ili nisi imao srece, ali za 40 sezona se to ne moze reci.
 
Ako klubovi "velike cetvorke" uz povremene jednosezonske bljeskove drugih (Zeljo, Radnicki Nis, a da ne zaboravimo i Rijeku i OFK, koji su takodje u pojedinim sezonama stizali do cetvrtfinala pojedinih evropskih takmicenja) nisu imali Bog zna kakvog uspeha na toj medjunarodnoj sceni za cetiri decenije u kontinuitetu, ne vidim po cemu bi to petoplasirani i nizeplasirani klubovi te lige bili argument da je ona bila jaca nego sto jeste. Sto se vidi i iz davno zaboravljenog Mitropa kupa, jer ni ranije, ni 80ih kada je bio totalno devastiran i sveden na turnir pobednika drugih liga 7-8 drzava, jugoslovenski klubovi ni tu nisu imali nekog preteranog uspeha, s obzirom na ukupnu konkurenciju.
A sto se tice sistema takmicenja, mogao si da kazes da neke godine jesi ili nisi imao srece, ali za 40 sezona se to ne moze reci.

Pa kazem da za tih 40 godina nije da nije bilo uspeha na medjunarodnoj sceni, bilo je i ovakvih i onakvih rezultata, eto Zvezda je pred kraj te države i te lige uzela tu titulu u Bariju, imaju i finale Kupa Uefa 1979 a imaju i 1/4 finale Kupa šampiona u sezoni 1986/87 kao i 1/4 finale Kupa pobednika kupova godinu dana ranije, Partizan ima to finale Kupa šampiona sa Real Madridom kao i 1/4 finale Kupa pobednika kupova 1989/90, Hajduk 3x igrao 1/4 finale Kupa šampiona, po jednom 1/2 finale Kupa Uefa i Kupa pobednika kupova kao i po još jednom i 1/4 Kupa Uefa i Kupa pobednika kupova, Dinamo Zagreb ima tu tiulu Kupa sajamskih gradova (preteče Kupa Uefa) kao i jedno finale u istom takmičenju par godina pre toga, Radnički Niš ima to 1/2 finale Kupa Uefa, Željo isto igrao 1/2 finale Kupa Uefa 80-ih kao i jednom 1/4 finale..................tako da kad pogledaš ono bilo je uspeha, možda nije bilo nešto trofeja u Evropi i naslova za naše klubove ali bilo je ono 1/4 finala, 1/2 finala pa i finala evro kupova i daleko od toga da su naši klubovi bili neuspešni i nekonkurentni, sad moglo je i bolje naravno, ali daleko od toga da nije bilo uspeha i da su naši klubovi bili nekonkurentni, pogotovo kada uzmemo u obzir mali obim, mali broj klubova u Evropi generalno (ne samo naših) i tadašnji sistem i propozicije takmičenja.

Inače ti klubovi od recimo 5., 6. do 15. mesta su relevantniji donekle za kvalitet neke lige nego recimo prvak ili vice-šampion, jer većinu lige čine ti takvi klubovi i oni su svakako bolje merilo jedne cele lige generalno nego to što je ne znam prvak neke zemlje u tom momentu bio jači od našeg prvaka (jer šta ti znače 2 jaka i u Evropi uspešna kluba ako su ostalih 16 ono bulja i amateri), recimo kad ti Sarajevo jedne godine bude prvak a sledeće sezone 15. na tabeli i ostane u ligi samo zbog bolje gol razlike ili recimo Radnički Niš koji je te godine igrao polufinale Kupa Uefa i tukao Napoli, Fejenord, Dandi Junajted i Grashopers te iste sezone bude tek 11. na kraju domaćeg prvenstva uz negativnu gol razliku ono to dosta govori o zahtevnosti i snazi te lige i koliko ju je zapravo bilo teško igrati, ono biti prvak Jugoslavije je bilo maltene podjednako teško kao i osvojiti neki evropski trofej.
 
bila je jaka liga..
kako znam? gledam ponekad emisiju Sećanja na SOS i izveštaje sa tih utakmica.. odličan fudbal..
Milinković iz Rada davao golove sa 40 metara, današnji igrači ne samo kod nas nego i u Evropi ne mogu da dobace do gola jbt sa te daljine..
Odeš u Zenicu ili Tuzlu ako izvučeš bod da pevaš.. Sloboda-Partizan 3.0.. Vardar sa Pančevom odlična ekipa itd..
npr Budućnost-Velež
Dejo, Mijat, Brnović, Janković a ovamo Tuce i ekipa
Velež nadrvi Zvezdu sa Piksijem 5:0
Radnički:Hajduka 5:1 itd
Željo sa Nikićem, Škrbom na golu, Haris Škoro itd.. odlične ekipe.. Vojvodina.. Mihajlović, Vorkapić, Jokanović, Vujačić..prvaci 89 te
Partizan: Mance, Đelmaš, Vučičević, Vokri.. kakvi su to igrači bili ..a ko danas igra? Kamugvu, Bosungu, Omugu, Čuperugu?
e sad što se Evrope tiče.. Zvezda je osvojila KEŠ, Radnički iz Niša ušao u polufinale Kupa Uefa.. Željo u Finale čini mi se.. danas je to misaona imenica..
 
Zaboravlja se činjenica da je jugoslavenska liga bila zatvorena liga sa samo domaćim igračima, dok su strani klubovi i prije kao i danas kupovali najbolje svjetske igrače. Jasno je da smo odmah u startu bili inferiorni po tom pitanju. Npr. Zvezda igra protiv Milana u kojem igraju Van Basten, Gulit, Rajkard plus talijanska reprezentacija i onda se očekuje da se izbaci taj Milan i na kraju se ispostavi da su Stojković, Prosinečki i Savićević bolji igrači od one trojice Nizozemaca i čistom srećom je Milan prošao dalje. Mislim da je po talentu Jugoslavija bila sa Brazilom najjača na svijetu, ali puno je faktora igralo ulogu zašto se to nije odrazilo i na rezultate.
 

Back
Top