Mitološka bića u umetnosti

[krompir 2.1.]

treba !
Meduza je bila devica ! ??

ma da u horoskopu

 

[krompir 2.1.]

Nagrdismo Zevsa ni kriva ni dužna. Na pravdi boga
Oprosti nam Zevse

oprastam dobri ste ljudi

 

[Branko Lori]

Atina Partenos je statua koju je oblikovao Fidija. Bila je smeštena u naosu Partenona. Ova hrizelefantinska (izrađena od zlata i slonovače) skulptura nije sačuvana. Danas je poznato kako je izgledala zahvaljujući kopijama, oslikanim vazama, nakitu, novčićima i književnim opisima

 

[Branko Lori]

Словенска богиња Мара (Морена, Мара, Морена, Марзана) - Богиња зиме, смрти и поновног рођења. Аутор: Маргот Каи.

 

[krompir 2.1.]

Nije ni cudo sto sam davno nekad shebao jednu vezu...sve vreme je zvao Maro moja

 

[Neprilagođena]

Morana​

Словенска богиња Мара (Морена, Мара, Морена, Марзана) - Богиња зиме, смрти и поновног рођења. Аутор: Маргот Каи.

Antipod Vesni, Morana je boginja noći, zime i smrti i najčešće se pojavljuje u liku lepe devojke duge crne kose, bledog lica, sa vučjim očnjacima i kandžama, odlikama koje nagrđuju njenu božansku lepotu i naglašavaju njenu, u ljudskim očima, zlu prirodu.
Poznata je svim Slovenima, i javlja se pod imenima Morena, Marena, Marana, Maržana, Maržena.
Sve zimske nepogode, sneg i smrt dolaze od boginje Morane, koju su prozvali boginjom smrti ljudskog, životinjskog i biljnog sveta.
NJena tri glavna atributa su zima, smrt i mrak, a u bliskoj vezi i sa njom i sa Vesnom je Stribog, bog koji „odnosi jednu da bi doneo drugu“.

Druga imena za Moranu su i Maren, Marena, Mora, Kikimora. Maren je “demon smrti u kletvama“. U Makedoniji, kod grada Štipa i dan danas postoji izreka “Maren crn da te ubije“. U Bugarskoj se kaže “Nek’ me ubije Maren“. Vuk Karadžić je zapisao da je Mora noćni leptir koji sedi na grudima onog koji spava i siše mu krv. Mora je, prema narodnom verovanju, demonski ženski lik koji muči ljude donoseći im strašne snove o smrti. Otuda izraz “noćna mora“. Mora se nalazi i u reči “pomor“.

 

[Neprilagođena]

Trolovi

su stvorenja iz nordijske mitologije, divovski i nezgrapni stanovnici divljine.
Načini na koje ih se prikazuje se razlikuju, ali obično su to stvorenja s velikim nosovima, dugim stopalima i dlakavim tijelima, neprijateljski raspoložena prema ljudima.
U nekim pričama trolovi su noćna bića koja se izlaganjem sunčevoj svjetlosti pretvaraju u kamen.

1915
John Bauer

 

[Branko Lori]

Минојска змијска богиња

 

[Neprilagođena]

Nimfe pronalaze glavu Orfeja(1900)

J.William Waterhouse

 

[Neprilagođena]

Beowulf

Beowulf
Gabriel Kiesling



Beovulf je bio nordijski heroj , ali njegova priča je puna elemenata folklora i legendi ...
Poznat je po borbi sa čudovištima , posebno je poznat Grendel , čudovište u ljudskom obliku koje je terorisalo kralja Danske -Hrothgara.
Beowulf dolazi u pomoć Hrothgaru,, čiju veliku dvoranu (Heorot) terorizira čudovište Grendel.
Beowulf ubija Grendela golim rukama a Grendelovu majku divovskim mačem , koji je pronašao u njenom brlogu.
Kasnije Beowulf postaje kralj Geata, vlada mirno pedeset godina ali mu onda kraljevstvo napadne zmaj čije je blago ukradeno.
Beowulf napada zmaja uz pomoć svojih sluga, no oni ne uspijevaju.
Beowulf odluči slijediti zmaja u njegov brlog na Earnanæs (danas južna Švedska).
Tamo ga konačno ubija uz pomoć svog švedskog rođaka Wiglafa, ali borbi Beoowulf je smrtno ranjen

Prva strana epa Beowulf




Postoji ep -Beowulf ... staroengleski junački ep s više od tri tisuće stihova, djelo nepoznatog pjesnika.
Jedino je od preživjelih staroengleskih djela, najznačajnije po opsegu (sadrži 3.182 stiha)i umjetničkoj vrijednosti (snaga ljudskih likova, detaljni opisi ratničke opreme, života, borbi, krajolikâ, grandiozni stil i složeni metrički oblici). Potječe iz 8.veka a sačuvano je u rukopisu s kraja 10 veka.
To je najstarija herojska pjesma spjevana u Evropi nakon poezije klasične antike.

Iako je Beowulf po sadržaju poganski - ljudska vječna borba protiv sila mraka i zla koje simboliziraju nadnaravna čudovišta iz narodne predaje, fatalizam u kojem je junak tragično ranjiv i smrtan - očiti su i utjecaji hrišćanstva-- dobra djela koja čovjeka prate iz ovog života, osiguravaju vječnost u božanskom okrilju.

Beowulf By Art Station

​

​

 

[Branko Lori]

Mercury About to Behead Argus, 1770 (Details) Ubaldo Gandolfi

 

[Branko Lori]

The Siren, 1888 Edward Armitage Leeds

 

[Neprilagođena]

Medusa
F.Von Stuck

Sizif
F.Von Stuck

 

[Poli46]

Kerber

Troglavi pas koji je čuvao ulaz u podzemni svet. Oko vrata su mu vijugale zmije, a rep mu je završavao zmajskom glavom. Njegov zastrašujući izgled odlično je pristajao njegovoj dužnosti.
Bio je strog stražar na ulazu u podzemni svet, a još stroži na izlazu. Po svojoj stražarskoj
dužnosti i budnosti postao je poslovičan. Braća su mu bili Nemejski lav i dvoglavi pas Ort,
a sestre Lernejska hidra, Tebanska sfinga i Himera. Kerber se nalazi na svakoj slici Hadova podzemnog carstva.

 

[Neprilagođena]

Bitka sa Amazonkama (1619)
P.P.Rubens



U oblasti reke Termodonta, u Kapadokiji, nalazila se mitska država Amazonki, žena ratnika.
Verovalo se da one vode poreklo od boga Aresa i nimfe Harmonije.
Njihovom državom upravljala je kraljica, a glavni grad nazivao se Temiskira.
Muškarce su odstranjivale iz zemlje, ili su ih sakatile i ostavljale da obavljaju sve ženske poslove.
Sve slobodno vreme provodile su u lovu i ratnim vežbama.
Bile su naoružane kopljem, lukom, sekirom i polumesečastim štitom.
Samo jedanput godišnje sastajale su se sa muškarcima da bi obezbedile potomstvo,
Mušku decu su ubijale ili slale očevima da ih podižu, a devojčicama su uklanjale desnu dojku da im ne bi smetala pri zatezanju luka i bacanju koplja.
Nisu se zadovoljavale samo odbranom svoje zemlje već su preduzimale i velike osvajačke pohode – sve do Trakije, Sirije i Grčke.
Na tim pohodima osnivale su mnoge gradove, posebno na maloazijskoj obali (Mirina, Kima, Grinion, Smirna, Efes).
Taj varvarski narod žena predstavljao je stalnu opasnost za susede, sve dok ih Herakle nije uništio ili oterao daleko na sever, gde su se izmešale sa Skitima i izrodile narod Sauromata.
Kasnije se pripovedalo da Amazonke žive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu Tritonskog jezera.
Iz te oblasti, pod vođstvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezbosa i Samotrake. Neki kažu da su one naseljavale zapadne krajeve – Trakiju i Iliriju.

 

[Branko Lori]

Alexander Ivanovich Sigov

 

[Branko Lori]

Fall of Icarus, 1907 GalileoChini

 

[Neprilagođena]

Samson i Dalila (1902)
Liberman

 

[Neprilagođena]

Odisej i sirene (1891)
J.W.Waterhouse

 

[Branko Lori]

Nymphs, 1910 Gaston Bussière French Symbolist painter and illustrator (1862-1928) https://s20.****************/images/210718/iignwdoi.gif

 

[Poli46]

Скулптурална група која приказује Микерин (Менкауре) у пратњи богиње Хатхор (лево) и богиње заштитнице једног од номина.

Lepo ali biće ovde..
https://forum.krstarica.com/threads/umetnost-starih-civilizacija.815151/

 

[Branko Lori]

Caspar Augustin Geiger ( 1847 - 1924) Poseidon's realm

 

[Neprilagođena]

Herkul

je lik iz rimske mitologije (pandan Heraklu iz grčke mitologije)
Sin Zevsa i Alkmene , najlepše smrtnice tog vremena.
Bogovi su voljeli Herkula, svi osim Zevsove supruge Here. Ali jednom dok je Hera spavala -doneli su malog Herkula da ga podoji ,međutim , snažan , jako je povukao , boginja se trgla , mleko se prosulo....I od njega je nastao MLEČNI PUT...
Priča dalje kaže da je Herkul ipak okusio nešto od Herinog mlijeka i to mu je dalo božansku snagu
Ljubomorna Hera ga nije voljela pa se pobrinula da Herkul ispuni 12 zadataka-Nemejski lav,

Dvanaest Herkulovih zadataka:
Nemejski lav,Lernejska hidra, košuta, Surimatski vepar , štale Elidskog kralja Augija,
Stinfalijske ptice, Kretski bik, dovesti Diomedove kobile , doneti Hipolitin pojas,
doterati Herionova goveda , zlatne jabuke iz vrta Hesperida i Hadov pas (troglavi )Kerber.

Naoružan lukom i strijelom i čvornovatom batinom od masline,obučen u neprobojnu kožu Nemejskog lava-
Herkul je sve ove poduhvate uspešno izvršio i tako se proslavio kao najveći grčki heroj.
Bogovi su ga primili na Olimp,, dok mu je Hera dozvolila da se oženi njenom kćerkom Hebom.

Herkules i hidra
Antonio Del Pollaiulo

 

[Neprilagođena]

Bronzane statue Herkulesa
Antonio Del Pollaiulo

 

[Branko Lori]

Сирене, 1892., Јохн Лонгстафф (детаљ)