Prometej
Prometej je sin titana Japeta i Okeanide Klimene, Atlantov, Menetijev i Epimetejev brat,
najveći prijatelj i dobročinitelj ljudi.
Kad su se bogovi i ljudi sastali u Mekoni, Prometej je zaklao bika, a zatim je, u želji da za sebe i ljude obezbedi bolji deo,
sakrio meso pod volujsku kožu, a kosti pokrio belim salom.
Obe gomile stavio je pred Zevsa i ostavio mu da bira;
otac bogova prozreo je Prometejevo lukavstvo i, kako je već u duši smislio zlo za ljude, uzeo je deo sa salom.
Od tog vremena ljudi prinose bogovima na žrtvu kosti, a meso zadržavaju za sebe.
Zevs nikada nije zaboravio tu prevaru i zbog nje je uskratio ljudima vatru.
Prometej je i ovoga puta pomogao čovečanstvu:
ukrao je oganj, sakrio ga u trsci i doneo na zemlju.
Zevs je tada smislio najveće zlo za ljude.
Po njegovom nalogu Hefest je napravio od zemlje prvu ženu, Pandoru,
a zatim je to lepo zlo poslao nerazboritom Prometejevom bratu Epimeteju
Prometeja je Zevs sputao neraskidivim okovima i pričvrstio ga za ogroman stub.
Svakog dana doletao je jedan orao da kljuca Prometejevu božansku jetru,
koja se noću obnavljala..,,
Prometej
Luca Giordano( 1666)
Po drugim pričama je Hefest, po Zevsovom nalogu, okovao Prometeja tvrdim lancima u dalekoj skitskoj zemlji.
Tu je ponosni titan, provodeći život bez sna, izložen studenima noći i neumoljivim sunčevim zracima,
ispaštao zbog ljubavi prema ljudima.
Prometej je znao svoju sudbinu i sve što će se u budućnosti dogoditi.
Od jednog lica mnogoimenog, od majke Geje Temide,
Prometej je dobio proročanstvo da ga neće osloboditi ni snaga ni sila, već jedino lukavstvo.
On je znao da je Zevs tvrdog srca i da po svojoj volji kroji pravdu,
ali je bio siguran da će jednog dana, kad izgubi presto i vlast,
utišati svoj gnev i da će mu pasti u bratski zagrljaj.
Zevs ima svu moć, ali Japetov sin zna budućnost i u tome je njegova snaga i prednost.
Kad je Ija, koju je progonila ljubomorna Hera, stigla do Prometeja,
okovani titan joj je prorekao budućnost i saopštio da će njen potomak u trinaestom kolenu biti njegov izbavitelj.
Istovremeno je objavio da će se ispuniti Kronova kletva i da će Zevs stupiti u brak sa ženom koja će roditi sina jačeg od oca.
U strahu da ne izgubi vladavinu svetom, otac bogova odmah je uputio Hermesa da od okovanog titana sazna ime te žene.
Uprkos pretnjama da će ga Zevs ognjem i munjama baciti u Tartar, Prometej je odbio da otkrije tajnu jer je znao
da će njegove patnje trajati vekovima i da će biti okončane kad jedan od bogova odluči da ga zameni i dragovoljno pođe u mračni had.
Uz sevanje munja, prasak gromova i strašno urlikanje vetrova, dok su se nebo i more hvatali ukoštac,
Prometej je prizvao majku i izvor sve svetlosti da vide njegova stradanja.
Istog trenutka zemlja se rascepila, i ponosni titan nestao je u bezdanu.
Samo beskrajna ljubav prema ljudima prouzrokovala je sve te Prometejeve patnje.
Kad je Zevs zaposeo Kronov presto i razdelio bogovima počasti, poželeo je da iskoreni ceo ljudski rod.
Svi su se složili sa tom odlukom; jedino je Prometej uložio svu snagu da spase čovečanstvo.
On nije dopustio da ljudi unapred vide smrt, već je njihove duše naselio slepim nadama.
Drugi njegov veliki dar čovečanstvu bila je vatra ....
Prometej je ljudima podario i um, naučio ih da grade kuće, otkrio im je kretanje zvezda, podario im brojeve, pismo i pamćenje.
Ljude je poučio da uprežu stoku u jaram, da krote konje i grade lađe; naučio ih je spravljanju lekova, tumačenju leta ptica .....
Prometej (1611)
P.P.Rubens
Zevsove pretnje su se obistinile;
Prometej je na vrhu Kavkaza vekovima trpeo najstrašnije muke i najzad je zaželeo smrt,
koju mu je otac bogova uskraćivao.
Konačno je došlo vreme njegovog spasenja.
Ijin potomak Herakle, dok je prolazio Kavkazom na putu za zemlju Hesperida,
ustrelio je strašnu orlušinu koja je Prometeju kidala jetru
. Kad je besmrtni Hiron odlučio da dragovoljno pođe u smrt, Prometej je oslobođen muka.
Da bi se to oslobođenje uskladilo sa Zevsovom odlukom da Prometej ostane za sva vremena vezan za stenu,
prkosni titan je morao večno da nosi venac i gvozdeni prsten sa kamenom u znak sećanja na svoje okove.
Prometej se zamerio bogovima još pre stvaranja smrtnih bića.
Bogovi su od zemlje i vatre načinili sve žive stvorove koji se po zemlji kreću,
a zatim su prepustili Epimeteju i Prometeju da ih obdare raznim osobinama i sposobnostima.
Prometej je prepustio bratu da to učini.
Nerazboriti Epimetej razdelio je životinjama sve darove, a čovek je ostao nag, bez ičega.
Tada je Prometej podario ljudima vatru, koju je ukrao od Hefesta i Atene, i sposobnost da stvaraju umetnička dela.
Čovek je sad mogao da živi, ali je plemeniti titan surovo kažnjen zbog tih krađa.
Drugi pripovedaju da je Prometej stvorio prelepog prvog čoveka i da ga je sakrio od bogova.
Kad je Zevs saznao za to stvorenje, poželeo je da ga vidi.
Prometej je pristao da otkrije delo svojih ruku, ali je zahtevao od bogova da tom prvom ljudskom biću podare besmrtnost.
Od tada taj divni Prometejev čovek svetli na nebu kao planeta Jupiter.
Prometej (1646)
Salvator Rosa
U kasnijim predanjima Prometej nije samo prijatelj i dobročinitelj ljudi već i njihov tvorac.
On je stvorio čoveka od zemlje i vode, a zatim mu je podario vatru, koju je potajno uzeo od Zevsa ili iz Hefestove kovačnice.
Neki kažu da je Atena pomogla Prometeju da zapali vatru na sunčevom točku.
Prometejev čovek je jedino biće koje raspolaže umom, ono jedino ide uspravno i pogled upire ka nebu i zvezdama.
Drugi pripovedaju da je Prometej tvorac životinja i ljudi.
On je najpre stvorio sve životinje, a kad je hteo da načini čoveka, primetio je da je utrošio gotovo svu građu.
Tako je bio prinuđen da pridoda ljudima neke od životinjskih osobina.
Osim Okeanide Klimene ili Geje Temide, kao Prometejeva majka pominje se i Azija ili Asopis.
Kao njegova supruga najčešće se pominje Hesiona, koja je Prometeju rodila sina Deukaliona.
Prometej je uživao božanske počasti u Atini, a posebno su ga poštovali grnčari.
U njegovu čast je svake godine proslavljan praznik Prometeja;
na taj dan su paljene buktinje na Prometejevom žrtveniku, a zatim su trkači unosili vatru u grad.
Prometejevu sudbinu obradio je Eshil u trilogiji, od koje je očuvan drugi deo,
Okovani Prometej (oko 470. godine stare ere).
Izvor:
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/mitologija/grcka-mitologija/prometej/
)
