Mišljenje o Stanisław Hozjusz-u?

[Holy1]

Čuveni poljski dardinal.Malo toga ima na internetu o njemu, a zna se da je dosta toga pisao o Srbima. Da li neko zna nešto?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Čuveni poljski dardinal.Malo toga ima na internetu o njemu, a zna se da je dosta toga pisao o Srbima. Da li neko zna nešto?

Pa i nije pisao dosta o Srbima. On je bio prvenac protivreformacije; borio se protiv uvođenja slovenskog jezika u bogosluženju. Prilikom polemika o uvođenju slovenskog bogosluženja u Poljsku, on je 1558. godine objavio ovo (hrv. prevod):

Kada bi se u Poljskoj nešto takvo trebalo uvesti, to ne bi bio njezin govorni jezik, nego opći slavenski. Bez obzira na to koliko voljeli sami sebe, ipak mislim da je slavenski ili dalmatinski jezik mnogo ljepši nego naš, tako da - kad bi tko molitve ili sveta čitanja htio prevesti na narodni jezik - trebalo bi ih prevesti baš na onaj jezik od kojega potječe naš i koji je stariji od njega.

To je sve što imamo a da bi se moglo dovesti (indirektno) u vezu sa Srbima. Hosijus je tvrdio da čak i kada bi se pristalo da se uvede među Poljake narodni jezik, to bi trebalo da bude jezik iz Slavonije (tj. na jugu) ili Dalmacije, zato što bi to bio najčišći govor. Što se tiče kraja citata, on je bio na liniji tadašnjeg stanovišta Vatikana, a to je da origo gentis slovenskog naroda treba tražiti u Hrvatskoj, kao mestu praporekla Slovena i odakle se razvio slovenski jezik.

Pape i teolozi pod uticajem Vatikana, pravili su se u ta vremena i tim vekovima kao da se seoba Slovena na Balkansko poluostrvo nikada nije ni dogodila, insistirajući da veže sve slovenske narode što bliže i čvršće za Rim, kako bi ih sve učinila onim koji su bili zapadnog, latinskog obreda. To je kod ljudi klerikalne provinijencije u vreme Reformacije postalo i vatrena tema rasprava, jer su protestantski učeni ljudi zastupali ono što je bilo većinsko stanovište tadašnje nauke, a to je da su se Sloveni doselili tek u V-VII stoleću na Balkansko poluostrvo, te da pritom njihovo poreklo treba tražiti na dalekim prostranstvima istočne Evrope, uključiv i Azije oko Kavkaza i Kaspijskog jezera.

To je bilo ujedno i stanovište učenih svetovnjaka Zapadnih Slovena, ali i crkvenih ljudi koji nisu bili pod direktnim uticajem Vatikana (konsultuj Martina Kromera koji je Hosijusa nasledio 1579. godine na mestu varmijskog biskupa, ali je bio sekretar poljskih kraljeva). Hosijusov komentar na tragu je gledišta Svete stolice u Rimu na pitanje porekla slovenskih naroda i jezika, ali i generalnih planova po pitanju kako obračuna sa protestantima (koji su se kao požar širili po Ugarskoj i južnoslovenskim katoličkim teritorijama koje su se direktnije na Ugre naslanjale) tako i radi planova prozelitizma nad pravoslavnim Slovenima, odnosno unijaćenja. Taj pokret počinje na toj strani, u Dalmaciji, i krenuće cela priča standardizacije slovenskog jezika od Marina Temperice i Bartola Kašića pa na dalje. Ukoliko bi i Istočni Sloveni prihvatili da su poreklom sa južnih strana i da je tu očuvano arhaično, najstarije narečje, lakše bi bili privoljeni da prihvate da prihvate služenje na našem jeziku. S druge strane, stvaranje antičke povesti slovenskog naroda i smeštanje u kontekst drevnih Ilira, i pismenim ljudima bi bilo primamljivo iz romantičnih razloga.