MISLI

  • Začetnik teme Začetnik teme CURSE
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Љубав је најјаче оружје које постоји, нема те силе и тог оружја које ће моћи против љубави да се бори.
 
hQ7xdkp.jpg
 
Ključ života U dugom bijelom holu Tek koraci su moji i sjena što me prati Al' duge su minute U svakoj od njih može po jedna vječnost stati. Znam, ti se boriš Vidim ti lice u sretnom bolu Ljepotom žari I sobom nosi sad radost novu. Novi život se rađa i sretne pjesme mi naviru zvuci Novi život se rađa, a ključ života u tvojoj je ruci Što je, ljubavi moja, sva moja ljubav koju ja poklanjam tebi Što je, ljubavi moja, prema toj sreći što pružaš je meni. U mislima ću svojim Od praznih, nježnih riječi pretvorit ovo veče I bit ću pored tebe U trenu kada život sa izvora poteče. Svu ljubav svoju Tebi sam dao dok srce diše A ti me ućiš Da ljubav znaći još mnogo više. O.Dragojevic
 
Када се окренеш и погледаш иза себе, видиш све оно што си годинама гурао под кревет са жељом да заборавиш..
Видиш све оне људе које си имао поред себе, а они су сада бачене лутке твог детињства.
Гледаш, трљаш очи као мало дете које је добило играчку коју је толико желело, и не можеш да поверујеш у тај призор.
Не налазе се ту само они, ту се налази сва туга, бол, сузе, срећа, смех и усхићење.
Оно што се не може заборавити.
Све је то елегантно спаковано у кутију, затварано безброј пута, а још више отварано..
То смо ми, наша прошлост и оно што утиче на нашу будућност.
То је наша срамота и наш понос.
Заправо то смо једнога дана уништили, и немамо лепак да то поправимо.
Неке ствари остају тако сломљене.
Волимо их, оне стоје на видном месту, али када год хоћемо да их поправимо ствара се зид, барикада.
Можда је то судвина, можда је морало тако да буде..
Можда је то онај пут којим смо сви морали проћи, онај пут трња где нам се буше гуме и успоравају нас.
Погледамо напред светло, јако светли, бојимо се.
Шта ли наса тамо чека? Можда нешто горе..
Зато остајемо кукавице које тапкају у месту и остају заробљени у оној истој кутији прошлости коју је давно требало затворити..
 
Uopšte mi nije jasno ko smo to mi. Ja jedino o sebi ponešto znam.
Niti mogu da živim po nekom uzoru, niti mogu drugima da poslužim kao
neki primer, ali sasvim sigurno mogu da živim svoj život, i to nameravam
po svaku cenu. Takvim ponašanjem ne zastupam nikakav princip, već
nešto mnogo čudesnije, nešto što je u meni, što vri od života, što je puno
radosti i samo gleda kako da se iskrade...



Fransoaz Ziru
 
Poslednja izmena:
Negde daleko na suncu leze moje najvise teznje.Mozda ih necu dosegnuti,ali mogu da podignem pogled i vidim njihovu lepotu,da u njih verujem,i da se trudim da ih sledim ma kud me one vodile... "
Louisa May Alcott/ Iz knjige o Sreci

 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top