Misli poznatih mislilaca - II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Svaki hir, kao i svaki oblik oslobađanja, sadrži nešto negativno: od trenutka kada više ne budemo vukli nikakve (nevidljive) lance, kada
nas više ništa ne bude iznutra kočilo, kada zbog nedostatka prepreka i nevinosti postanemo nesposobni da sebi i dalje gradimo zabrane,
sačinjavaćemo masu slabića veštiju u proučavanju nego u praktikovanju seksualnosti. Ne može se bez opasnosti dosegnuti visoki stepen
svesti, kao što se ne mogu nekažnjeno odbacivati izvesne spasonosne stege. Dok preterivanje u svesti ipak povećava svest, dotle preteri-
vanje u slobodi - fenomen podjednako koban, samo u obrnutom smislu - nepogrešivo ubija slobodu. Iz tog razloga svaki emancipatorski po-
kret, u kojoj god oblasti se odvijao, predstavlja istoćremens i korak napred i klopku koju nam postavlja propast.

Emil Sioran
 
Ono što nas upropašćuje, tačnije, što nas je upropastilo, jeste naša glad za svrhom, potpuno nevažno kakvom; a ta slabost, koja je ključ istorijskog
razvoja, iako nas je uništila, dovela do ništavila, istovremeno će nas i izbaviti, dajući nam smisao za propast, čežnju za jednim događajem koji bi prevazi-
šao sve ostale događaje, za jednom strepnjom koja bi prevazišla sve druge strepnje. Budući da je katastrofa jedino rešenje, a post-istorija, pod pretposta-
vkom da će posle toga uslediti, jedini izlaz, jedina prilika, - opravdano je da se upitamo nije li čovečanstvu već sada od prečeg interesa da iščezne nego
da se i dalje iznurava i razmlitavljuje u iščekivanju, izlažući se periodu agonije u kojem mu preti gubitak svake ambicije, čak i one da nestane.

Emil Sioran
 
Šteta je da se čovek bavi time šta bi bilo kad ne bi umro. Neka bude miran, umreće. I šteta je da čovek zbog, priznajem, prokletog neprijatnog straha podiže tako veliku galamu. Umrite sami. I umrite tiho. Tim pre, jer i inače svako, čak i istaknuti kolektivac, mora da umre bez bilo kakve spoljne pomoći, usamljeno, individualno i tu ne pomaže nikakva galama. Živite u zajednici i sami morate umreti. Živite veselo i umrite tiho.

Bela Hamvaš
 
Стога не смемо сматрати да су Бог и створење две ствари, различите једне од друге, него да су једно те исто. Јер и створење постоји у Богу, а Бог се на необичан и неизрецив начин ствара у створењу, откривајући самог себе, невидљив чинећи себе видљивим, несхватљив чинећи себе схватљивим, скривен откритим, непознат познатим, безобличан лепим и присталим, надбитан битним, натприродан природним, једноставан сложеним, слободан од случаја подложан случајним, бесконачан коначим, неомеђен омеђеним, надвремен временитим, натпросторан просторним, творац свега створеним у свему и чинитељ свега учињеним у свему; он вечан, почиње постојати и непомичан, креће се у свему и постаје у свему све. А то не говорим о утеловљењу логоса и постајању речји човеком, него о томе како се највиша доброта, која је једност и тројство, на неизрецив начин спушта у оно што јесте да би то било - штовише, да би сама била у свему од највишег до најнижег, увек вечна, увек настала, од саме себе, у самој себи, вечна од саме себе, настала у самој себи, и, док је вечна, не престаје бити створена, а створена не престаје бити вечна, те од саме себе ствара саму себе. Њој не треба друга твар у коју претвара себе, а да то не била она сама. Иначе би се Бог чинио немоћним и у себи самом несавршеним кад би од другог добијао помоћ за своје појављивање и усавршавање. Од самог себе прима дакле Бог прилике за своје богојављање (гр. теофанија), јер све је из њега, преко њега, у њему и за њега.

Jovan Irac
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top