Izvinjavam se zbog nanete ti uvrede koja je potekla iz moje zablude da postoje samo dve knjige "Scientia sacra".
Мада нисам тражио извињење, прихватам га

.
Samo je muški um mogao da smisli kako je žena nastala od njegovog rebra, dela tela koji je tako nevažan da, i kad se odstrani, čovek može bez poteškoća da funkcioniše. Tipična starozavetna, šovinistička naklapanja.
Zauzvrat, tvrdi se, muškarac treba da brine o ženi, preuzme odgovornost za nju, štiti je, pokriva, što će reći - žena je dete ili debil koji ne može da se stara o sebi, nema osećanje odgovornosti, a jedino je srećna i cveta kad je uz muškarca, bez njega je mizerno stvorenje i zato treba da mu bude zahvalna. Zahvalnost će pokazati tako što će muškarcu da kuva, da održava kuću urednom i da mu ne zvoca tj. da mu pruži čist mir.
Хехе, па види се да не знаш неке ствари. Нема то везе са Старим Заветом већ са природом.
Наравно да жена не може да испуни своју земаљску мисију без мушкарца. Она се остварује као жена онолико колико је мајка и љубавница, а и за једно и за друго је потребан мушкарац. Мушкарац се жртвује на један начин, а жена се жртвује на други начин - за мужа и децу. Свако мора да приноси своју жртву.
Тај мир је потребан жени, а не мушкарцу. Жени је потребно да се скраси и да добија пажњу од мужа. А мушкарац који тражи пажњу већ и није мушкарац јер је постао пасиван. Прима уместо да даје.
И наравно да жена треба да води кућу, да кува и чува децу. Ако она то не чини поставља се питање ко ће други? Или да мушкарац постане бебиситерка или да се деца предају на васпитавање разним установама за испирање мозга?
Видим ја да би ти желела да срушиш природни поредак у којем се зна шта треба да ради мушкарац а шта жена. Та једнакост коју заговараш постоји само у мозговима неженствених жена које се нису оствариле као праве жене те претендују на мушку улогу. Мужаствене жене нека слободно претендују на оно што мушкарцу по природи припада, али не намећите то као правило за читав женски род.
Пошто је ова тема предвиђена за мисли, поставићу један одломак
Јулијуса Еволе, а који има везе са овом дискусијом:
- "Љубав која поставља услове и за узврат тражи од мушкарца исту љубав, нижег је реда. С друге стране мушкарац не би могао спознати љубав у том смислу а да се не феминизира, те тако изгуби ону унутрашњу способност због које жена и може у њему наћи подршку, нешто што је усхићује у њеном заносу да се потпуно преда.
После векова "ропства", жена је хтела да буде слободна, да буде своја. Али такозвани феминизам није умео да конципира за жену личност осим опонашања оне мушке, тако да њени захтеви прикривају суштинско неповерење нове жене у себе, немоћ да буде и вреди као оно што она јесте: као жена, а не као мушкарац. Она сада полази у одмеравање са мушкарцем, само што ту никако није реч о правом мушкарцу, већ о мушкарцу конструкцији, марионети једне рационализоване цивилизације.
За модерну жену могућности саме физичке љубави су мање занимљиве од нарцистичког култа сопственог тела, од показивања у хаљинама или са што је могуће мање одеће.
Европа је мало тога знала о чистоти жртве и верности која све даје и ништа не тражи заузврат, о љубави довољно јакој да нема потребе за искључивостима. Љубав коју је Европа одабрала јесте она која не толерише вољеном да не воли. Када нека жена, да би му се сва посветила, тражи од мушкарца да јој телом и душом припадне, она је већ не само очовечила и осиромашила своју жртву, него је првенствено почела да издаје узвишену суштину женскости, да би и у том погледу позајмила начин постојања својствен мушкој природи и то оној најнижој: поседовање, право на другог и понос ега. У неком наредном тренутку, са порастом егоцентризма, мушкарци је више неће ни занимати, већ само оно што би јој они могли дати за задовољење сопствене таштине и задовољства.
Традиоционална, апсолутна жена се у свом давању и у живљењу, али не за себе, у хтењу да сва буде за друго биће са једноставношћу и са чистотом, испуњавала, припадала је себи, имала је своје херојство и у суштини бивала надмоћна над обичним мушкарцем. Модерна жена се уништила у жељи да буде своја. 'Личност' за којом жуди одузима јој сваку личност."