Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

[Nina]

Šta se tu može

Mama mi kaže: luckasto moje,
šta se to zbiva u tvojoj glavi?
U njoj dečaci,
kažem,
postoje,
dečaci smeđi, crni i plavi.

Mama mi kaže: luckasto moje,
zar mogu tamo svi da se slože?
Ja kažem mami: kad već postoje,
nek’ tu i stoje – šta se može!

Mama mi kaže: pusti priče
– zbijeni tako
na šta liče?
Ja rukom mahnem i – uzdahnem.

Svi oni liče,
svi mnogo liče,
na nešto lepo kao iz priče
– na sve što želim
– na sve što hoću…
Liče na nemir i na samoću.

Mama se smeška: luckasto moje,
pa oni,
znači,
ne postoje.

Postoje,
kažem,
kao na javi,
dečaci crni, smeđi i plavi.

Šta da se radi? – mama veli.
Ja kažem:
ništa,
već – da se želi
da nikad čekanje ne izbledi.

Mama mi kaže: da li to vredi?
A ja se smeškam:
videćeš – vredi.

Miroslav Mika Antić

 

[Nina]

Usne

Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.

Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pčela od vetra s pčelom od mleka.

Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.

I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekše, mlađe i slađe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.

Mika Antić

 

[echinacea]

 

[Tea]

Možda je svetlost jaukanje tame za ljubavlju? MIKA

 

[Tea]

Poklonio sam se vetru.
Poklonio se tišini.
Mislim da sam razumeo.
Čitava stvar je, znači, u vatrometu hitrine
kojom se emituje i prima um u povratku.
Zato se kaže da dosezanje nije ništa drugo
do - prepoznavanje sopstvene poruke.
Zato se kaže da je prostor: iskustvo
kojim nas je dodirnuo sopstveni dodir
kad nam se vratio iz budućnosti.
Možda me je to sunce pozlatilo
na zalasku:bio sam čudno smiren,
sa riđim oreolom kose
.Bio sam spreman za stvaranje.

IX Celog života opsedala me je želja
da stvorim sebi živu pticu.
Pticu koja je samo jednom.
Možda je trebalo da to pokušam ranije.
Bio sam dete i, vrlo nepogrešivo,
dospevao sam do svega u šta umem da poverujem.
Oblikujući bezobličja, uzimao sam šaku ničega.
I ništa nisam dodavao.
I ništa nisam oduzimao.
A imao sam uvek na dlanu nešto novo.
Kakva magičnost materijala!
Kakva čudesna linija!
Kakva raskoš boja i površina, senki i svetlosti!

 

[Tea]

I kad se budemo sreli
u nekom drugom stoleću
i u tvom oku nađem
lepotu sličnu proleću
i u mom oku nađeš
lepotu sličnu proleću,
nemoj da me prepoznaš.
I ja ću začuđen stati.
To, tada što ćemo dati,
tek prvi put ćemo dati. ...
Mika Antic

 

[echinacea]

 

[echinacea]

 

[Rusalka]

Ti znaš da sam ja onaj koji školjke
prevari da su ptice
i kad se razmašu krilima svojih ljuštura
da polete, – ulazim u njih precizno kao zrno.​

I – mi zajedno trajemo.
I – mi se zajedno mučimo.
I – mi zajedno rađamo po malo bisera.
što obasjava svet.

​

 

[echinacea]

 

[Branko Lori]