Miris ljubavi, poezije i ruže

[Romana Kuhar]

Moja ružo
-------------
Ostao sam veran mojoj ruži
Miris njen mi još nadima grudi
Mis`o na nju život mi produži
I u duši novu nadu budi.

Od rastanka prođe mnogo leta,
Ovim putem morao sam poći,
Rastavi nas daljina prokleta
I ostavi uplakane noći.

U srcu te, moja ružo, nosim
U duši si mojoj svakog trena
Za te živim, tobom se ponosim,
Moj anđele, ružo moja snena.

Sve što želim, ružice malena,
Uvek molim milostivog Boga,
Da mi srećna budeš svakog trena,
Jer deo si, ružo, srca moga.

Vratiću se, ružo, jednog dana
Ovom paklu jednom kraj će doći
Da m` izlečiš srce puno rana
I ulepšaš sve dane i noći.

Krstan Đ. Kovjenić

 

[Romana Kuhar]

Ružo moja, moj nevene,
Anđeo si ti od žene,
Daj okiti malo mene
Da mi srce ne uvene.
Na reveru da Te nosim
I zauvek Tobom se ponosim ...

 

[ružislav]

 

[Tender poisson]

Nezno

 

[Romana Kuhar]

Nezno

"Nežno i pažljivo dodirivati može samo onaj kome je i samom potreban takav dodir. "
~ Herman Hese

 

[Romana Kuhar]

PROGOVORI, SLIKO
-----------------------------
Progovori, požutela sliko,
Javi mi se iz daljine, diko!
Bez tebe se još nisam navik`o,
Ikona si moja, požutela sliko…

Teku suze, a šobonji srce,
Sećanje mi jadnu dušu smori.
Gde si sada ? S kim si, lepotice?
Požutela sliko, progovori!

Javi mi se – šapni moje ime,
Ja te molim, izbledela sliko.
Jesi l` srećna ove hladne zime?
Da li me se setiš, moja diko?

Krstan Đ. Kovjenić

 

[Romana Kuhar]

"Ljubav je kapljica nebeske rose koju nebesa kanuše u blato života da mu zaslade gorkost." ~ A. S. Puškin

 

[Romana Kuhar]

Ljubav je ...
------------
Ljubav je nalepši razlog što postojim,
kojem pripadam celim biće svojim,
koji me uspavljuje i koji me budi ...

Ljubav je ono božansko u nama,
najmilozvučnija pesma nad pesmama,
neopisivost o kojoj se svakog trena žudi ...

Ljubav je onaj slatki nemir u duši,
ono što nam snove ruši i razum nam buši,
miomilina koja nam blaženstvom razara grudi …



Krstan Đ. Kovjenić

 

[Romana Kuhar]

Ne dam danu, da bez tebe svane;
Ne dam suncu, da bez tebe grane;
Ne dam vetru, da zanjiše grane;
Ne dam duši, da bez tebe dane;
Ne dam srcu, da volet` prestane;
Ne dam da Te bole stare rane;
Ne dam suzi, da T` iz oka kane,
Najmilija, Ti si ukras sveta,
Miomiris najdivnijeg cveta,
Srećna budi, na mnogaja leta! ✍

Krstan Đ. Kovjenić

 

[Suljo.L]

 

[PetarSamotnjak]

SAD DIVLJA RUŽA ZRE

Sada već crvena divlja ruža zre,
u leji jedva diše pozno cveće.
Ko nije bogat sada, kad leto mre,
taj nikada sebe sačekati neće.

Ko sada sav ne drhti kao prut
od preobilja slika koja buja
i proniče u svaki dušin kut,
čekajući noć da tminom zaleluja —
taj je, kao starac, prešao svoj put.

Toga nijedan sada ne greje plamen,
laže ga sve na javi i u snu;
pa i ti, Bože – Ti što ga kao kamen,
iz dana u dan vučeš prema dnu.

Rajner Marija Rilke

 

[gost 438709]

A on je to znao…Kao niko do tada …Da opije recima dusu,srce ispuni srecom,mislima da novi cilj…Znao je..

 

[1208Letoo]

Krivo jemore .....

 

[KPCTAHK]

Odeš li …

Odeš li - ptice će prestati pevati,
Zvezde će svoj bleštaj sakriti,
Osmeh će na mom licu zamreti
I u zagrljaju tuge ću umreti...

Odeš li – cveće će posve uvenuti,
Dašak povetarca će pirkati prestati,
Svega što bi lepo će zauvek nestati
I u meni će čemer tišine jedino ostati …

Odeš li – nestaće jedne velike ljubavi,
Ostaće bezoblična olupina jednog čoveka
Koji se prebolno, ridavo i žudljivo grči na travi
I Tebe oplakuje, nada se, doziva i čeka …

Odeš li – od mene ostaće samo sena,
Boleće me, jako boleti, žiganje uspomena,
Drhtaću u zagrljaju prošlih vremena
I prokrvariće srce gde carica bi jedna žena …

Krstan Đ. Kovjenić

P.S.

Otišla je jednog dana,
Ne znam zašto – ne znam s` kime,
A u srcu osta rana
I ta rana još boli me …

 

[KPCTAHK]

Samo ljubav nas izjednači sa bogovima – O, Ligija …
---------------------------------------
»Zar ne poznaješ Vespazijanovog sina Tita !? Govore da je jedva preživeo adolescentna leta kada je žestoko zavoleo Beroniku, da mu je čežnja gotovo ispila život… Tako bih znao takođe ja voleti tebe – O, Ligija ! … Bogastvo, slava, vlast – to je dim ! Ništa ! Bogati naiđe na još bogatijeg, slavnog zatamni tuđa, još veća slava, jakoga pokonča još jači …Da li može sam car, da li može čak neko od bogova osetiti veću slast, ili biti srećniji kao što je obični smrtnik u trenutku kada mu pored grudi dišu druga prsa, ili kada ljubi usne ljubljene … Samo ljubav nas izjednači sa bogovima – O, Ligija »

(»Quo vadis « - Henryk Sienkiewicz; te milozvučno-ulizujuće reči je izrekao Mark Vinicij, rimljanski patricij, kada je prvi put ugledao prelepu Ligijku Kalinu )

 

[Plant]

Ružica si bila,
Jedna u mom srcu.
Ružica si bila,
Moja!
Al nije za tebe
Divlja kupina,
Ni čovek kao ja.

Bog mi daje,
Bog mi odnosi,
Ružica si bila,
Sada više nisi.
...
​

Letjele su noćas,
Iznad moga krova,
Letjele su ptice,
Selice!
A ja sam sanjao
Tvoja koljena
I tvoje poljpće.

Bog mi daje,
Bog mi odnosi,
Ružica si bila,
Sada više nisi.

S' vremena na vrijeme,
Kao da čujem stope,
K'o da ideš preko mog praga.
S' vremena na vrijeme,
A znam da nemam prava,
Ti nisi više moja draga.
​