МИП Русије: Запад намеће Србији стокхолски синдром

Виц је ипак у томе хоћемо ли дозволити да нас Европа држи за инвалида зависног од донација и субвенција у замену за јефтине сировине и полупроизводе ниског степена обраде, уместо да развијамо сопствену индустрију и квалитетне производе који имају могућност реализације на тржишту

Pa šta čekamo? Što ne razvijamo? :mrgreen:
 
Зато што група корисних идиота на власти нема способност размишљања већ само извршања домаћих задатака.
Pre bih rekao da to zavisi od beskorisnih idiota koji nisu sposobni ništa samostalno da preduzmu bez državne pomoći. :lol:
Pravi preduzetnik ne zavisi od državne pomoći. Tu se hoće posvećenosti, upornosti, inovativnosti, a ponajviše teškog rada.
 
Pre bih rekao da to zavisi od beskorisnih idiota koji nisu sposobni ništa samostalno da preduzmu bez državne pomoći. :lol:
Pravi preduzetnik ne zavisi od državne pomoći. Tu se hoće posvećenosti, upornosti, inovativnosti, a ponajviše teškog rada.

Ако држава нема могућност да помогне, онда не треба ни да подмеће ногу сваком ко жели да прво сам себи помогне.

Џабе идеја и предузетнички дух ако је држава прва у реду да сваки подухват обесмисли
 
da je Rusija tako snazna kao sto bi neki ovde voleli ona nikad ne bi dozvolila revoluciju u Ukrajini ! Sad posto su tu popusili u svojoj kolevci sad idu pa se majmunisu po svetu. Zaartili s onim mulama... To im je jako pametno. Kad im se ti nakace ima krv svu da im popiju... Lako je Americi da ratuje kad je ona prakticno tvrdava usred okeana i lako kontrolise ko joj ulazi ko ne, a Rusija odasvud suplja...

Nas nasli da mustraju za NATO a NATO im u Estoniji ! :rotf:
 
Znači... Nato je put u EU. jasno, poznato, neminovno. A EU znači obilate pristupne i strukturalne fondove, razvoj u svakom pogledu, šansu makar za potomke ove očigledno zaebane generacije. Neke stvari jasne i konkretne crno na belo.
Možda je to dobro, a možda i nije dobro. Ne mešam se.

Ali, ja nikako da čujem šta to konkretno nudi Rusija. Crno na belo.

Rusija nudi Kosovo i Metohiju !!!!
 
Pre bih rekao da to zavisi od beskorisnih idiota koji nisu sposobni ništa samostalno da preduzmu bez državne pomoći. :lol:
Pravi preduzetnik ne zavisi od državne pomoći. Tu se hoće posvećenosti, upornosti, inovativnosti, a ponajviše teškog rada.

Pricas o maloim preduzetnistvu?..... Pravog razvoja nema bez drzavnih ulaganja, drzavnih programa i radnih akcija.
Sve to je zabranjeno banana drzavama poput nase da rade.
 
Laki je malo nerovozan .
Da li je zaista nebitno sto su poginuli nasi civili? Mogao si ti to da budes ili neko tebi drag. Onolika kuknjava oko Brisa Tatona? Aloooo?

A toliko pljujete rusofile kao krezube i nerazumne, a nekad se bas zabrinem za vas.

http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/25690-mip-rusije-zapad-namece-srbiji-stokholmski-sindrom

Uvlačenje Srbije u NATO, i to u trenutku kada su njene diplomate poginule pod američkim bombama, predstavlja poniženje za zemlju, ocenila je sinoć zvanična predstavnica ruskog Mnistarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Ona je na TV Rusija 1 izjavila da Zapad "postepeno počinje da uvlači Srbiju u NATO", preneo je Tas.

marija-zaharova_1456130136.462x350.jpg



"Njima, uključujući Crnu Goru, govore: 'Vi treba da budete u NATO-u, jer je to vaša bezbednost. Mi ćemo da vas zaštitimo'. Isto govore i Srbiji", rekla je Zaharova.

"Kakva bezbednost? O čemu vi govorite? Čini mi se da je to posebna vrsta poniženja, nametanje Stokholmskog sindroma, kada teraju svoje žrtve da ih zavole i da javno priznaju da žele da budu sa njima", navela je Zaharova.

Ovo predstavlja dobar zaokret Rusije prema politici u Srbiji.
 
Rusija nudi da ne priznama KiM, a ne da bude nase !

Sve i da sutra postanemo ruska gubernija mislis da bi Rusi smeli da zarate sa Amerikom i vrate Kosovo ?! Kad bi oni to mogli oni bi onda usli pre u Ukrajinu gde je njihov narod.

A zasto bi ratovali Rusi i Ameri ???? Taj film nikada neces gledati.

Uostalom, zasto bi ameri branili Siptare? Sada imaju interes, jer jos uvek veruju u projekat zelene transferzale.

Sutra, kada ameri budu isterani sa Bliskog Istoka, ili iz Turske, vise nece biti interesa za Kosovo i Metohiju. Onda ce gledati da Rusima prodaju bazu na Kosmetu.

Zasto je Rusima znacajan ovaj deo teritorije? Das bi zaobisli Tursku i Bosfor i Dardaneli i objedinili se sa pravoslavnom bracom.
 
Poslednja izmena:
nije joj bitno a ratovali za njega i to vise no Rusi za Novorusiju. pazi malo sta pises da ne ispadnes glup

Kako su to oni ratovali, kad jos uvek nisu pobedili ?

Jos od 1993g. njihovi nosaci aviona su usidreni u Jadranu a ameri kao hijene oblecu oko Srbije i oblizuju se.

Cak i danas mole ove nase nesposobnjakovice na vlasti da im potpisu da mogu da prodju kroz Srbiju.
 
Ако држава нема могућност да помогне, онда не треба ни да подмеће ногу сваком ко жели да прво сам себи помогне.

Џабе идеја и предузетнички дух ако је држава прва у реду да сваки подухват обесмисли
To je onaj luzerski mentalitet koji je štetniji od svakog Vučića ili kog već.
Skoro svaki poslovni poduhvat predodređen je propasti. Ne samo u Srbiji. U bilo kojoj zemlji na jednu firmu koja radi deset godina dolazi deset firmi koje rade po godinu i onda zatarabe kapiju.
Objektivni problem je pre svega nedostatak kulture preduzetništva. I nespremnost na udruživanje po bilo kom osnovu.

- - - - - - - - - -

Rusija nudi Kosovo i Metohiju !!!!
Nudi nešto što nema? Klasična prevara.

- - - - - - - - - -

Pricas o maloim preduzetnistvu?..... Pravog razvoja nema bez drzavnih ulaganja, drzavnih programa i radnih akcija.
Sve to je zabranjeno banana drzavama poput nase da rade.
To su komunisti delili preduzetništvo na veliko i malo. Nema velikog i malog preduzetništva. Ima samo uspešnog i neuspešnog.
 
To je onaj luzerski mentalitet koji je štetniji od svakog Vučića ili kog već.
Skoro svaki poslovni poduhvat predodređen je propasti. Ne samo u Srbiji. U bilo kojoj zemlji na jednu firmu koja radi deset godina dolazi deset firmi koje rade po godinu i onda zatarabe kapiju.
Objektivni problem je pre svega nedostatak kulture preduzetništva. I nespremnost na udruživanje po bilo kom osnovu.

-


Не, то није лузерски менталитет, већ резон сваког ко здраво размишља и свестан је да му држава у предузетништву није пријатељ, већ љути противник. Како објашњаваш да држава свакој шуши која дође из иностранства даје: бесплатно земљиште, ослобађа га свих комуналних трошкова, даје му регресиране цене енергената, па онда субвенције које су довољне да покрију трогодишње плате запослених и на крају ослобађа га плаћања пореза и доприноса на те исте запослене. Трошкови инфраструктуре 0, трошкови пословања наредне три године - око нуле.

Са друге стране ти имаш идеју, паре за свој подухват можеш да добијеш једино од родитеља или доброг пријатеља. Банке заборави, државне субвенције и подстицаје такође. Када премостиш финансијски аспект, следећи корак ти је регистрација бизниса и плаћање свих такси које је држава измислила да би ти олакшала новчаник и "помогла те као почетника" а пре него истекне први месец стићи ће ти честитка у виду пореза и доприноса, као и аконтације пореза на добит. Каква иронија, баш тим порезима које ти као предузетник платиш се финансирају оне шуше из претходног примера које су ослобођене истих.

И сада, чиме год да се бавиш, који год производ да си решен да правиш и какву год идеју да имаш или си еснафски удружен, буди убеђен да не постоји та математика и логика којом можеш бити конкуретнији од оног којег држава протежира и финансира му трошкове. Уосталом у свим друштвима број предузетника је у порасту, само у Србији он стагнира већ четврту годину.

Стога, поштеди нас прича о лузерском менталитету и непостојању кулутуре и свесности предузетништва. Људи су и те како свесни неравноправних односа на тржишту и не желе да се упуштају у битке које су унапред изгубљене и воде их у већу беду од оне у којој су.
 
Не, то није лузерски менталитет, већ резон сваког ко здраво размишља и свестан је да му држава у предузетништву није пријатељ, већ љути противник. Како објашњаваш да држава свакој шуши која дође из иностранства даје: бесплатно земљиште, ослобађа га свих комуналних трошкова, даје му регресиране цене енергената, па онда субвенције које су довољне да покрију трогодишње плате запослених и на крају ослобађа га плаћања пореза и доприноса на те исте запослене. Трошкови инфраструктуре 0, трошкови пословања наредне три године - око нуле.

Са друге стране ти имаш идеју, паре за свој подухват можеш да добијеш једино од родитеља или доброг пријатеља. Банке заборави, државне субвенције и подстицаје такође. Када премостиш финансијски аспект, следећи корак ти је регистрација бизниса и плаћање свих такси које је држава измислила да би ти олакшала новчаник и "помогла те као почетника" а пре него истекне први месец стићи ће ти честитка у виду пореза и доприноса, као и аконтације пореза на добит. Каква иронија, баш тим порезима које ти као предузетник платиш се финансирају оне шуше из претходног примера које су ослобођене истих.

И сада, чиме год да се бавиш, који год производ да си решен да правиш и какву год идеју да имаш или си еснафски удружен, буди убеђен да не постоји та математика и логика којом можеш бити конкуретнији од оног којег држава протежира и финансира му трошкове. Уосталом у свим друштвима број предузетника је у порасту, само у Србији он стагнира већ четврту годину.

Стога, поштеди нас прича о лузерском менталитету и непостојању кулутуре и свесности предузетништва. Људи су и те како свесни неравноправних односа на тржишту и не желе да се упуштају у битке које су унапред изгубљене и воде их у већу беду од оне у којој су.

Ti si generalno u pravu, samo sto-

Nema razloga da potenciras strance u celoj toj prici. Jer jeste katastrofa sto u komunjarskoj ekonomiji bilo ko ima takav polozaj, ne samo stranac. Jer taj povlasceni polozaj, i dilove sa drzavom Srbijom u jos vecoj meri imaju domaci tajkuni npr.

To je logicna posledica toga da drzava hoce da podrzi one koji zaposljavaju vise ljudi, sto je greska, jer trziste treba da se potpuno oslobodi, a ne da bilo ko dobija subvencije, bio on mali, ili veliki, jer to se uvek radi na stetu drugih ucesnika u utakmici. Jer glavni generatori novih radnih mesta su u sadasnjem stanju ekonomije (post levicarsko sakacenje drzave kroz programe 'Drzave Blagostanja')- mala i srednja preduzeca.

Druga stvar su sami drzavni paraziti. Ne mozes ti da ocekujes da drzava ukida uzasne harace i namete preduzetnicima, ako ima tolike troskove, i ako preko 2 milijardi evra iz budzeta ode samo na penzije. Milijardu na plate prosvetarima, itd. Znaci, da bi drzava manje otimala, prvo treba da manje trosi. Cak je i bolje, ako se bira izmedju ta dva zla, ako vec ne moze da smanji troskove, da se drzava vise zaduzuje a da smanji poreze, takse i akcize, nego da se manje zaduzuje, a da povecava harace. To je isto jedna od stvari koje ljudi ne razumeju. Dug je problem, ali je manji problem od drzavnog haraca i otimanja.

Treca stvar, i najbesmislenija, koja potpuno ide uz poente Jove Bakice, Tome Piketija, i ostalih besmislenih Dusanica- Resenje da troskovi drzave ostanu isti, a da se vise otima od velikih i bogatih je potpuni put u propast, i to iz 1000 razloga koji su se svi do jednog pokazali u praksi.
 
Не, то није лузерски менталитет, већ резон сваког ко здраво размишља и свестан је да му држава у предузетништву није пријатељ, већ љути противник. Како објашњаваш да држава свакој шуши која дође из иностранства даје: бесплатно земљиште, ослобађа га свих комуналних трошкова, даје му регресиране цене енергената, па онда субвенције које су довољне да покрију трогодишње плате запослених и на крају ослобађа га плаћања пореза и доприноса на те исте запослене. Трошкови инфраструктуре 0, трошкови пословања наредне три године - око нуле.

Са друге стране ти имаш идеју, паре за свој подухват можеш да добијеш једино од родитеља или доброг пријатеља. Банке заборави, државне субвенције и подстицаје такође. Када премостиш финансијски аспект, следећи корак ти је регистрација бизниса и плаћање свих такси које је држава измислила да би ти олакшала новчаник и "помогла те као почетника" а пре него истекне први месец стићи ће ти честитка у виду пореза и доприноса, као и аконтације пореза на добит. Каква иронија, баш тим порезима које ти као предузетник платиш се финансирају оне шуше из претходног примера које су ослобођене истих.

И сада, чиме год да се бавиш, који год производ да си решен да правиш и какву год идеју да имаш или си еснафски удружен, буди убеђен да не постоји та математика и логика којом можеш бити конкуретнији од оног којег држава протежира и финансира му трошкове. Уосталом у свим друштвима број предузетника је у порасту, само у Србији он стагнира већ четврту годину.

Стога, поштеди нас прича о лузерском менталитету и непостојању кулутуре и свесности предузетништва. Људи су и те како свесни неравноправних односа на тржишту и не желе да се упуштају у битке које су унапред изгубљене и воде их у већу беду од оне у којој су.
Sada smo u neranopravnoj situaciji jer ne poznajem dovoljno tekuće srpsko zakonodavstvo.
No, moje mišljenje je uvek bilo da država tu ne treba ništa da se meša. Da je država efikasna kao investitor, ne bi propadale državno dirigovane privrede.

E sad, koliko ja kao nezavisni privrednik sa pola radnika i rashodovanom mašinom mogu biti konkurentan velikom preduzeću ne zavisi samo od toga koliko njega pomaže, a mene globi država. U ravnopravnoj situaciji ja sam unapred gubitnik ako hoću da radim isto što i on. Ali mogu da radim ono što se njemu ne isplati. Ili mogu da uđem sa njim u kooperaciju za neki bezvezni deo koji se ne nalazi kod Kineza. Mogu da radim nešto što je radno intenzivno, a zahteva stručnost. Uglavnom stvari koje nazivaju tržišnom nišom.

Zatim, tu je velika oblast pružanja usluga. Nema velikih preduzeća koja će biti konkurentna. No, to nije interesantno našim ljudima. Suviše su oholi da bi popravljali tuđe cipele ili menjali ulje u motoru, ako ne mogu iz cuga i da plate radnika.
Tu je i trgovina. Ne mora sve da bude u spermarketu i nije jedini kumst prodavati kinezarije.

Naravno, najlake je reći ma, ne isplati se i čekati da država reši problem. Država ga na kraju reši kako može i kako mora, ali onda ti se to rešenje ne svidi.
 
понедељак, 22. фебруар 2016.
Нема никаквог озбиљног разлога да Србија не потпише споразум са Русијом о Центру у Нишу, каже за Спутњик руски амбасадор у Београду Александар Чепурин.



— Потписивање широког споразума Србије са НАТО-ом је пре повод да се сетимо додатног споразума о Руско-српском хуманитарном центру (РСХЦ), који има далеко више технички карактер, а чије се потписивање тако дуго одлаже из мени нејасних разлога. Како схватам, њега има у виду председник Томислав Николић. Центар у Нишу је доста скромна руско-српска хуманитарна организација. Поређења са НАТО-ом су овде, благо речено, на стакленим ногама.

Додатни споразум о РСХЦ условљен је основним Споразумом између влада Русије и Србије о формирању РСХЦ, од 25. априла 2012. године. У члану 20 основног споразума каже се да ће стране додатним документом дати Центру повластице, привилегије и имунитет неопходан за осигурање његовог рада. У овом тренутку, нацрт споразума је потпуно спреман. Свако слово је усаглашено. Не видим никакве озбиљне разлоге да он не буде потписан. Па и да буде потписан у оквиру посете Дмитрија Медведева Србији.

На који начин би хипотетичко потписивање таквог споразума утицало на рад Центра?

— Центар ради. Међу основним задацима које извршава навео бих три. Прво, то је пружање помоћи у ванредним ситуацијама, поплавама, пожарима, техногеним катастрофама. Пружање управо брзе, оперативне помоћи. Овде смо видели рад Центра у време пожара у Србији — руски авиони Бе-200 и хеликоптери, и када су Србији били послати спасиоци у најкраћем року за време страшних поплава 2014. године, и прошле године у оперативном организовању центра за мигранте у Прешеву, Кањижи и Шиду. Центар је у стању да на захтев српске стране оперативно активира снаге и средства моћних руских спасилачких служби. За Србију и Србе то је веома важно.

Друго, то је хуманитарна помоћ у испоруци ватрогасних возила, робота, опреме. Таква помоћ се редовно пружа, а покрива се из руског буџета. Прошле године пружана је у неколико етапа. Вредност сваке од тих испорука је неколико милиона евра. То је новац руских пореских обвезника у време нимало лако за Русију.

Треће, то је рад на припреми спасилаца, ватрогасаца и њихова обука. У Србији је тај правац обуке био сведен на минимум. Практично га није било. Центар врши преквалификацију у Нишу, шаље на двонедељне и месечне курсеве у Москву и Санкт Петербург. За годину и по обуку у Русији прошло је више од пет стотина српских стручњака.

Може се поменути и савремени систем централне управе у ванредним ситуацијама у земљи, формиран у Нишу. Систем захтева адаптацију и енергични развој. Постоје одговарајући планови.

Има ли сада препрека за његов рад? Имајући у виду да је његово постојање, како је рекао српски председник, „можда сметало неком у региону“?

— Не знам коме је то сметало. Центар пружа хуманитарну помоћ и суседним земљама у ванредним ситуацијама, што није лоше за углед Србије и Ниша.

Проблеми са функционисањем Центра везани су за то што, иако су 2012. године јасно предвиђене обавезе, додатни споразум неопходан за рад Центра није усвојен. Настао је правни вакуум.

Каo резултат на технику коју купује Русија, а која се шаље као хуманитарна помоћ, као и на активност Центра, у Србији се плаћају царинске и пореске дажбине. Сложићете се — чудна ситуација. Ви неком поклањате возило, а вас за то онај коме га поклањате још и опорезује у своју корист. Плаћаш за право да помажеш.

Друго, нису донете никакве одлуке у вези са имунитетом који је неопходан за нормално функционисање установе потребне пре свега самој Србији. Јавља се проблем са статусом и имунитетом руских стручњака који раде у Центру. Њих је, узгред, знатно мање међу службеницима РСХЦ. Сада их је — свега двоје.

Постоји и низ техничких проблема. Нема могућности за коришћење краткоталасне везе, без које је веома компликовано вршити спасилачке операције. Додатни споразум предвиђа правно регулисање тог питања. Све је доста стандардно.

Многи Срби би веома желели да се Центар у Нишу прошири и добије војну компоненту. Има ли таквих планова?

— Центар је потпуно транспарентна структура у ком, понављам, већину запослених чине — Срби. Врата Центра су буквално отворена. Стога је потпуна фантастика говорити о некаквој војној бази.

Војна и војно-техничка сарадња је потпуно друга сфера. Ево, недавни споразум са НАТО-ом је из те области. Такву сарадњу Србија има и са Русијом. Она се у последње време донекле проширила.

Да парафразирам великог пријатеља Русије Николу Пашића, рећи ћу да не треба везивати мали спасилачки чамац нашег РСХЦ за велики војни брод НАТО-а.

Молим Вас да прокоментаришете најновије изјаве о неутралности Србије.

— Русија је доследно подржавала и подржаваће такву политику Београда. Уверен сам да неутралност одговара интересима Срба. И не само због историјских и емотивних разлога, премда је и њих више него довољно, али и на чисто прагматичном плану.

Основа сваке неутралности је баланс односа са овим или оним актерима међународног живота. Неучешће у дејствима једних против других. Данас је то умногоме баланс између Истока и Запада. Оштро нарушавање баланса претвара неутралност у празне речи.

Знате, национални интереси Срба се објективно гледано нипошто не поклапају увек са интересима ових или оних земаља, ових или оних блокова. Ако говоримо о низу земаља-суседа Србије које улазе у НАТО, ти интереси су каткад супротни. То је чињеница. Зашто да Срби служе нечијим интересима науштрб својих? Зашто да раде против Русије, с којима немају никаквих објективних несугласица? Зар зато да би некоме угодили? Али то је већ нешто што је за мене непојмљиво.

Шта можете да кажете о убиству српских дипломата у Либији као резултат америчког бомбардовања?

— Ужасна чињеница да су српске дипломате убијене у америчком бомбардовању Либије, по мом мишљењу, захтева темељну истрагу и извињење Беле куће, кажњавање криваца и потпуну материјалну одштету деци и породицама убијених.

Парадоксално је. Гледао сам недавне изјаве мог колеге господина Скота које се тичу, с једне стране, апстрактних ствари, а с друге — конкретних захтева да се до краја реши и да се казне кривци у старим случајевима са америчким грађанима браћом Битићи који су, између осталог, били припадници терористичке Ослободилачке војске Косова.

То је, каже, принципијелно питање за САД, чврста заштита интереса властитих грађана. И Београд то не схвата као непријатељско понашање САД.

Србија би, по мом мишљењу, могла да следи пример Американаца и исто тако истрајно и дипломатски стане у одбрану легитимних интереса својих грађана, што је иначе сасвим нормално по међународним нормама. Овде очигледно нису довољна објашњења Американаца везана за „колатералну штету“.

(Спутник)
 
Sada smo u neranopravnoj situaciji jer ne poznajem dovoljno tekuće srpsko zakonodavstvo.
No, moje mišljenje je uvek bilo da država tu ne treba ništa da se meša. Da je država efikasna kao investitor, ne bi propadale državno dirigovane privrede.

E sad, koliko ja kao nezavisni privrednik sa pola radnika i rashodovanom mašinom mogu biti konkurentan velikom preduzeću ne zavisi samo od toga koliko njega pomaže, a mene globi država. U ravnopravnoj situaciji ja sam unapred gubitnik ako hoću da radim isto što i on. Ali mogu da radim ono što se njemu ne isplati. Ili mogu da uđem sa njim u kooperaciju za neki bezvezni deo koji se ne nalazi kod Kineza. Mogu da radim nešto što je radno intenzivno, a zahteva stručnost. Uglavnom stvari koje nazivaju tržišnom nišom.

Zatim, tu je velika oblast pružanja usluga. Nema velikih preduzeća koja će biti konkurentna. No, to nije interesantno našim ljudima. Suviše su oholi da bi popravljali tuđe cipele ili menjali ulje u motoru, ako ne mogu iz cuga i da plate radnika.
Tu je i trgovina. Ne mora sve da bude u spermarketu i nije jedini kumst prodavati kinezarije.

Naravno, najlake je reći ma, ne isplati se i čekati da država reši problem. Država ga na kraju reši kako može i kako mora, ali onda ti se to rešenje ne svidi.

То што ти наводиш су идеје шта се може радити.

Идеје нису спорне, спорна је математика коју условљава држава и иста обесмишљава сваку идеју.
 
То што ти наводиш су идеје шта се може радити.

Идеје нису спорне, спорна је математика коју условљава држава и иста обесмишљава сваку идеју.

Dobro. Da ne bude da samo serem ko foka, evo jedna primenjiva ideja. :)
Zapravo, nadam se da je primenjiva, to jest kompatibilna sa srpskim zakonodavstvom.

Kako imati zanatsku delatnost, a nemati zanatsku radnju?
Baviš se iznajmljivanjem mašina. Za to verovatno ne treba radnja, a ako se šta plaća državi, plaća se po ostvarenoj dobiti.
(A i to samo ako si budala pa odma otrčiš u opštinu da se samoprijaviš :mrgreen: )
I sad... mož da iznajmljuješ mašine sa operaterom, tj sa tobom lično.

Čisto kao ilustracija, ako imaš mašinu za malterisanje, eto ti prilike da zaradiš kao najiskusniji majstor uz malo vežbe. Porez skoro pa jok.
Nedavno sam video mikrorovokopač. Težak je samo dvesta kila, može da prođe kroz kapiju široku 80 cm, a ako umeš, možeš i sam da ga napraviš (imaš planove za nekih stotinjak evra, ako se dobro sećam). Sa sve novim delovima dođe te nešto preko 1000 eura, a ako imaš motor sa nekog starog kultivatora i zađeš po otpadima, skoro je džabe.
 
Znači... Nato je put u EU. jasno, poznato, neminovno. A EU znači obilate pristupne i strukturalne fondove, razvoj u svakom pogledu, šansu makar za potomke ove očigledno zaebane generacije. Neke stvari jasne i konkretne crno na belo.
Možda je to dobro, a možda i nije dobro. Ne mešam se.

Ali, ja nikako da čujem šta to konkretno nudi Rusija. Crno na belo.

Ne znaju ljudi da lažu :aha:
 

Back
Top