Minheski ili pivnički puč

Nina · 25.03.2024. u 18:21

Pivnički puč, takođe poznat kao Minhenski puč, bio je neuspešni državni udar, koji se odigrao od večeri četvrtka, 8. novembra do ranog popodneva petka, 9. novembra, 1923. kada su vođa nacističke partije, Adolf Hitler, slavni general iz Prvog svetskog rata, Erih Ludendorf, i druge vođe Kampfbunda, neuspešno pokušali da preuzmu vlast u Minhenu, u Bavarskoj (Nemačka).

Pivnice u južnim nemačkim gradovima su ogromne građevine u kojima se stotine pa i hiljade ljudi okupljaju tokom večeri, piju pivo iz kamenih krigli, i pevaju pivske pesme. Ova mesta su takođe bila pogodna za političke skupove. Jedna od najvećih pivnica u Minhenu je bila Birgerbreu Keler (nem. Bürgerbräu Keller), gde je puč otpočeo.
U aprilu 1921. godine, sile pobednice iz Prvog svetskog rata, posebno Francuska i Britanija, predstavili su Nemačkoj račun kojim su zahtevali isplatu štete prouzrokovane u ratu koji je Nemačka započela. Ovaj račun (33 milijarde dolara) za ratnu odštetu imao je za posledicu trenutni efekat izazivanja pogubne inflacije u Nemačkoj.

Nemačka valuta, marka, drastično je pala u vrednosti.
Veoma brzo, već 1922. bilo je potrebno 400 maraka za 1 dolar. Nemačka vlada zatražila je odlaganje plaćanja ratne odštete. Francuzi su taj predlog odbili. Nemci su im prkosili tako što su prestali sa plaćanjem. Kao odgovor na ovo, u januaru 1923. godine, francuska vojska je okupirala industrijski deo Nemačke poznat kao Rur.
Nemačka marka je pala na 18.000 za dolar. Do jula 1923. potonula je na 160.000. Do avgusta na 1.000.000. A do novembra 1923. bilo je potrebno 4.000.000.000 maraka da se dobije 1 dolar.Nemci su izgubili životnu ušteđevinu. Plate su isplaćivane bezvrednim novcem. Namirnice koštaju milijarde. Izbili su nemiri usled siromaštva i gladi.

Ipak, u ovom trenutku, ljudi su stajali uz svoju vladu, diveći se njenom prkosu Francuzima. Ali u septembru 1923. godine, nemačka vlada je donela sudbonosnu odluku da nastavi sa isplatama ratne odštete. Ogorčenost i nemiri su rasli među ljudima, podstičući ekstremističke političke grupe na akciju i brzo dovodeći Nemačku na ivicu haosa.

Nacisti i druge slične grupe sada su smatrale da je pravo vreme za napad. Nemačka država Bavarska u kojoj su se nalazili nacisti bila je leglo grupa suprotstavljenih demokratskoj vladi u Berlinu. Do novembra 1923, nacisti su, sa 55.000 sledbenika, bili najveća i najbolje organizovana grupa. Pošto su nacistički članovi zahtevali akciju, Hitler je znao da mora da deluje brzo ili rizikuje da izgubi vođstvo svoje Partije.

Tako su Hitler i nacisti skovali zaveru u kojoj će kidnapovati vođe bavarske vlade i naterati ih pod pretnjom oružja da prihvate Hitlera kao svog vođu. Zatim bi, prema njihovom planu, uz pomoć čuvenog generala iz Prvog svetskog rata Eriha Ludendorfa, pridobili nemačku vojsku, proglasili svenarodnu pobunu i srušili nemačku demokratsku vladu u Berlinu.

Ovaj plan su odlučili da sprovedu u delo kada su saznali da će biti veliko okupljanje biznismena u minhenskoj pivnici, a počasni gosti su trebali da budu bavarski lideri koje su nacisti planirali da kidnapuju.

Dana 8. novembra 1923. godine, nacističke trupe pod vođstvom Hermana Geringa opkolile su pivnicu. U 20:30, Hitler i njegovi jurišnici upali su u pivnicu izazivajući trenutnu paniku.Emotivni Hitler se obratio publici: „Ispuniću zavet koji sam sebi dao pre pet godina kada sam bio slepi bogalj u vojnoj bolnici – da neću znati ni za san ni za mir dok novembarski zločinci ne budu svrgnuti, na ruševinama današnje bedne Nemačke trebalo je ponovo da nastane Nemačka moći i veličine, slobode i sjaja.“

Nakon neuspešnog pokušaja preuzimanja vlasti Hitler je razmišljao šta da radi.
General Ludendorf mu je tada dao ideju. Nacisti bi jednostavno umarširali u sred Minhena i zauzeli ga. Zbog njegove slave u Prvom svetskom ratu,
zaključio je Ludendorf, niko se ne bi usudio pucati na njega. Čak je uverio Hitlera da će im se policija i vojska verovatno pridružiti. Sada već očajni Hitler je prihvatio tu ideju.

Nina · 25.03.2024. u 18:22

Oko 11 sati ujutro 9. novembra, kolona od tri hiljade nacista, predvođena Hitlerom, Geringom i Ludendorfom, krenula je ka centru Minhena. Jednu od zastava nosio je mladi član stranke po imenu Hajnrih Himler.

Nakon što su stigli do centra Minhena, nacisti su krenuli prema zgradi Ministarstva rata, ali su naišli na policijsku blokadu. Dok su stajali licem u lice sa stotinak naoružanih policajaca, Hitler im je povikao da se predaju. Nisu. Odjeknuli su pucnji. Obe strane su pucale. To je trajalo oko minut. Ubijeno je šesnaest nacista i tri policajca. Gering je pogođen u prepone. Hitler je zadobio iščašenje ramena.

Tri dana nakon puča, Hitler je uhapšen i optužen za izdaju. Neki od njegovih saradnika zaverenika su uhapšeni, dok su ostali pobegli u Austriju. Izvršena je racija u sedištu Nacističke partije, i njene novine, Felkišer beobahter su zabranjene.

Ovo nisu bili Hitlerovi prvi sukobi sa zakonom. U incidentu septembra 1921, on i nekolicina pripadnika SA su prekinuli skup Bajernbunda, i nacisti koji su tamo otišli da izazovu nerede su zato uhapšeni. Hitler je odslužio malo preko mesec dana od tromesečne kazne zatvora.

Sa slomom nacističke revolucije, većini posmatrača se sada činilo da su Hitlerova politička karijera i sam nacistički pokret došli do kraha, gotovo smešnog kraja. Ispostavilo se da nije bilo tako.

Suđenje Hitleru je počelo 26. februara 1924. Umesto da negira optužbe, Hitler je priznao da želi da zbaci vladu i izneo svoje razloge, prikazujući sebe kao nemačkog patriotu, a samu demokratsku vladu, njene osnivače i vođe, kao prave zločince.

„Samo ja snosim odgovornost. Ali ja zbog toga nisam zločinac. Ako danas ovde stojim kao revolucionar, to je kao revolucionar protiv revolucije. Ne postoji takva stvar kao što je veleizdaja protiv izdajnika iz 1918.“

Hitler je izdajnike 1918. smatrao nemačkim političarima odgovornim za takozvani ‘zabadanje noža u leđa’, koji su prerano okončali Prvi svetski rat i uspostavili Nemačku demokratsku republiku. U Hitlerovom umu i među mnogim Nemcima, njihova vojska nije bila poražena na bojnom polju, već je bila potkopana političkom izdajom kod kuće.

U stvarnosti, sami lideri nemačke vojske su započeli pregovore sa saveznicima da okončaju rat koji su gubili.

Ali novine su opširno citirale Hitlera. Tako je po prvi put nemački narod u celini imao priliku da se upozna sa ovim čovekom i njegovim razmišljanjem. I mnogima se dopalo ono što su čuli.

Hitler je zajedno sa Hesom osuđen na pet godina Festunghafta (nem. Festungshaft; doslovno, pritvor u tvrđavi) zbog izdaje. Festunghaft je bio tip zatvora u kome nije bilo prisilnog rada, ćelije su bile relativno udobne, a zatvorenicima je bilo dopušteno da primaju višesatne posete gotovo svakodnevno. Ovo je bila uobičajena kazna za ljude za koje bi sudija verovao da su imali časne, ali pogrešno usmerene motive.

I od ove prilično blage kazne, Hitler je odslužio samo malo preko osam meseci. Usled ratnih zasluga i veza, Ludendorf je oslobođen. Rem i doktor Vilhelm Frik, iako su proglašeni krivima su pušteni. Gering je pretrpeo ranu od metka u nogu, što je dovelo do toga da je postajao sve zavisniji od morfijuma, i drugih lekova protiv bolova.

Mada Hitler nije uspeo da ispuni svoje proklamovane ciljeve, i u stvari, teško da je moglo da se dogodi da ovako loše organizovani puč ne propadne - ovaj događaj je doneo nacistima prvo veliko istupanje pred nacionalnu javnost, i medijsku pobedu. Dok je služio zatvorsku kaznu, napisao je Majn kampf. Puč je takođe promenio Hitlerov stav prema nasilnoj revoluciji kao sredstvu za sticanje moći. Od tada je smatrao da u cilju osvajanja srca Nemaca, mora sve da radi legalno, strogo po propisima, jer Nemci očigledno nisu blagonaklono gledali na nepoštovanje pravila. Odlučio je da stvari postavi tako da ga nemački narod izabere za diktatora. Kasnije su ga Nemci prozvali Adolf Legalité" i Adolf, legalista.

Proces kombinacije, gde su konzervativno-nacionalističko-monarhističke grupe mislile da mogu da iskoriste i kontrolišu nacional-socijalistički pokret, kako bi došle na vlast, se na tragičan način ponovio deset godina kasnije, 1933. kada je Franc fon Papen zatražio od Hitlera da oformi vladu.
(izvor:istorijat i wikipedija)

Adolf Hitler i drugi zatvorenici (uključujući Rudolfa Hesa, drugi zdesna) u zatvoru Landsberg, foto: famous-trials