- Poruka
- 4.833
http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Dukanovic-nije-znao-za-deportaciju.lt.html
Đukanović nije znao za deportaciju
Do sada je u istrazi saslušano nekoliko bivših i sadašnjih državnih funkcionera
Milo Đukanović (Karikatura D. Stojanović)
Podgorica, 25. juna – Istražni sudija Višeg suda u Podgorici Radomir Ivanović nastavio je i u protekla dva dana da saslušava svedoke u okviru istrage o deportaciji bosanskohercegovačkih izbeglica iz Crne Gore 1992. godine.
Pošto su pre nekoliko dana u Podgorici saslušani crnogorski premijer Milo Đukanović i potpredsednik Demokratske partije socijalista i nekadašnji predsednik Državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović, Ivanović namerava da čuje reči još nekih svedoka, uglavnom radnika centara bezbednosti u Baru i Herceg Novom.
Do sada je u ovoj istrazi saslušano nekoliko bivših i sadašnjih državnih funkcionera – nekadašnji predsednik Republike Momir Bulatović, potpredsednik Skupštine Crne Gore Srđa Božović, predsednik Skupštine Asim Dizdarević i načelnik Uprave policije u MUP-u RCG Milan Paunović. U Beogradu su izjave dali bivši policijski funkcioneri Boško Bojović i Nikola Pejaković.
Oni su ispitivani o privođenju „određenog broja lica srpske i muslimanske nacionalnosti u Herceg Novom i njihovom prebacivanju u Bosnu i Hercegovinu gde su neki ubijeni”, a odakle je, navodno, 19. maja 1992. godine upućena depeša da „crnogorska policija privede i deportuje sva lica iz BiH, koja imaju stalni boravak u Crnoj Gori, jer su izbegli vojnu obavezu prema Republici Srpskoj”.
U ovom postupku osumnjičeni su bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Milisav Marković, načelnik Centra bezbednosti Herceg Novi Milorad Ivanović, operativac Službe državne bezbednosti u tom gradu Duško Bakrač, komandir policije Milorad Šljivančanin i načelnik Centra bezbednosti Bar Branko Bujić.
Svi osumnjičeni su negirali krivicu, navodeći da nemaju apsolutno nikakve veze sa zločinom.
Premijer Milo Đukanović je na saslušanju kazao da niko nije imao saglasnost Vlade, ni njegovu kao predsednika za deportacije muslimana i Srba u maju 1992. godine.
„Ako su pojedinci iz MUP-a smatrali da, ako eventualno imaju saglasnost ministra, to znači i saglasnost Vlade, to je njihov problem – kazao je Đukanović. – Oni su, ipak, trebali da se konsultuju šta da se radi, a ne da postupe ovako kako su postupili bez ikakvog traženja saveta ili konsultacije sa mnom kao premijerom, sa Momirom Bulatovićem, kao šefom države ili predsednikom Skupštine, ili na kraju sa državnim tužiocem”.
Crnogorski premijer tvrdi da je prvi put za deportaciju čuo na sastanku sa tadašnjim predsednikom Republike Momirom Bulatovićem i šefom parlamenta Ristom Vukčevićem.
„Tada sam prvi put čuo od Vukčevića da je na primorju vršeno privođenje, da su obavljeni informativni razgovori i da su deportovana lica, ne samo muslimanske, već i srpske nacionalnosti, a po nekakvim spiskovima koji su dobijani od državnih organa Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Kada nas je Vukčević informisao, doneli smo zajedničku odluku da se sa tim pod hitno prekine – rekao je Đukanović. – Moje mišljenje je da se u ovom slučaju radi o nesnalaženju grupe ljudi koja je bila na visokim i odgovornim funkcijama u Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore, a sve kao plod promene sistema rada, jer se do tada radilopo centralizovanom sistemu bezbednosti dotadašnje SFRJ”.
Svetozar Marović, koji je u vreme deportacija bio član Predsedništva Crne Gore, istražnom sudiji je dao izjavu na pola strane A4 formata i u njoj, prema još nepotvrđenim informacijama, naveo da „zločini nemaju veze sa Crnom Gorom” i da „niko iz Crne Gore nije poslao te ljude u smrt, niti je to bilo kome bilo i u primisli”.
Svedočenju Đukanovića i Marovića nisu prisustvovali branioci okrivljenih, niti su bili pozvani na saslušanje, zbog čega su oni ocenili da je „istražni sudija doveo svedoke Đukanovića i Marovića u privilegovan položaj u odnosu na ostale koji su saslušani u našem prisustvu”, i da je „grubo prekršio Zakonik o krivičnom postupku, u kojem piše da saslušanju svedoka mogu da prisustvuju tužilac, okrivljeni i branilac”.
