Od stranaca prvo je govorio jedan naočit i odvažan Nemac, Elmar Šmeling, inače
penzionisani admiral, koji je odmah izneo svoju razočaranost svim onim što je čuo od nas.
Tražio je da mu na sva ta pitanja odgovori predsednik SIK, kao najkompetentniji. Bio je čak
ljutit, i pokazao odredenu revoltiranost što se tako važan skup svodi na nivo trivijalnosti.
″Izbori su se do te mere približili, a nigde nije mogao pročitati podatak o temi koja je za njega
ključna." I tražio da mu se odgovori konkretno: ″Da li u toj državnoj komisiji postoji
kompetentna ličnost koja ima ulogu glasnogovornika, i koja svakodnevno obaveštava javno
mnjenje o svim opasnostima subverzije tih izbora, ocenjujući da je to jedino bitno". Bio je
iznenaden našim ćutanjem. ″Šta je SIK u strateškom smislu preduzela da se subverzija
izbegne?" Onda je vrlo opširno objasnio, da je za opsluživanje svih onih koji obaraju
Miloševića američki budžet izdvojio 70 miliona dolara, i da mu nije jasno da o tom niko ne
govori od nas koji smo komisiju predstavljali. Dalje je pitao, ″šta je ova komisija preduzela da
taj izdvojeni novac ne odigra zadatu ulogu, uporedo sa svim državnim organima koji su dužni
da sprečavaju takvu vrstu intervencije". Mučeni predsednik SIK Vukićević, tek probuđen iz
svog večnog sna, odnosno stanja prisutnosti ali ne i učestvovanja, na tren se strese i pocrvene
kao dogoreli oganj, jer nije mogao ni pretpostaviti da bi njega neko mogao nešto pitati.
Ponudio je jedino moguće rešenje, tj. da umesto njega odgovori sekretar SIK. Milenković se
prvo vrpoljio, takode tražeći neku podršku od svih nas koji smo tu sedeli. A onda, snebivajući
se, promrmljao nešto u stilu: ″Ovo su, gospodine, demokratski izbori, pa za tako nešto nema
potrebe …"
Nemac ga prekinu, i ponovo izađe za govornicu, i sasu rafal ljutitih potpitanja: ″O čemu
vi govorite, i o kakvim demokratskim izborima. Pa, svi izbori u svetu se uvek i predstavljaju
kao demokratski. Ali čime ste nas ubedili da to oni uistinu jesu, ako toliki novac ulazi u vašu
zemlju, da finansira Miloševićev pad? A vi, uprkos svih podataka koje sam izneo, a za
smatram da ih znate, govorite o demokratiji. Mi ovde nismo došli da bismo eventualno slušali
izlaganja tog tipa, već tražimo takode konkretne odgovore A ja vas sad pitam, čime ste to
demokratski obezbedili, da taj izdvojeni novac ne utiče na te, kako vi kažete, demokratske
izbore?"
Milenković je dugo ćutao, okretao se, tražio očima Kršljanina da mu pomogne. I na
kraju, kad je ćutanje poprimilo neprijatnost, on je opet teatralno dao jedan poluodgovor: ″Po
zakonima o izboru, koji su ovog leta usvojeni u Saveznoj skupštini, i koji su vama
prezentirani, kao i izmene Ustava".
″To nije nikakav odgovor", reče g. Šmeling, ″jer mi smo dobili prevode vaših zakona. Ali
u njima, ne postoji nijedna odredba koja sankcioniše one političke stranke u izbornom
postupku koje se finansiraju spolja. Vi biste, upravo zbog toga, takve stranke morali
eliminisati iz izborne utakmice."
Jeste li to uradili? Opet muk.
On je dalje naglasio, da se svrha i cilj ovih izbora praktično finansira iz tih izdvojenih 70
miliona dolara. ″Da li znate, da su upravo tim novcem potkupljeni najvažniji ljudi u policiji,
vojsci i pravosuđu, kao i vladajućoj koaliciji, a o čemu ovde nema ni reči. U američkoj
štampi, već su izašli podaci Stejt departmenta, o iznosu novca koji je direktno prosleden
najvažnijim ličnostima koje kontrolišu ove izbore."
Stekla sam utisak, da je s naše strane postojao neki strah da se kojim slučajem ne čuju
pojedina imena. A onda je on svoju diskusiju završio ovako: ″Opšte je poznato, da je DOS
apsolutno finansiran u celini, od predizborne kampanje do svih pojedinačnih prohteva samih
lidera, iz tih namenski izdvojenih sredstava. A to je najdirektnije uplitanje stranih interesa.
Bilo bi interesantno da ste nam vi predočili dokaze da su službe vaše zemlje te interese bar
razotkrivale. Ovih dana, otkad smo ovde, vidimo jednu agresivnu kampanju, marketinški
stilizovanu do savršenstva, koja svakako mnogo košta, a koju ni po čemu ne mogu finansirati
DOS-ovi lideri. Ali, taj izdvojeni novac nisu samo oni potrošili, nego i najvažniji oko
Miloševića. I to treba narod vaše zemlje da zna pre izlaska na izbore."
Pitanja i konstatacije ovog tipa su se sustizala, a naše ćutanje dobilo je epilog
razobličene, perverzne nesposobnosti, sliku nemuštih malih birokrata, koji ne samo da ne
smeju dati svoj sud o tom, tako ozbiljnom, i tako diktirajućem uslovu, koji je izneo ovaj
stranac, nego o tom svemu nemaju pojma. Iskreno rečeno, ja sam prvi put čula za ta sredstva.
A za one koji su sedeli sa mnom, ne bih mogla ništa reći, jer oni nikada ništa nisu ni govorili.
Zatim se za reč javio Nikolaj Bezborodov, predstavnik ruske Dume, i sve to što je
Šmeling rekao, ovaj vatreni Rus je obojio jednom jetkom emocijom, u kojoj je kuljao prekor
za ono što mi kobajagi radimo, a, u stvari, samo etapno ozakonjujemo već zadati interes
velikih svetskih moćnika. Otvoreno je postavio pitanje, zašto ne prekinemo ove, kako on reče
nesrpske izvore, jer je jedna strana (DOS) praktično produžena ruka Zapada. Izrazio je
ogorčenost što smo mi, kao uvodničari, potrošili silno vreme o nekim normativnim
začkoljicama, koje ništa ne znače, umesto da se srž problema identifikuje za svrhu samih
izbora. Rekao je daje za njega pitanje svih pitanja ″ko su ljudi iz policije, sudstva i vojske,
koji bi trebalo da odigraju ulogu omeđenu sa onih 70 miliona dolara, o kojima je govorio
Šmeling".
