Quantcast

Milena Arežina: "Noć prevare, dan izdaje" ili knjiga o 5 oktobru 2000 godine.

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
Милена Арежина књига Ноћ преваре дан издаје ли књига о 5 октобру 2000 године или како је "пао" Слободан Милошевић, као поука за сваког владара "како се плету мреже" и како да се сачува на власти од издаје "најближих сарадника" и "пријатеља".

Линк до књиге

https://de.scribd.com/doc/101467377/Milena-Arezina-Noc-Prevare-Dan-Izdaje
 

Scott Isle

Poznat
Poruka
7.256
Vidi jednu stvar. Drzava pripada vojsci. Nista se nije dogodilo bez vlasnika a to je bila vojska.

Ali kad ti u vojsci imas politicare, komuniste, demokrate, strane agente, biznismene, to je banda! Kriminalci. To je ta vojska bila, kriminalna banda. A vjerovatno je i sada. Oni samo se bave demokratijom, dakle kriminalom.
Ko i oni profesori na FF. Oni se ne bave strukom, ne bave se svojim poslom, ne istrazuju nista, ne bude se u 5 ujutro da rade. Ne. Oni se bave demokratijom i rusenjem drzave. Kriminalne bande.
 

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
Da je slika sa tog sastanka emitovana, bila bi, kako kažu Dalmatinci pogodak u sridu,
jer bi običan čovek imao realnu predstavu da se iza brda nešto mnogo opasnije valja. I da sve
to, što se tada serviralo o navodnoj demokratiji, je jedno uvežbano bacanje prašine u oči.
Ubeđena sam, da bi mnogi birači debelo stavili prst na čelo pre nego što će 24. septembra
2000. konačno svoj glas odrediti na raskrsnici nacionalne, a i svake druge budućnosti. Ovo
posebno insistiram zbog činjenice da u kampanji DOS-a nigde nije bilo nijedne reči o Hagu, i
o onome što će uslediti posle, pa su lakoverni birači bili van domašaja promisli o stvarnom
dometu onih koji su veličali domet promena. Bilo je samo reči o blagostanju koje će se,
takoreći, preko noći stvoriti ukoliko se skloni Milošević. A ovi stranci su upravo govorili o
Hagu, kao jedinoj izvesnoj Slobinoj destinaciji, a i mnogih dragih posle njega. Tvrdili su da
njegovo sklanjanje s vlasti služi samo toj svrsi.
U najsažetijem, diskusija je pretvorena u obilje egzaktnih podataka. O snažno
dirigovanoj euforiji sa Zapada, što špijunskih službi, što drugih interesa sa velikom
finansijskom pozadinom i sa samo jednim zadatkom, a to je pad Miloševća po svaku cenu.
Bez alternative. Pošto, po njima, ništa drugo nije imalo važnost, siže poruke stranih
posmarača bio je da se sve stavi pod lupu, osobito oni koji govore o velikoj demokratskoj
prekretnici. To je bilo najdragocenije što sam u toku tih izbora čula.
 

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
Od stranaca prvo je govorio jedan naočit i odvažan Nemac, Elmar Šmeling, inače
penzionisani admiral, koji je odmah izneo svoju razočaranost svim onim što je čuo od nas.
Tražio je da mu na sva ta pitanja odgovori predsednik SIK, kao najkompetentniji. Bio je čak
ljutit, i pokazao odredenu revoltiranost što se tako važan skup svodi na nivo trivijalnosti.
″Izbori su se do te mere približili, a nigde nije mogao pročitati podatak o temi koja je za njega
ključna." I tražio da mu se odgovori konkretno: ″Da li u toj državnoj komisiji postoji
kompetentna ličnost koja ima ulogu glasnogovornika, i koja svakodnevno obaveštava javno
mnjenje o svim opasnostima subverzije tih izbora, ocenjujući da je to jedino bitno". Bio je
iznenaden našim ćutanjem. ″Šta je SIK u strateškom smislu preduzela da se subverzija
izbegne?" Onda je vrlo opširno objasnio, da je za opsluživanje svih onih koji obaraju
Miloševića američki budžet izdvojio 70 miliona dolara, i da mu nije jasno da o tom niko ne
govori od nas koji smo komisiju predstavljali. Dalje je pitao, ″šta je ova komisija preduzela da
taj izdvojeni novac ne odigra zadatu ulogu, uporedo sa svim državnim organima koji su dužni
da sprečavaju takvu vrstu intervencije". Mučeni predsednik SIK Vukićević, tek probuđen iz
svog večnog sna, odnosno stanja prisutnosti ali ne i učestvovanja, na tren se strese i pocrvene
kao dogoreli oganj, jer nije mogao ni pretpostaviti da bi njega neko mogao nešto pitati.
Ponudio je jedino moguće rešenje, tj. da umesto njega odgovori sekretar SIK. Milenković se
prvo vrpoljio, takode tražeći neku podršku od svih nas koji smo tu sedeli. A onda, snebivajući
se, promrmljao nešto u stilu: ″Ovo su, gospodine, demokratski izbori, pa za tako nešto nema
potrebe …"
Nemac ga prekinu, i ponovo izađe za govornicu, i sasu rafal ljutitih potpitanja: ″O čemu
vi govorite, i o kakvim demokratskim izborima. Pa, svi izbori u svetu se uvek i predstavljaju
kao demokratski. Ali čime ste nas ubedili da to oni uistinu jesu, ako toliki novac ulazi u vašu
zemlju, da finansira Miloševićev pad? A vi, uprkos svih podataka koje sam izneo, a za
smatram da ih znate, govorite o demokratiji. Mi ovde nismo došli da bismo eventualno slušali
izlaganja tog tipa, već tražimo takode konkretne odgovore A ja vas sad pitam, čime ste to
demokratski obezbedili, da taj izdvojeni novac ne utiče na te, kako vi kažete, demokratske
izbore?"
Milenković je dugo ćutao, okretao se, tražio očima Kršljanina da mu pomogne. I na
kraju, kad je ćutanje poprimilo neprijatnost, on je opet teatralno dao jedan poluodgovor: ″Po
zakonima o izboru, koji su ovog leta usvojeni u Saveznoj skupštini, i koji su vama
prezentirani, kao i izmene Ustava".
″To nije nikakav odgovor", reče g. Šmeling, ″jer mi smo dobili prevode vaših zakona. Ali
u njima, ne postoji nijedna odredba koja sankcioniše one političke stranke u izbornom
postupku koje se finansiraju spolja. Vi biste, upravo zbog toga, takve stranke morali
eliminisati iz izborne utakmice."
Jeste li to uradili? Opet muk.
On je dalje naglasio, da se svrha i cilj ovih izbora praktično finansira iz tih izdvojenih 70
miliona dolara. ″Da li znate, da su upravo tim novcem potkupljeni najvažniji ljudi u policiji,
vojsci i pravosuđu, kao i vladajućoj koaliciji, a o čemu ovde nema ni reči. U američkoj
štampi, već su izašli podaci Stejt departmenta, o iznosu novca koji je direktno prosleden
najvažnijim ličnostima koje kontrolišu ove izbore."
Stekla sam utisak, da je s naše strane postojao neki strah da se kojim slučajem ne čuju
pojedina imena. A onda je on svoju diskusiju završio ovako: ″Opšte je poznato, da je DOS
apsolutno finansiran u celini, od predizborne kampanje do svih pojedinačnih prohteva samih
lidera, iz tih namenski izdvojenih sredstava. A to je najdirektnije uplitanje stranih interesa.
Bilo bi interesantno da ste nam vi predočili dokaze da su službe vaše zemlje te interese bar
razotkrivale. Ovih dana, otkad smo ovde, vidimo jednu agresivnu kampanju, marketinški
stilizovanu do savršenstva, koja svakako mnogo košta, a koju ni po čemu ne mogu finansirati
DOS-ovi lideri. Ali, taj izdvojeni novac nisu samo oni potrošili, nego i najvažniji oko
Miloševića. I to treba narod vaše zemlje da zna pre izlaska na izbore."
Pitanja i konstatacije ovog tipa su se sustizala, a naše ćutanje dobilo je epilog
razobličene, perverzne nesposobnosti, sliku nemuštih malih birokrata, koji ne samo da ne
smeju dati svoj sud o tom, tako ozbiljnom, i tako diktirajućem uslovu, koji je izneo ovaj
stranac, nego o tom svemu nemaju pojma. Iskreno rečeno, ja sam prvi put čula za ta sredstva.
A za one koji su sedeli sa mnom, ne bih mogla ništa reći, jer oni nikada ništa nisu ni govorili.
Zatim se za reč javio Nikolaj Bezborodov, predstavnik ruske Dume, i sve to što je
Šmeling rekao, ovaj vatreni Rus je obojio jednom jetkom emocijom, u kojoj je kuljao prekor
za ono što mi kobajagi radimo, a, u stvari, samo etapno ozakonjujemo već zadati interes
velikih svetskih moćnika. Otvoreno je postavio pitanje, zašto ne prekinemo ove, kako on reče
nesrpske izvore, jer je jedna strana (DOS) praktično produžena ruka Zapada. Izrazio je
ogorčenost što smo mi, kao uvodničari, potrošili silno vreme o nekim normativnim
začkoljicama, koje ništa ne znače, umesto da se srž problema identifikuje za svrhu samih
izbora. Rekao je daje za njega pitanje svih pitanja ″ko su ljudi iz policije, sudstva i vojske,
koji bi trebalo da odigraju ulogu omeđenu sa onih 70 miliona dolara, o kojima je govorio
Šmeling".
 

al bundy

Legenda
Poruka
62.014
05.10.2000 :bljak:
"Zapadna demokratija" je najveća prevara u istoriji čovečanstva ... CCCC :rtfm:
Vidi jednu stvar. Drzava pripada vojsci. Nista se nije dogodilo bez vlasnika a to je bila vojska.

Ali kad ti u vojsci imas politicare, komuniste, demokrate, strane agente, biznismene, to je banda! Kriminalci. To je ta vojska bila, kriminalna banda. A vjerovatno je i sada. Oni samo se bave demokratijom, dakle kriminalom.
Ko i oni profesori na FF. Oni se ne bave strukom, ne bave se svojim poslom, ne istrazuju nista, ne bude se u 5 ujutro da rade. Ne. Oni se bave demokratijom i rusenjem drzave. Kriminalne bande.
Au majkutijebemusve . :eek:
Roljo,Rostova i ti Marinac praštajte ,
vratite se nema veze , sve vam je oprošteno !
 

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
Posebne simpatije izazvao je gost, iz Italije, Aldo Bemandini, profesor Rimskog
univerziteta, koji je u tipičnom maniru vatrenog Napolitanca, održao besedu ″o izdaji i
izdatom", naglašavajući da nikad nije bio pobornik Miloševićeve politike, ali da je sramno da
se tako neviteški postupa sa njim. Ko blokira njemu važne informacije? ″Pa vi, gospodo, iz
komisije, se inače svuda tretirate kao Miloševićevi ljudi, a, u stvari, nam ovde ništa niste rekli,
o vašoj stvarnoj ulozi u ovim izborima. I da li ste mu, ako već jeste njegovi ljudi, rekli ovo o
čemu mi danas raspravljamo?" I da li bi, da je za sve ovo znao, izlazio na izbore kad ne mora?
Potom se javio profesor sa univerziteta iz Nju Delhija, Bim Sung, koji je zahtevao da se
preko ovih pitanja ne pređe tek tako. Tražio je hitno zakazivanje javne debate na kojoj će biti
svi lideri DOS-a, a s druge strane i sam Slobodan Milošević. Te da se svi na jednom skupu
tog tipa suoče radi razjašnjenja te najbitnije stvari, a to je: da li Ustav naše zemlje dozvoljava
takvu stranu intervenciju, u ovim izborima koja se postiže na bazi tih 70 miliona dolara,
zvanično zavojenili od strane američkog budžeta. Javnost to mora znati. U protivnom, mnogi
će biti prevareni, jer taj novac ditira sve, kao apsolutni gospodar.
Primetila sam, da niko od nas nije odgovarao ni na kakva postavljena pitanja. A sva su
upućena predsedniku. Sedeli smo kao mumije.
Profesor Sung je takođe precizno objasnio, da je ceo postupak do najsitnijih detalja
isplaniran, tako da svaka faza ima više rezervnih altemativa u slučaju da jedna ne uspe ima se
primeniti druga, treća, i sve dok se cilj ne ispuni. I da je taj cilj u svetu opštepoznat, a kao što
reče, ovde nigde spomenut. To se odnosilo na rušenje Miloševića.
Najednom se javio Fulvio Grimaldi, čuveni publicista iz Italije, i doslovce rekao:
″Zanima me samo jedno, i hoću kratak odgovor. Ko prinosi žrtvu aktuelnog predsednika
Miloševića DOS-u, kao produženoj ruci onih koji su izdvojili ta ogromna sredstva iz
američkog budžeta?" Zatim je pojasnio, da njega zanimaju ključne ličnosti iz Miloševićevog
aparata koje u rušenju učestvuju, jer o donacijama DOS-a za tu vrstu izbora manjeviše sve je
poznato. Ali, za one koji su najbliže okruženje Miloševića, a bez koga se ovaj plan ne može
izvesti, on takve podatke nema.
″Vi, kao državna komisija, ovo nazivate vanrednim predsedničkim izborima. A ja vam
kažem, da su ovo poslednji Miloševićevi izbori, zapamtite poslednji, a dalje je Hag njegova
jedina i siguma stanica. Hag je lokomotiva u pozadini koja vuče ovu farsu od izbora. Kako
god da se završe, proglasiće se onako kako odgovara DOS-u, da bi se Milošević odjurio u Hg
i optužio za ratne zločine. On treba da to razotkrije i prekine ovu demagošku trivijalnsot. Tad
su se reflektori naglo ugasili, i primetila sam užurbano napuštanje kamermana RTS kao jedine
prisutne TV, što znači da druge nisu imale pristup.
 

Srboskizborim

Poznat
Poruka
7.073
22. i 23. septembar 2000.
Posle takvog isključivanja stranih posmatrača, više nisam imala dilemu da se bilo šta
može desiti, a da nije do kraja pod Milutinovićevom kontrolom. Ulog je ogroman, gde se
greška ne prašta, jer nema prostora za ispravljanje. Medutim, ono što nisam znala, je u
sledećem logičnom neskladu. Na koji način deo SIK-a, Borivoje Vukićević i Milisav
Milenković, koji po prirodi funkcije najvažniji, oblikuju rad u SIK-u, i koji su u javnosti imali
tretman Miloševićevih prijatelja a ne samo saradnika, će raditi tako da bude demonstrirano
kao za Miloševića, a u biti izložiti ga strašnoj kompromitaciji upravo svojim radom. Takode
mi se nametalo pitanje, da li ova dva čoveka po logici stvari komuniciraju sa Miloševićem, i
da li on sa njima, takode po logici stvari, ima tajni dogovor zarad svake eventualnosti? Barem
vest iz prve ruke.
Nije mi ni na kraj pameti bila mogućnost da takva veza ne postoji, ili da je prekinuta, jer
u protivnom mogao je barem naći neke stručne ljude, ako se apsolutno nije oslanjao na
lojalnost ove dvojice. Ali mi je izvedbom predstave, sve bliskije bilo verovanje da se i za taj,
najbitniji deo, neko na vreme postarao. U protivnom, zar ne bi oni obavestili Miloševića, o
jednoj, za njegov tadašnji interes vrlo važnoi sesiji uglednih stranaca u Skupštini, što bi i te
kako za njega bio veliki poen.
Zašto bi se Milošević toga lišio, i to naredbom da se izveštaj ne emituje čak ni na
državnoj TV? Upravo se taj snimak, njemu tako važan, iz Skupštine, mogao vrteti na svim
televizijama, a i po dragim javnim glasilima, ceo dan pred izbornu tišinu, što je efektnost koju
bi u takvoj utakmici svako poželeo. Logičan odgovor je da to apsolutno nije znao, a da
filtrator informacija ubedljivo ima najveću ulogu u ovom procesu. Ova dvojica čelnika SIK-a
su verovatno van svakog kontakta s Miloševićem, a rad komisije je praktično bio pod
apsolutnim Milutinovićem nadzorom. A zbog opštepoznatih prijateljskih veza Vukićevića i
Milenklovića sa Slobom, vrlo je lako poverovati da su oni pod kontrolom Miloševića.
Kako je scenario ubitačan, kad se tako opasno osmisli. Inteligentno sa stanovišta interesa
onog kome je to odgovaralo, jer ko bi posumnjao u lojalnog Vukićevića i Milenkovića, kad i
vrapci na skupštinskim dverima znaju, da ih je Milošević po požarevačkoj liniji vukao i držao
na najvažnijim mestima, što njihovi pojedinačni integriteti nisu mogli doseći. Čak ni blizu.
Prekori za taj nedomašaj padali su na daritelja, a ne na darivane. Ali, darivani su naučili samo
na pimanje darova, i neumereno tome hitali kad su god mogli. Mlitavo i jalovo držanje ove
dvojice po pitanju svega, me iritiralo od samog starta, ali sam to pripisivala skromnosti
njihovog ličnog domašaja, i opštepoznate pravne inferiornosti. Pogotovo kad je Vukićević u
pitanju, a na šta se pravnička javnost godinama svikavala. To je najbolje okarakterisao Vlajko
Šoškić, ugledni sudija Vrhovnog suda Srbije, koji je izbor Vukićevića za predsednika
Saveznog suda, ilustrovao upečatljivom rečenicom: ″Sistem u kome je Borivoje Vukićević
predsednik Saveznog suda, mora propasti". U momentu kad sam to čula, zvučalo mi je
prejako. Ali, za dva meseca gledanja direktnog prenosa propadanja sistema o kome je reč, ovu
izjavu sam smatrala preblagom. Ona je tog leta 2000. bila predskazanje kraha, i poslednja
oporuka neispravljivom.
 

Komunistkinja

Buduća legenda
Poruka
45.850
и данас немамо право да се жалимо , да тражимо правду за жртве нато бомбардовања.
немамо право да тражимо да се одговорни казне јер нам је то право , право на истину и правду, неко продао 5 октобра.

ми више на то немамо право ..немамо право на истину ,на правду а то вреди много више од милиона
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.