Милановић: Жртава у Јасеновцу било je мање, а Београд снима лоше филмове

Ta komisija Srboljuba Živkovića je radila probno sondiranje na mjestu poznate masovne grobnice, našla 4 leša i taj broj pomnožila sa ukupnom kvadraturom logora. Kad ni to nije bilo dovoljno da potvrdi paušalnu tvrdnju o 700 000 žrtava, dodan je zaključak da su ložili peči sa leševima u logoru , a neke je odnijela i Sava.
Tri popisa žrtava rat u Jugoslaviji nisu mogla potvrditi više od ca. 650 000 žrtava okupatora u cijeloj Jugoslaviji i zato su proglašeni državnom tajnom do 1990. kada su u Beogradu izašle knjige sa rezultatima tih popisa.
To je palo u trideseti plan jer je upravo u Srbiji bila utrka tko će lupiti veći broj stradalih Srba pa su davanje brojke od 700 000 do 1 400 000 pa cak i dva miliona samo Srba stradalih u Jasenovcu.
Cek da nisi to pobrkao sa cetnickim zrtvama iz 44. do 46. kao novom tezom, nabrojis cetri zrtve bez ikakvih utvrdjivanja brojeva i tvrdis da su komunisti pobili svoje zatvorenike i nemce iz vrsca....iliti zamena teza, pa se preko cetri zrtve pokusava izvrnuti istorija gde su zrtve postali koljaci koji i nisu ostali u srbiji...
 
Mislim unapredili ste rad istoricarskih sluzbi dovodjenjem specijalnih istrazivaca u istorijski institut....specijalni?

Zamili pored toliko "eminentnih" piskarala istorije dovede se i plati od drzavnih para "specijalac" istoricar...:)

Pa bre ni svoj posao ne znate...i nije cudo sto vam salju strucnjake, koji "pronalaze" nove dokaze....a i nisu neki savetnici kad ne znaju da se najednostavnijim programima mogu povecati sise na slici....:)
 
Bas mi je drago da kolega ( istoricar) Savo tvrdi da je u Jasenovcu ubijeno mnogo hrvata, pa ako im nadjete kosti onda su hrvati....a jos bolji lik je komicni drug istoricar koji posle celog radnog veka i plate strucnjaka i profesora ima dileme oko brojki....ja mislim da su u Jasenovcu ubijane ustase...posto nije moguce utvrditi istinu, sto ne bi ustase bile zrtve srba u jasenovcu...?
 
Када крену оспоравања и негирања и жртава Јасеновца и жртава у НДХ, прије свега српских жртава јер су Срби убједљиво највише страдали и у Јасеновцу и у НДХ, ту је главни аргумент "јој,није могло толико", па се подмећу фризирани произвољни подаци, или из наручених публикација из лијепе њихове препуних манипулација и селективно подваљених података, гдје се рецимо уопште не рачуна прираштај између 1931 и 41.године.

Како те манипулације трају годинама, сада већ деценијама, имам обавезу да се осврнем на ову проблематику уз нешто детаљније сагледавање материје те један, по мени реалан прорачун српских жртава на простору ендехазије у ратним годинама
Ево табеларног прегледа демографских губитака Срба и српских жртава на простору које је заузимала ендехазија.
БиХ​
Хрватска​
Срем​
НДХ​
Попис 1931. (Срби)
1.028.000​
633.000​
144.000​
1.805.000​
Прорачун 1941. (Срби)
1.254.160​
772.260​
175.680​
2.202.100​
Прорачун 1948. (Срби)
1.440.654​
887.095​
201.804​
2.529.552​
Попис 1948. (Срби)
890.090​
543.795​
160.406​
1.594.291​
Демографски губици (Срби)
550.564​
343.300​
41.398​
935.261​
Демографски губици по другим основама
144.066​
88.710​
8.072​
240.847​
Жртве (Срби)
406.498​
254.591​
33.325​
694.414
Попис жртава именом и презименом (Срби)
156.374​
112.582​
13.804​
282.760​
Проценат жртава у односу на број Срба 1941.године
32,4 %​
33,0 %​
19,0 %​
31,5 %
На попису 1931.године (овдје) нисмо имали рубрику народност, ту број Срба реално одговара броју православних становника умањен за занемарљив број Руса. Када је у питању попис 1948.године (овдје) ту имамо рубрику народност, и ту од броја Срба (1.136.116) на том попису треба умањити оне исламске вјероисповјести (њих 246.026) чиме добијамо број 890.090. Да не би било забуне, нико не оспорава право тадашњим становницима БиХ муслиманима што су се изјашњавали као Срби, но овдје је битна суштина јер су ти на попису 1931,.године уписани у другу рубрику (муслимаи) од оне коју пратимо.

Код методологије прорачуна броја Срба 1941.године и 1948.године сам као основ узео демографски прираштај (имамо и у публикацији овдје) по којем је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године, односно годишњи прираштај 2%, за 10 година (1931-41.) 22%, односно за 7 година 1941-48.године 14,87%.

Када су у питању демографски губици по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности те миграције) и који нису жртве, они иду на ратом захваћеном ростору од 5-8%, зависи од околности. Да би имали добар примјер за равнање, сви водећу демографи су узимали као реалан број демографских губитака по тим другим основама на простору читаве Југославије око милион (+/-, сви су у том оквиру) што у односу на око 18 милиона колико је пројектовано да је требало бити 1948.године чини 5,5%.
Ту сам за простор Хрватске и БиХ узео да су ти демографски губици Срба по тим другим основама 10%, јако, јако висок проценат, међутим узео сам у обзир чињеницу да је већ почела колонизација и пресељење из тих крајева на простор Војводине. Код Срема сам узео 4% (само повећана смртност и умањени фертилитет) јер смо ту имали обрнут процес, колониацију и пресељење Срба из других крајева на простор Срема.

По овом по мени реалном прорачуну уз коректну методологију обраде података демографски губици Срба на простору ендехазије су били око 935.000 од којих су српске жртве 695.000.

Демографи који су радили прорачуне 1980их, код методологије обраде података као основ су узимали прираштај из каснијих деценија (1-1,2%годишње), но прираштај међу Србљем у периоду 1921-31, а можемо закључити да је такав тренд био и 1931-41, бјеше пуно повољнији, око 2% годишње.
Наравно да овај прорачун може имати мањкавости, ту су и могућа демографска кретања и миграције и прије 1941-е, али имамо и чињеницу да је Долфе Вогелник, један од водећих демографа 1950их, заузео став да се крајем 1930их када су генерације рођене након великог рата достигле фертилну зрелост, десио демографски бум, у том случају имали би значајно већу популацију 1941.године, самим тим су и демографски губици и жртве рата биле на жалост и веће.
Број српски жртава на простору НДХ у периоду 1941-45.године никако није мањи од 695.000,а камо пусте среће да је мањи, уз сасвим реалну могућност да је и већи, односно у Јасеновцу и бројним другим стратиштима побијена је трећина Срба од оних који су ту битисали 1941.године.
 
Cek da nisi to pobrkao sa cetnickim zrtvama iz 44. do 46. kao novom tezom, nabrojis cetri zrtve bez ikakvih utvrdjivanja brojeva i tvrdis da su komunisti pobili svoje zatvorenike i nemce iz vrsca....iliti zamena teza, pa se preko cetri zrtve pokusava izvrnuti istorija gde su zrtve postali koljaci koji i nisu ostali u srbiji...
"Četiri leša" je bilo karikiranje, ispričavam se ako sam vas doveo u zabludu.

Antropološka istraživanja
Ovdje se treba osvrnuti na još jednu manipulaciju rezultatima antropoloških istraživanja, koja su od 22. do 27. lipnja 1964. godine proveli u Jasenovcu dr. Vida Brodar i dr. Anton Pogačnik iz Ljubljane i dr. Srboljub Živanović iz Novog Sada.
U TV emisiji »Porota«, održanoj u Beogradu 13. studenog 1989., u kojoj
su sudjelovali dr. Milan Bulajić, dr. Nikola Živković, dr. Vjenceslav Glišić, prof. R. Petrović i Antun Miletić iz Beograda te Željko Krušelj, Slavko Goldstein i ja iz Zagreba, uvodno je bio prikazan dio filma Lordana Zafranovića Jasenovac, a dr. Srboljub Živanović iznio je tvrdnju
da je naprijed spomenuta komisija izračunala kako je na prostoru Jasenovca i Gradine ubijeno najmanje 700.000 žrtava i kako su rake imale po 800 kostura.

Ta javna emisija imala je svrhu da se pred velikim brojem televizijskih gledatelja "dokaže" kako je terenskim iskopavanjima zaista ustanovljen taj broj Žrtava. Ja nisam bio upoznat s izvještajem te ekipe antropologa koja je na Gradini obavila iskopavanja, a nije poznato ni jesu li ostali sudionici emisije čitali taj izvještaj; tvrdnju dr. Živanovića gledatelji su vjerojatno primili kao vjerodostojnu, a to je i bila svrha
tako organizirane emisije.
Međutim, kad je iz Spomen-područja Jasenovac dobiven originalan izvještaj, ustanovilo se da u izvještaju, napisanom na 32 stranice, koji su potpisala sva tri antropologa, nije uopće spomenuto nikakvo izračunavanje ni broj od 700 000. U tom izvještaju piše da je iskopano 7 grobnica, u kojima je nađeno u grobnici broj 1 ukupno 197 skeleta, broj 2 ukupno 48, broj 3 samo 2, broj 4 ukupno 8, za broj 5 nema podataka, broj 6 - 26 i broj 7 - 3 skeleta.
Vjerojatno ne postoji antropolog ili stručnjak bilo koje struke koji bi na
osnovi takvog izvještaja mogao doći do zaključka kakav je iznio dr. Živanović. Iako je svakom čitatelju spomenutog izvještaja jasno da je tvrdnja dr. Živanovića izmišljena, odlučio sam posjetiti Ljubljanu i zamoliti dr. Vidu Brodar (u međuvremenu je dr. A. Pogačnik umro) da mi kaže je li joj poznato da je komisija na nekom drugom skupu koji nije spomenut u izvještaju raspravljala i izračunavala ukupan broj mogućih žrtava u Jasenovcu i Gradini. Ona u svojoj pismenoj izjavi od 11. travnja 1990.
kaže:
»Ovim izjavljujem da je ekipa antropologa u sastavu dr. Vida Brodar, dr. Anton Pogačnik i dr. Srboljub Živanović, koja je vršila iskopavanja na Gradini kod Jasenovca od 22. do 27. juna 1964. godine, u svom izvještaju na 32 stranice opisala sve što je bilo od značaja u izvođenju ovih radova.
Posebno izjavljujem da izvan sadržaja navedenog izvještaja naša ekipa nije raspravljala ni izračunavala ukupan broj žrtava bivšeg logora Gradina odnosno Jasenovac.«
Je li dr. Živanović mislio da i dr. Vida Brodar nije više živa te da nema svjedoka o tim istraživanjima, ili je pretpostavio da se neće istraživati
originalni izvještaj, nije jasno, ali je nevjerojatno da čovjek s akademskom titulom može takvo nešto učiniti samo da bi zadovoljio nečije unaprijed određene ciljeve.
Iz prednjeg izlaganja može se vidjeti što je sve poduzimano da se ne dođe do istine, odnosno kako su se pojedini podaci zlorabili u svrhu dokazivanja velikog broja umorenih Srba u Jasenovcu, sa svrhom da se ne samo naznače ustaški zločini već i da se »dokaže« ustašoidnost i genocidnost
cijeloga hrvatskog naroda.
 
Када крену оспоравања и негирања и жртава Јасеновца и жртава у НДХ, прије свега српских жртава јер су Срби убједљиво највише страдали и у Јасеновцу и у НДХ, ту је главни аргумент "јој,није могло толико", па се подмећу фризирани произвољни подаци, или из наручених публикација из лијепе њихове препуних манипулација и селективно подваљених података, гдје се рецимо уопште не рачуна прираштај између 1931 и 41.године.

Како те манипулације трају годинама, сада већ деценијама, имам обавезу да се осврнем на ову проблематику уз нешто детаљније сагледавање материје те један, по мени реалан прорачун српских жртава на простору ендехазије у ратним годинама
Ево табеларног прегледа демографских губитака Срба и српских жртава на простору које је заузимала ендехазија.
БиХ​
Хрватска​
Срем​
НДХ​
Попис 1931. (Срби)
1.028.000​
633.000​
144.000​
1.805.000​
Прорачун 1941. (Срби)
1.254.160​
772.260​
175.680​
2.202.100​
Прорачун 1948. (Срби)
1.440.654​
887.095​
201.804​
2.529.552​
Попис 1948. (Срби)
890.090​
543.795​
160.406​
1.594.291​
Демографски губици (Срби)
550.564​
343.300​
41.398​
935.261​
Демографски губици по другим основама
144.066​
88.710​
8.072​
240.847​
Жртве (Срби)
406.498​
254.591​
33.325​
694.414
Попис жртава именом и презименом (Срби)
156.374​
112.582​
13.804​
282.760​
Проценат жртава у односу на број Срба 1941.године
32,4 %​
33,0 %​
19,0 %​
31,5 %
На попису 1931.године (овдје) нисмо имали рубрику народност, ту број Срба реално одговара броју православних становника умањен за занемарљив број Руса. Када је у питању попис 1948.године (овдје) ту имамо рубрику народност, и ту од броја Срба (1.136.116) на том попису треба умањити оне исламске вјероисповјести (њих 246.026) чиме добијамо број 890.090. Да не би било забуне, нико не оспорава право тадашњим становницима БиХ муслиманима што су се изјашњавали као Срби, но овдје је битна суштина јер су ти на попису 1931,.године уписани у другу рубрику (муслимаи) од оне коју пратимо.

Код методологије прорачуна броја Срба 1941.године и 1948.године сам као основ узео демографски прираштај (имамо и у публикацији овдје) по којем је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године, односно годишњи прираштај 2%, за 10 година (1931-41.) 22%, односно за 7 година 1941-48.године 14,87%.

Када су у питању демографски губици по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности те миграције) и који нису жртве, они иду на ратом захваћеном ростору од 5-8%, зависи од околности. Да би имали добар примјер за равнање, сви водећу демографи су узимали као реалан број демографских губитака по тим другим основама на простору читаве Југославије око милион (+/-, сви су у том оквиру) што у односу на око 18 милиона колико је пројектовано да је требало бити 1948.године чини 5,5%.
Ту сам за простор Хрватске и БиХ узео да су ти демографски губици Срба по тим другим основама 10%, јако, јако висок проценат, међутим узео сам у обзир чињеницу да је већ почела колонизација и пресељење из тих крајева на простор Војводине. Код Срема сам узео 4% (само повећана смртност и умањени фертилитет) јер смо ту имали обрнут процес, колониацију и пресељење Срба из других крајева на простор Срема.

По овом по мени реалном прорачуну уз коректну методологију обраде података демографски губици Срба на простору ендехазије су били око 935.000 од којих су српске жртве 695.000.

Демографи који су радили прорачуне 1980их, код методологије обраде података као основ су узимали прираштај из каснијих деценија (1-1,2%годишње), но прираштај међу Србљем у периоду 1921-31, а можемо закључити да је такав тренд био и 1931-41, бјеше пуно повољнији, око 2% годишње.
Наравно да овај прорачун може имати мањкавости, ту су и могућа демографска кретања и миграције и прије 1941-е, али имамо и чињеницу да је Долфе Вогелник, један од водећих демографа 1950их, заузео став да се крајем 1930их када су генерације рођене након великог рата достигле фертилну зрелост, десио демографски бум, у том случају имали би значајно већу популацију 1941.године, самим тим су и демографски губици и жртве рата биле на жалост и веће.
Број српски жртава на простору НДХ у периоду 1941-45.године никако није мањи од 695.000,а камо пусте среће да је мањи, уз сасвим реалну могућност да је и већи, односно у Јасеновцу и бројним другим стратиштима побијена је трећина Срба од оних који су ту битисали 1941.године.
Ови подаци су довољно веродостојни и научно потврђени са више страна и методологија којом се до тих цифара дошло неоспорна је.
Све то, међутим, Хрватима није довољно; зашто?
Прво, ти налази се од њихове јавности перманентно крију, деценијама; даље- природни рефлекс сваке особе која није директно учествовала у чињењу оваквих злочина је одбијање било какве саодговорности и учешће у кривици, што је разумљиво и логично.
И управо из тих разлога- спроводи се денацификација; да они, који су директно одговорни буду кажњени; да они, који су прећутном подршком а без директног учешћа буду опоменути, постиђени и натерани да се суоче са моралном кривицом за нечињење и одсуство отпора, а они који су пружали какав било отпор добију моралну сатисфакцију за претрпљене муке и понижења.
Када се та денацификација не спроведе- као што је случај био са Хрватима после 2. св. рата- имамо ситуацију у којој се геноцид негира, пројекат геноцида поново покушава и злочиначки пројекат НДХ релативизује до бесмислица, каква је ова Милановићева "изјава", потпуно прилагођена дневној политици у савременом хрватском наративу започетом још средином '80-их, у југословенским превирањима.
Том народу је опроштено оно што ником другом није; и уместо да покаже захвалност и барем мало понизности пред светом, ако је већ не показује према народу о који су се толико огрешили- они су отишли у супротну крајност- апсурдне оптужбе на Србе, рестаурацију те државе која је геноцид починила и наставак тог истог злокобног пројекта, који нису до краја спровели у поменутом рату...
Све су то феномени објашњени у науци, понајвише у психологији; нема ту превише нејасноћа.
Но, по правилу- такве ствари се не заврше добро по мале народе; великима и моћнима "прође"; они чак помогну да страда неки мали, да би се заборавили њихови грехови.
И то је оно на шта поодавно упозоравам.
На жалост- овде се још није појавио припадник хрватског народа који је свестан опасности на коју указујем, ако такав уопште и постоји у том народу; одсуство денацификације је, чини ми се- неповратно оштетило национално биће те нације, и бојим се да ће то ове генерације које долазе скупо коштати.
 
Када крену оспоравања и негирања и жртава Јасеновца и жртава у НДХ, прије свега српских жртава јер су Срби убједљиво највише страдали и у Јасеновцу и у НДХ, ту је главни аргумент "јој,није могло толико", па се подмећу фризирани произвољни подаци, или из наручених публикација из лијепе њихове препуних манипулација и селективно подваљених података, гдје се рецимо уопште не рачуна прираштај између 1931 и 41.године.

Како те манипулације трају годинама, сада већ деценијама, имам обавезу да се осврнем на ову проблематику уз нешто детаљније сагледавање материје те један, по мени реалан прорачун српских жртава на простору ендехазије у ратним годинама
Ево табеларног прегледа демографских губитака Срба и српских жртава на простору које је заузимала ендехазија.
БиХ​
Хрватска​
Срем​
НДХ​
Попис 1931. (Срби)
1.028.000​
633.000​
144.000​
1.805.000​
Прорачун 1941. (Срби)
1.254.160​
772.260​
175.680​
2.202.100​
Прорачун 1948. (Срби)
1.440.654​
887.095​
201.804​
2.529.552​
Попис 1948. (Срби)
890.090​
543.795​
160.406​
1.594.291​
Демографски губици (Срби)
550.564​
343.300​
41.398​
935.261​
Демографски губици по другим основама
144.066​
88.710​
8.072​
240.847​
Жртве (Срби)
406.498​
254.591​
33.325​
694.414
Попис жртава именом и презименом (Срби)
156.374​
112.582​
13.804​
282.760​
Проценат жртава у односу на број Срба 1941.године
32,4 %​
33,0 %​
19,0 %​
31,5 %
На попису 1931.године (овдје) нисмо имали рубрику народност, ту број Срба реално одговара броју православних становника умањен за занемарљив број Руса. Када је у питању попис 1948.године (овдје) ту имамо рубрику народност, и ту од броја Срба (1.136.116) на том попису треба умањити оне исламске вјероисповјести (њих 246.026) чиме добијамо број 890.090. Да не би било забуне, нико не оспорава право тадашњим становницима БиХ муслиманима што су се изјашњавали као Срби, но овдје је битна суштина јер су ти на попису 1931,.године уписани у другу рубрику (муслимаи) од оне коју пратимо.

Код методологије прорачуна броја Срба 1941.године и 1948.године сам као основ узео демографски прираштај (имамо и у публикацији овдје) по којем је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године, односно годишњи прираштај 2%, за 10 година (1931-41.) 22%, односно за 7 година 1941-48.године 14,87%.

Када су у питању демографски губици по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности те миграције) и који нису жртве, они иду на ратом захваћеном ростору од 5-8%, зависи од околности. Да би имали добар примјер за равнање, сви водећу демографи су узимали као реалан број демографских губитака по тим другим основама на простору читаве Југославије око милион (+/-, сви су у том оквиру) што у односу на око 18 милиона колико је пројектовано да је требало бити 1948.године чини 5,5%.
Ту сам за простор Хрватске и БиХ узео да су ти демографски губици Срба по тим другим основама 10%, јако, јако висок проценат, међутим узео сам у обзир чињеницу да је већ почела колонизација и пресељење из тих крајева на простор Војводине. Код Срема сам узео 4% (само повећана смртност и умањени фертилитет) јер смо ту имали обрнут процес, колониацију и пресељење Срба из других крајева на простор Срема.

По овом по мени реалном прорачуну уз коректну методологију обраде података демографски губици Срба на простору ендехазије су били око 935.000 од којих су српске жртве 695.000.

Демографи који су радили прорачуне 1980их, код методологије обраде података као основ су узимали прираштај из каснијих деценија (1-1,2%годишње), но прираштај међу Србљем у периоду 1921-31, а можемо закључити да је такав тренд био и 1931-41, бјеше пуно повољнији, око 2% годишње.
Наравно да овај прорачун може имати мањкавости, ту су и могућа демографска кретања и миграције и прије 1941-е, али имамо и чињеницу да је Долфе Вогелник, један од водећих демографа 1950их, заузео став да се крајем 1930их када су генерације рођене након великог рата достигле фертилну зрелост, десио демографски бум, у том случају имали би значајно већу популацију 1941.године, самим тим су и демографски губици и жртве рата биле на жалост и веће.
Број српски жртава на простору НДХ у периоду 1941-45.године никако није мањи од 695.000,а камо пусте среће да је мањи, уз сасвим реалну могућност да је и већи, односно у Јасеновцу и бројним другим стратиштима побијена је трећина Срба од оних који су ту битисали 1941.године.
Takav godišnji priraštaj je manipulacija koja isključuje sve vanjske i unutarnje utjecaje na uzetu najpogodniju polaznu osnovu.

"Ovdje treba odmah dodati da je dr. Dolfe Vogelnik, nakon što je objavljen popis stanovništva 15. 3. 1948. i obrađeni popisni podaci, u Statističkoj reviji broj 1/1952. objavio pod naslovom: "Demografski gubici Jugoslavije u drugom svetskom ratu" brojku od 3,250.000 koju smatra »najverovatnijom ocenom demografskih gubitaka, s tim da donja granica ostaje na 2,900.000« (ovdje su uključeni i gubici novopripojenih područja Hrvatskoj i Sloveniji).
Motiv zašto je D. Vogelnik, nakon obavljenog popisa 1948., pristupio ponovnom izračunavanju demografskih gubitaka, iako je kao direktor zavoda, predajom vladi FNRJ, prihvatio kao ispravno izračunavanje što ga je obavio Vladeta Vučković 1947. godine, može se vidjeti samo u tome što je nakon popisom dobivenili podataka o broju preživjelih stanovnika došao do zaključka da bi demografski gubici morali biti znatno veći ako bi se htio opravdati broj od 1,7 milijuna života izgubljenih u drugom svjetskom ratu.
Već u narednom broju Statističke revije 2/1952. Ivo Lah, iskusni demograf i statističar, analizira i pobija izračunavanja D. Vogelnika, u članku pod naslovom: "Istinski demografski gubici Jugoslavije u drugom svjetskom ratu", te među inim kaže: »Po računici dr. Vogelnika prosečni godišnji priraštaj od 1941. do 1948. g. iznosio bi 2,13 %, a sigurno 1,86%.
Tako visoki godišnji priraštaj Jugoslavija nikada nije imala i neće ga jamačno nikada imati. Povisivanjem stope godišnjeg priraštaja od 1941. do 1948. možemo iznos demografskih gubitaka neograničeno povisiti. U pitanju je jedino motivacija ovakovih hipoteza!
«
Ovdje treba naglasiti da je u razdoblju od 1921. do 1931. - koje uključuje tzv. »baby boom« nakon prvoga svjetskog rata - ostvaren priraštaj za prijeratnu Jugoslaviju 1,50% prosječno godišnje, dok su registrirane stope prirasta nakon 1931., a naročito nakon 1935., bile u padu, te je za 1939. godišnja stopa iznosila svega 1,1%. Stoga je primjena stope od 1,8% ili 2,10% za razdoblje 1941. do 1948. očiti pokušaj manipulacije ratnim gubicima.
Ivo Lah izračunao je u spomenutom članku da stopa za razdoblje od
1941. do 1948. godine iznosi 1,23%. Očekivano stanovništvo za dan
15. 3. 1948., kad je obavijen popis, izračunao je na 17,200.000.
Treba još navesti da je Državni statistički ured Jugoslavije u publikaciji 1945. izračunao broj očekivanog stanovništva do 31. 3. 1945. ovako:
Screenshot_20210424-102134_Office.jpg

Dok je Ivo Lah obavio primjereno izračunavanje priraštaja za razdoblje
od 31. 3. 1945. do 15. 3. 1948. u iznosu od oko 600.000, Vogelnik je po nižoj varijanti izračunao očekivano stanovništvo na 17,991.000, a po
višoj na 18,354.000, te je za isto razdoblje je povisio broj za 1,390.000 odnosno 1,753,000, što jasno ukazuje na pokušaj povećanja demografskih gubitaka s namjerom da se takvom računicom povećaju i stvarni ratni gubici."
 
бојим се да ће то ове генерације које долазе скупо коштати.

Koštaće nekoga glave na mikro nivou. Na primer, nađe se tako neki Hrvat ispranog mozga u pogrešnom društvu, počne da ponavlja takve teze i opravdanja, i onda onom sa druge strane dopizdi, pa mu satarom pokaže kako to ne može tako...
 
Када крену оспоравања и негирања и жртава Јасеновца и жртава у НДХ, прије свега српских жртава јер су Срби убједљиво највише страдали и у Јасеновцу и у НДХ, ту је главни аргумент "јој,није могло толико", па се подмећу фризирани произвољни подаци, или из наручених публикација из лијепе њихове препуних манипулација и селективно подваљених података, гдје се рецимо уопште не рачуна прираштај између 1931 и 41.године.

Како те манипулације трају годинама, сада већ деценијама, имам обавезу да се осврнем на ову проблематику уз нешто детаљније сагледавање материје те један, по мени реалан прорачун српских жртава на простору ендехазије у ратним годинама
Ево табеларног прегледа демографских губитака Срба и српских жртава на простору које је заузимала ендехазија.
БиХ​
Хрватска​
Срем​
НДХ​
Попис 1931. (Срби)
1.028.000​
633.000​
144.000​
1.805.000​
Прорачун 1941. (Срби)
1.254.160​
772.260​
175.680​
2.202.100​
Прорачун 1948. (Срби)
1.440.654​
887.095​
201.804​
2.529.552​
Попис 1948. (Срби)
890.090​
543.795​
160.406​
1.594.291​
Демографски губици (Срби)
550.564​
343.300​
41.398​
935.261​
Демографски губици по другим основама
144.066​
88.710​
8.072​
240.847​
Жртве (Срби)
406.498​
254.591​
33.325​
694.414
Попис жртава именом и презименом (Срби)
156.374​
112.582​
13.804​
282.760​
Проценат жртава у односу на број Срба 1941.године
32,4 %​
33,0 %​
19,0 %​
31,5 %
На попису 1931.године (овдје) нисмо имали рубрику народност, ту број Срба реално одговара броју православних становника умањен за занемарљив број Руса. Када је у питању попис 1948.године (овдје) ту имамо рубрику народност, и ту од броја Срба (1.136.116) на том попису треба умањити оне исламске вјероисповјести (њих 246.026) чиме добијамо број 890.090. Да не би било забуне, нико не оспорава право тадашњим становницима БиХ муслиманима што су се изјашњавали као Срби, но овдје је битна суштина јер су ти на попису 1931,.године уписани у другу рубрику (муслимаи) од оне коју пратимо.

Код методологије прорачуна броја Срба 1941.године и 1948.године сам као основ узео демографски прираштај (имамо и у публикацији овдје) по којем је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године, односно годишњи прираштај 2%, за 10 година (1931-41.) 22%, односно за 7 година 1941-48.године 14,87%.

Када су у питању демографски губици по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности те миграције) и који нису жртве, они иду на ратом захваћеном ростору од 5-8%, зависи од околности. Да би имали добар примјер за равнање, сви водећу демографи су узимали као реалан број демографских губитака по тим другим основама на простору читаве Југославије око милион (+/-, сви су у том оквиру) што у односу на око 18 милиона колико је пројектовано да је требало бити 1948.године чини 5,5%.
Ту сам за простор Хрватске и БиХ узео да су ти демографски губици Срба по тим другим основама 10%, јако, јако висок проценат, међутим узео сам у обзир чињеницу да је већ почела колонизација и пресељење из тих крајева на простор Војводине. Код Срема сам узео 4% (само повећана смртност и умањени фертилитет) јер смо ту имали обрнут процес, колониацију и пресељење Срба из других крајева на простор Срема.

По овом по мени реалном прорачуну уз коректну методологију обраде података демографски губици Срба на простору ендехазије су били око 935.000 од којих су српске жртве 695.000.

Демографи који су радили прорачуне 1980их, код методологије обраде података као основ су узимали прираштај из каснијих деценија (1-1,2%годишње), но прираштај међу Србљем у периоду 1921-31, а можемо закључити да је такав тренд био и 1931-41, бјеше пуно повољнији, око 2% годишње.
Наравно да овај прорачун може имати мањкавости, ту су и могућа демографска кретања и миграције и прије 1941-е, али имамо и чињеницу да је Долфе Вогелник, један од водећих демографа 1950их, заузео став да се крајем 1930их када су генерације рођене након великог рата достигле фертилну зрелост, десио демографски бум, у том случају имали би значајно већу популацију 1941.године, самим тим су и демографски губици и жртве рата биле на жалост и веће.
Број српски жртава на простору НДХ у периоду 1941-45.године никако није мањи од 695.000,а камо пусте среће да је мањи, уз сасвим реалну могућност да је и већи, односно у Јасеновцу и бројним другим стратиштима побијена је трећина Срба од оних који су ту битисали 1941.године.


Svaka ti cast sto razbijas hrvatske lazi u paramparcad.
 
Молио бих извор о тој некој конференцији побједника 1945.године (???) и извор тврдње да је 1,7 милиона заправо демографски губитак.

Nisu mi knjige pri ruci, ali u pravu je Miki.

Jedan student je bio angažovan i napravio je procenu demografskog gubitka. A onda je Tito demografski gubitak predstavio kao stvarni.

Ima dokumentacije i u Partiji, u kojoj se priznalo da su to radili...računali su da bi tako mogli, inflacijom broja žrtava, izboriti sa za više novca tj. odštete.

Nuspojava takve politike jeste što je cifra, svojevremeno propagirana neko vreme, dosta zaživela u domaćoj javnosti.
 
"Procitajte nalaz Zivanoviceve komisije iz 1964 godine-jedina komisija koja se sa ozbiljnim timom antropologa bavila iskopavanjem i sondiranjem terena Donja gradina. Nepobitno je utvrdjeno da na lokalitetu Donja gradina leze ostaci 730.000 ljudi. U taj broj nisu ukljuceni mucenici spaljeni u picilijevim pecima i oni koji su bacani u Savu."

Kada već citiraš jedan komenar, pogledaj i odgovor koji je postavio Simo M.

"Pročitao sam izveštaj te komisije ali ovi podaci se negde ne navode! Čemu laži i izmišljotine?"

Izveštaj komisije sam već kačio na ovaj forum.

https://forum.krstarica.com/threads/jasenovac-istine-i-lazi.53964/post-35843824

Ukupno, 24 sonde su iskopali. Od njih, 15 su bili pogodak, sa pronađenim ljudskim ostacima. Sveukupno su pronašli 193 žrtve: 69 muškaraca, 96 žena, 6 dece i 22 nepoznatog pola i starosne dobi.

To što se po društvenim mrežama šire laži o ovom izveštaju, drugo je sasvim pitanje. Da stvar bude i najgora, jedan od učesnika same komisije (Srboljub Živanović) je među najodgovornijima za širenje laži o istoj.
 
Kada već citiraš jedan komenar, pogledaj i odgovor koji je postavio Simo M.

"Pročitao sam izveštaj te komisije ali ovi podaci se negde ne navode! Čemu laži i izmišljotine?"

Izveštaj komisije sam već kačio na ovaj forum.

https://forum.krstarica.com/threads/jasenovac-istine-i-lazi.53964/post-35843824

Ukupno, 24 sonde su iskopali. Od njih, 15 su bili pogodak, sa pronađenim ljudskim ostacima. Sveukupno su pronašli 193 žrtve: 69 muškaraca, 96 žena, 6 dece i 22 nepoznatog pola i starosne dobi.

To što se po društvenim mrežama šire laži o ovom izveštaju, drugo je sasvim pitanje. Da stvar bude i najgora, jedan od učesnika same komisije (Srboljub Živanović) je među najodgovornijima za širenje laži o istoj.

Iskreno, jeb'o istinu u ovom slučaju. Najbolja varijanta je da je u Jasenovcu ubijeno desetine hiljada ljudi, najgora da je ubijeno stotine hiljada. Prva varijanta je dovoljno užasna, druga van svakog ljudskog poimanja, ali za današnje potrebe, a one se svode pre svega na propagandne svrhe, treba forsirati drugu varijantu, pa neka se oni posle muče da dokazuju kako to nije istina, sumnjam da će ih bilo ko ozbiljno saslušati jer je primarni efekat već postignut.
 
Iskreno, jeb'o istinu u ovom slučaju. Najbolja varijanta je da je u Jasenovcu ubijeno desetine hiljada ljudi, najgora da je ubijeno stotine hiljada. Prva varijanta je dovoljno užasna, druga van svakog ljudskog poimanja, ali za današnje potrebe, a one se svode pre svega na propagandne svrhe, treba forsirati drugu varijantu, pa neka se oni posle muče da dokazuju kako to nije istina, sumnjam da će ih bilo ko ozbiljno saslušati jer je primarni efekat već postignut.

Ne može se nikada reći jeb'o istinu.

I kada se vrši propaganda, to se mora činiti na jedan izuzetno profesonalan, perfidan i ozbiljan način, zato što je cela poenta u tome da tvoja propaganda bude prepoznata i prođe, a neprijateljeva bude raskrinkana.

Ako se vodiš linijom apsolutne relativizacije, jedina posledica će biti stvaranje više neprijatelja, ili bolje rečeno više saveznika tvom neprijatelju. Iliti, u ovom slučaju o kojem govorimo, jedina zasluga Srboljuba Živanovića i one međunarodne komisije za utvrđivnje istine koju je on vodio jedno vreme, da ispadnu ustaše u dobrom svetlu i kao razumni ljudi u komparaciji sa Srbima, tj. da se Srbima u svetu manje generalno veruje. Što je i, bukvalno, nažalost (zato što ne bih rekao da je to bio svesno odabrani cilj) i rad protiv sopstvenih nacionalnih interesa.
 
Ne može se nikada reći jeb'o istinu.

I kada se vrši propaganda, to se mora činiti na jedan izuzetno profesonalan, perfidan i ozbiljan način, zato što je cela poenta u tome da tvoja propaganda bude prepoznata i prođe, a neprijateljeva bude raskrinkana.

Ako se vodiš linijom apsolutne relativizacije, jedina posledica će biti stvaranje više neprijatelja, ili bolje rečeno više saveznika tvom neprijatelju. Iliti, u ovom slučaju o kojem govorimo, jedina zasluga Srboljuba Živanovića i one međunarodne komisije za utvrđivnje istine koju je on vodio jedno vreme, da ispadnu ustaše u dobrom svetlu i kao razumni ljudi u komparaciji sa Srbima, tj. da se Srbima u svetu manje generalno veruje.

Misliš da ovo nije profesionalno? Uzima se u obzir zvanični izveštaj ondašnje komisije, sve se potkrepljuje fotografijama zločina i imenima i prezimenima žrtava, tako da je primarni efekat koji sam pomenuo u punom zamahu. Vratio bih se tu na onu izložbu u sedištu UN o ustaškim zločinima. Na svojoj strani imamo vrhunski autoritet poput Izraela, pomenute fotografije i cifre koje jesu zvanično prihvaćene u svetu. Jer, ako je SFRJ na osnovu tih cifara dobila ratnu odštetu, to znači da je naknadno preispitivanje, pa još sa ove distance, prilično jalovo. Nisam primetio da je na hrvatska opravdanja neko relevantan reagovao u smislu koji ti pominješ u poslednjoj rečenici, tačnije nisam primetio da je reagovao iko osim opet Hrvata. I to je zasluga modernih tehnologija (prva vest danas mnogo brže dopire do šire publike nego kasnije reakcije na nju), jer onaj koji vidi te fotografije i zvanično prihvaćene cifre, neće se previše mučiti da proverava tačnost tih cifara, a fotografije svakako ne može da ospori.
 
Misliš da ovo nije profesionalno? Uzima se u obzir zvanični izveštaj ondašnje komisije, sve se potkrepljuje fotografijama zločina i imenima i prezimenima žrtava, tako da je primarni efekat koji sam pomenuo u punom zamahu. Vratio bih se tu na onu izložbu u sedištu UN o ustaškim zločinima. Na svojoj strani imamo vrhunski autoritet poput Izraela, pomenute fotografije i cifre koje jesu zvanično prihvaćene u svetu. Jer, ako je SFRJ na osnovu tih cifara dobila ratnu odštetu, to znači da je naknadno preispitivanje, pa još sa ove distance, prilično jalovo. Nisam primetio da je na hrvatska opravdanja neko relevantan reagovao u smislu koji ti pominješ u poslednjoj rečenici, tačnije nisam primetio da je reagovao iko osim opet Hrvata. I to je zasluga modernih tehnologija (prva vest danas mnogo brže dopire do šire publike nego kasnije reakcije na nju), jer onaj koji vidi te fotografije i zvanično prihvaćene cifre, neće se previše mučiti da proverava tačnost tih cifara, a fotografije svakako ne može da ospori.

Ja sam govorio o Srboljubu Živanoviću. Nema tu nikakvih fotografija, nema imena, nema prezimena, nema izložbi, nema UN, nema Izraela, nema tu ništa (nema ni ljudske pameti).

Ima samo jedan čikica željan pažnje koji zloupotrebljava sopstveni ugled tj. živi o stare slave na konto toga što je bio nešto pre 40 godina i laže, falsifikujući čak i samoga sebe; laže u ime pokojnika, laže u ime jedne žene pa je ućutao dok nije i ona preminula jer ga je javno demantovala kao lažova, pa onda kada je umrla nastavlja da govori u njeno ime jer je više nema da demantuje.
 
Takav godišnji priraštaj je manipulacija koja isključuje sve vanjske i unutarnje utjecaje na uzetu najpogodniju polaznu osnovu.

"Ovdje treba odmah dodati da je dr. Dolfe Vogelnik, nakon što je objavljen popis stanovništva 15. 3. 1948. i obrađeni popisni podaci, u Statističkoj reviji broj 1/1952. objavio pod naslovom: "Demografski gubici Jugoslavije u drugom svetskom ratu" brojku od 3,250.000 koju smatra »najverovatnijom ocenom demografskih gubitaka, s tim da donja granica ostaje na 2,900.000« (ovdje su uključeni i gubici novopripojenih područja Hrvatskoj i Sloveniji).
Motiv zašto je D. Vogelnik, nakon obavljenog popisa 1948., pristupio ponovnom izračunavanju demografskih gubitaka, iako je kao direktor zavoda, predajom vladi FNRJ, prihvatio kao ispravno izračunavanje što ga je obavio Vladeta Vučković 1947. godine, može se vidjeti samo u tome što je nakon popisom dobivenili podataka o broju preživjelih stanovnika došao do zaključka da bi demografski gubici morali biti znatno veći ako bi se htio opravdati broj od 1,7 milijuna života izgubljenih u drugom svjetskom ratu.
Već u narednom broju Statističke revije 2/1952. Ivo Lah, iskusni demograf i statističar, analizira i pobija izračunavanja D. Vogelnika, u članku pod naslovom: "Istinski demografski gubici Jugoslavije u drugom svjetskom ratu", te među inim kaže: »Po računici dr. Vogelnika prosečni godišnji priraštaj od 1941. do 1948. g. iznosio bi 2,13 %, a sigurno 1,86%.
Tako visoki godišnji priraštaj Jugoslavija nikada nije imala i neće ga jamačno nikada imati. Povisivanjem stope godišnjeg priraštaja od 1941. do 1948. možemo iznos demografskih gubitaka neograničeno povisiti. U pitanju je jedino motivacija ovakovih hipoteza!
«
Ovdje treba naglasiti da je u razdoblju od 1921. do 1931. - koje uključuje tzv. »baby boom« nakon prvoga svjetskog rata - ostvaren priraštaj za prijeratnu Jugoslaviju 1,50% prosječno godišnje, dok su registrirane stope prirasta nakon 1931., a naročito nakon 1935., bile u padu, te je za 1939. godišnja stopa iznosila svega 1,1%. Stoga je primjena stope od 1,8% ili 2,10% za razdoblje 1941. do 1948. očiti pokušaj manipulacije ratnim gubicima.
Ivo Lah izračunao je u spomenutom članku da stopa za razdoblje od
1941. do 1948. godine iznosi 1,23%. Očekivano stanovništvo za dan
15. 3. 1948., kad je obavijen popis, izračunao je na 17,200.000.
Treba još navesti da je Državni statistički ured Jugoslavije u publikaciji 1945. izračunao broj očekivanog stanovništva do 31. 3. 1945. ovako:
Pogledajte prilog 911282
Dok je Ivo Lah obavio primjereno izračunavanje priraštaja za razdoblje
od 31. 3. 1945. do 15. 3. 1948. u iznosu od oko 600.000, Vogelnik je po nižoj varijanti izračunao očekivano stanovništvo na 17,991.000, a po
višoj na 18,354.000, te je za isto razdoblje je povisio broj za 1,390.000 odnosno 1,753,000, što jasno ukazuje na pokušaj povećanja demografskih gubitaka s namjerom da se takvom računicom povećaju i stvarni ratni gubici."
Такав годишњи прираштај смо имали у периоду 1921-31.године, 22% међу Србљем. Ако неко (демограф, историчар или било ко) изнесе прорачун у којем као основ узима да је прираштај у перуиоду1931-41 двоструко мањи, најмање што очекујем је образложење како је дошао до таквог полазног основа.

Узгред, приложио си део расправе на овој страници file:///C:/Users/win7/AppData/Local/Temp/10_ZERJAVIC_CSP_3_1992.pdf (ако неком не отвара линк нека копира адресу па тако отвори), стр.150. Било би добро да приложени део текста ставиш у цитат, спојлер или на други начин означиш да то није твој текст него преузет (мени није проблем, знам о чему се ради, али ради других форумаша).

У тој расправи и Вогелник као основ код пројектованог прираштаја узима годишњи прираштај 1,86-2,13% (који сам и ја у прорачуну узео) а што аутор расправе оспорава. Образложење које је дао (узгред зарад прецизности демографски раст у периоду 1921-31 за цијелу Југославијује износио је 16,26%, а када су Срби засебно у питању 22%) барем када су Срби у питању да се 1921-31 десио "бејби бум" и да се тај тренд није могао наставити послије 1931-е није разумно, Срби су доживјели демографску катастрофу у великом рату, младост је изгинула, бејби бум се међу Србима није могао десити послије великог рата, већ крајем 1930их када су генерације рођене након рата достигле фертилну зрелост, односно када се нација почела обнављати.
Олако се оспорава Вогелников прорачун, по мени без ваљаних аргумената.
 
Ja sam govorio o Srboljubu Živanoviću. Nema tu nikakvih fotografije, nema imena, nema prezimena, nema izložbi, nema UN, nema Izraela, nema tu ništa.

Ima samo jedan čika koji zloupotrebljava ugled toga što je bio nešto pre 40 godina i laže, falsifikujući i sopstvene reči; laže u ime pokojnika, laže u ime jedne žene pa je ućutao dok nije i ona preminula jer ga je javno demantovala kao lažova, pa onda kada je umrla nastavlja da govori u njeno ime jer je više nema da demantuje.

Znam, ali vidiš i sam koliko je taj čovek i njegova komisija nebitna, niko je i ne uzima u razmatranje osim u ovakvim raspravama. Zato sam i pomenuo propagandu i da je naša po tom pitanju prilično efikasna i profesionalna, jer takve izveštaje ne uzima u obzir i fokusira se isključivo na ono što je odavno prihvaćeno kao zvanično u svetu...
 
Znam, ali vidiš i sam koliko je taj čovek i njegova komisija nebitna, niko je i ne uzima u razmatranje osim u ovakvim raspravama. Zato sam i pomenuo propagandu i da je naša po tom pitanju prilično efikasna i profesionalna, jer takve izveštaje ne uzima u obzir i fokusira se isključivo na ono što je odavno prihvaćeno kao zvanično u svetu...

U praksi, da; slažem se da je Živanović suštinski nebitan za ovu temu. Srbe sem na alternativnim medijima u principu praktično ni nema nigde.

Ali ovde na društvenim mrežama kod mnogih ima čak i gotovo kultni status. I kao što je Metronomy citirao tu anonimnu objavu, malo-malo pa neko opet spomene; godinama prežvakavamo iste teme, samo zato što se ljudi ne potrude da malčice spitaju ko je Srba tačno i šta on sve to uopšte tvrdi. A i ovako malo oštrije reagujem jer je strašno dosadno videti da se njegovo ime provlači non-stop.
 
Ne može se nikada reći jeb'o istinu.

I kada se vrši propaganda, to se mora činiti na jedan izuzetno profesonalan, perfidan i ozbiljan način, zato što je cela poenta u tome da tvoja propaganda bude prepoznata i prođe, a neprijateljeva bude raskrinkana.

Ako se vodiš linijom apsolutne relativizacije, jedina posledica će biti stvaranje više neprijatelja, ili bolje rečeno više saveznika tvom neprijatelju. Iliti, u ovom slučaju o kojem govorimo, jedina zasluga Srboljuba Živanovića i one međunarodne komisije za utvrđivnje istine koju je on vodio jedno vreme, da ispadnu ustaše u dobrom svetlu i kao razumni ljudi u komparaciji sa Srbima, tj. da se Srbima u svetu manje generalno veruje. Što je i, bukvalno, nažalost (zato što ne bih rekao da je to bio svesno odabrani cilj) i rad protiv sopstvenih nacionalnih interesa.
Sta je istina Slavene ?
U ratu prvo strada istina,u to smo se licno uverili devedesetih,kako sada doci do istine za zbivanja od pre 70 godina kad ni za ove iz devedesetih nemamo kompletne podatke? Na kraju krajeva kome je to zaista bitno?Cenis da cemo se "nagoditi" sa Hrvatima da je samo u Jasenovcu ubijeno 130 000 ljudi i da cemo posle toga pruziti ruke jedni drugima ?Realno ,izuzev na pdf politika ili hrvatskom pandanu to nikoga ne zanima.
Cenis da danasnji klinci i kod nas i kod njih u svojim zivotima odvoje tri minuta da o tome razmisle,generacija koja se ne odvaja od telefona ?
Sta se po tvom misljenu postize prebrojavanjem kostiju?
U Srebrenici je stradalo oko 2500 muslimana,kako se doslo do osam hiljada,hocete li i tamo insistirati na "istini" ili samo kada su Srbi u pitnju?
Nisu to bukova drva pa da ih merite po kubnim metrima,pa ako pogresite izgubicete zaradu.
Postoji zvanican broj koji su komunisti utvrdili i tu se svaka dalja prica zavrsava.Pametnom coveku je apsolutno nebitno da li su u NDH ubili dvesta hiljada ili sedamstotina hiljada,bitna je ta genocidna namera. Veci ili manji broj je samo pitanje okolnosti zbog cega u NDH nije ubijeno vise ili manje,da su imali vise vremena ili bolju infrstrukturu pobili bi vise nego sto jesu.Zbog cega je onda bitan "tacan" broj ?
Da li si ti procitao hrvatske komentre ispod novinarskog teksta ? Pa oni veruju da je u Jasenovcu najvise stradalo Hrvata,a vas par sa politike se ubi da dokazete da Srba u NDH nije stradalo (pardon pogresna rec) ubijeno koliko se navodi u zvanicnim brojevima.Da sutra SANU izjavi da je u kompletnoj NDH ubijeno 100 000 Srba oni to nece prihvatiti.Kretenski,juce njihov premijer izjavi da su Srbi sami odgovorni za genocid i takvi kao ti miki i jos neki im samo cinite uslugu. Saberite se vec jednom
Drugovi i drugarice, 1. birokratski bataljon ce do poslednjeg braniti istinu o umorstvu Srba u NDH , velikosrpska "laz" nece proci sve dok cujete otkucaje sa nasih tipkovnica
 
Ima dokumentacije i u Partiji, u kojoj se priznalo da su to radili...računali su da bi tako mogli, inflacijom broja žrtava, izboriti sa za više novca tj. odštete.
Nuspojava takve politike jeste što je cifra, svojevremeno propagirana neko vreme, dosta zaživela u domaćoj javnosti.
Не, не ради се о томе, да ли је утврђени број или процјена жртава ваљана или не, да ли је "болдован" број жртава зарад репарације, овдје се ради о неоусташкој пропаганди како су демографски губици замијењени за жртве рата.
Нису у питању никакви демографски губици, већ тада урађена процјена жртава рата. Ако те занима проблематика,.а занима, преузми докторску дисертацију једног младог човјека, Ненада Лајбенспергера "Жртве Другог светског рата у политици југословенске државе (1945-1980)", квалитетан урадак
Nisu mi knjige pri ruci, ali u pravu je Miki.
Jedan student je bio angažovan i napravio je procenu demografskog gubitka. A onda je Tito demografski gubitak predstavio kao stvarni.
Не мораш тражити, на претходним страницама сам образложио, у питању је испразно хвалисање 1980их неког Владете Вучковића (овдје)
Kao student matematike (1946–1949) bio sam zaposlen u Demografskom odeljenju i u Odeljenju statističkih mašina Saveznog statističkog ureda Jugoslavije od jeseni 1946. do sredine 1948. godine. Negde u proleće 1947. godine dobio sam zadatak od direktora Ureda Dolfe Vogelnika i njegovog pomoćnika Alojza Debevca da izračunam "za druga Kardelja" gubitke jugoslovenskih naroda prouzrokovane ratom. Kardelju je trebalo da tim podacima potkrepi zahteve Jugoslavije za reparacijama na konferenciji u Parizu. Dobio sam tačno dve nedelje da svršim taj posao; jedino uputstvo je bilo da broj treba da bude značajan, ali naučnostatistički fundiran.
да је у прољеће 1947.године добио задатак да за "друга Кардеља" израчуна демографске губитке зарад репарација на конференцију у Паризу која је одржана годину раније.
Па како је могао урадити 1947.године прорачун за потребе конференције која је већ годину раније одржана?
И побогу Славене, барем ти би морао разумјети проблематику, како је уопште могао урадити прорачун демографских губитака ако ће попис, који је неопходан за такав прорачун, бити урађен тек 1948-е?
Па чак и кад би правио без завршног пописа прорачун тј процјену демографских губитака, прва радња коју мора урадити јесте (значи мора користити обрнут метод) израчунати жртве рата, па додати губитке по другим основама.
Па кад је то прва радња коју мора урадити, зашто би неко уопште тражио прорачун демографских губитака?
У питању је ипак испразно хвалисање неозбиљног лика, и прича коју нико други није потврдио
 
Poslednja izmena:
Не, не ради се о томе, да ли је утврђени број или процјена жртава ваљана или не, да ли је "болдован" број жртава зарад репарације, овдје се ради о неоусташкој пропаганди како су демографски губици замијењени за жртве рата.
Нису у питању никакви демографски губици, већ тада урађена процјена жртава рата. Ако те занима проблематика,.а занима, преузми докторску дисертацију једног младог човјека, Ненада Лајбенспергера "Жртве Другог светског рата у политици југословенске државе (1945-1980)", квалитетан урадак

Не мораш тражити, на претходним страницама сам образложио, у питању је испразно хвалисање 1980их неког Владете Вучковића (овдје)

да је у прољеће 1947.године добио задатак да за "друга Кардеља" израчуна демографске губитке зарад репарација на конференцију у Паризу која је одржана годину раније.
Па како је могао урадити 1947.године прорачун за потребе конференције која је већ годину раније одржана?
И побогу Славене, барем ти би морао разумјети проблематику, како је уопште могао урадити прорачун демографских губитака ако ће попис, који је неопходан за такав прорачун, бити урађен тек 1948-е?
Па чак и кад би правио без завршног пописа прорачун тј процјену демографских губитака, прва радња коју мора урадити јесте (значи мора користити обрнут метод) израчунати жртве рата, па додати губитке по другим основама.
Па кад је то прва радња коју мора урадити, зашто би неко уопште тражио прорачун демографских губитака?
У питању је ипак испразно хвалисање неозбиљног лика, и прича коју нико други није потврдио

Da, nema smisla da je dobio zadatak godinu dana nakon što je cifra bila objavljena. Jugoslavija je još 1946. godine predala procenu o 1.706.000 stradalih.

Ja sam u tu vest poverovao zato što stvarni gubici jesu zaista dosta manji, ili se barem danas tako smatra, i zbog toga što prema nekim procenama starijim demografski bi trebalo da budu tuda negde. To je posebno bilo aktuelno u vreme pregovora oko isplati nemačke ratne odštete...ili bolje rečeno naših potražnji. Tako da mi je sa tog stanovišta ta priča izgledala pitko.
 
Koštaće nekoga glave na mikro nivou. Na primer, nađe se tako neki Hrvat ispranog mozga u pogrešnom društvu, počne da ponavlja takve teze i opravdanja, i onda onom sa druge strane dopizdi, pa mu satarom pokaže kako to ne može tako...
Тога ће свакако бити.
Ја говорим о ситуацији у којој ће "велики", приморани да некога "жртвују"- изабрати Хрвате.
Сви видимо како се брзо мења ситуација у свету, у какве проблеме улази запад, на челу са САД, како Кина и Русија полако али сигурно преузимају примат у свету и следствено томе- могућ је сваки сценарио.
Не кажем да ће га свакако бити; али, веома је неопрезно и чак глупо тврдити да је он немогућ...
 

Back
Top