Вук није био у ДОС-у. Протић поштује Вука ( и моја маленкост га поштује) али никада није био у СПО-у.
Укључио се у политички живот одмах по повратку из
Сједињених Америчких Држава. У том тренутку, познавао је већину опозиционих лидера, међу којима су били др
Зоран Ђинђић и
Војислав Коштуница, на чији предлог и улази у страначки живот.
[1]
Постао је један од оснивача
Демократске странке Србије 1992. године и члан њеног Главног одбора. Учествовао је у писању првог програма странке, али ју је напустио због одсуства солидарности са
Вуком Драшковићем, лидером
Српског покрета обнове, након што га је полиција претукла.
Од оснивања опозиционе коалиције
Савез за промене 1998. године, постао је члан Председништва коалиције.
Одбио је предлог
Весне Пешић да преузе председништво над
Грађанским савезом Србије, када је она одлучила да се повуче са његовог чела
1999. године. Уместо тога, помогао је
Горану Свилановићу да преузме водећу функцију у тој странци. Придружио се
Новој Србији и био њен копредседник од
1999. до
2000. године.
Био је члан Председништва
Демократске опозиције Србије (
ДОС)
2000. године. На
савезним изборима 24. септембра 2000. године је био носилац изборне листе "
ДОС - др
Војислав Коштуница" у изборној јединици
Нови Београд-
Земун и кандидат за одборника
Скупштине града Београда. Тада је постао савезни посланик у Већу грађана
Скупштине Савезне Републике Југославије и градски одборник.
У демонстрацијама
5. октобра 2000. године, када је срушена власт
Слободана Милошевића, Протић је држао говор испред зграде
Савезне скупштине, након чега су се демонстранти сукобили са полицијом и заузели скупштинску зграду. Током вечерњих часова, лидери
ДОС-а су одржали седницу
Скупштине града у
Старом двору и изабрали Протића за њеног председника, што је заправо била функција у рангу
градоначелника Београда. Протић је остао на тој функцији до
20. марта 2001. године.
Од
2001. до
2010. године, Протић је био заменик председника
Демохришћанске странке Србије. Странци је приступио због пријатељства са њеним председником
Владаном Батићем, а напустио ју је непосредно по његовој смрти.
Кратко је током
2003. године обављао дужност директора Дирекције за дијаспору
Владе Републике Србије, а био је и стручни саветник Уставне комисије
Народне скупштине Републике Србије 2004. године.
Иако се 2010-их повукао из политике, редован је гост у медијима у којима критикује владавину
Српске напредне странке од 2012. г.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Милан_Ст._Протић