Milan St. Protić kao niko do sada opisao Vučića

Нисам присталица ни једне идеологије него Хришћанин који Божију вољу тумачи као интерес заједнице у корист слабијих (као у породици итд) насупрот комерцијализованом индивидуализму.

Као дете избеглица из брозовштине био сам десничар али због страдања мојих нисам могао да постанем ни левичар али сам могао да се ослободим холивудских, медисон евењуских и вол стритовских шаблона.
Свој индивидуализам, било авангардан било културолошки одупирајући се хомогенизацији, успостављам по својим мерилима (не пљескавица-контра бургер патриота) те ме не занимају трендови.

Нисам противник предузетништва али јесам противник крони капитализма и свеопште корупције под плаштом "демократије" избором поткупљених странака и као и наметања свету.
Не видим идеолошки грех у одбрани традиционалног колективизма (чак ни под локалним појмовима редефинисаног монархизма) од комерцијализованог и дезинтеграционог "индивидуализма".

Не слажем се са многим појавама у систему и друштву али никако не бих волео, као ни Исус, да ми ико спржавањем детета уводи реформе и иновације.

Да ти ниси можда Христов десничар?
зашто кажем да си левичар? зато што те боли неправда у свету, или оно што ти доживљаваш као неправду. то је мотив који покреће све левичаре. да живимо у 30тим годинама прошлог века, ти би био добровољац у Шпанији. јер ти заиста верујеш у идеје слободе, братства и једнакости (а посебно ово треће). ти верујеш да је свет могуће (и треба) променити, у том смисли ти си револуционар. и Христос је био револуционар, али није позивао на револуцију у свету, него на револуцију у човеку. а то је једина револуција коју ја признајем. левичар си и по томе што имаш снажан осећај колективитета, одатле и твоје стално инсистирање на народу као извору сваког добра (па чак и суверене власти), и народу као врховној вредности. проблем са левичарима генерално је у томе што од силне љубави према народу, имају мало љубави према човеку. како год, различито посматрамо свет, и то је просто тако.
 
Не видим идеолошки грех у одбрани традиционалног колективизма (чак ни под локалним појмовима редефинисаног монархизма) од комерцијализованог и дезинтеграционог "индивидуализма".
видиш, та супротстављеност колективизма и индивидуализма је сасвим западни конструкт, и ти си га прихватио. Берђајев уводи сасвим другачији концепт персонализма, који у много бољој мери објашњава хришћански поглед на човека и свет. зато и сматрам да си ти и као левичар у много већој мери западњак него што си то спреман сам себи да признаш.
 
Русо је био “просветитељ” (сети се јакобинскиг култа Разума), покушао је да људском друштву да искључиво логичан/рационалан карактер. одатле некакви “друштвени уговори” и сличне доскочице, које треба да замраче страшну истину да човека не покрећу само рационалне силе и мотиви, него и ирационални. онај ко одбацује ту ирационалну страну човека и друштва, не познаје ни човека ни друштво.

Ок. То су још традиционалисти и метафизичари писали пре 100-150.г., написали пуно радова, доказивали и доказали да је рационалност и интелект прецењиван просветитељима, а од 1789.г. је наступило потпуно мрачњаштво рационализма у материјализму.

Како ја гледам на целу ствар, па и рационалног подскупа унутар овог већег ирационалног скупа. Глдам у њега као саставни део, потребе и нужности целокупног света. Постоја људи који виде свет само као реал политику, аритметику и остале квантификације. Једноставно нису им дате оностране очи којим би видели невидљиви свет, принципе, горње воде...Али, не можеш их искључити из друштва или их прогласити болесне, антионтолошке социопате и сл...

На крају и Црква као објекат је езотеријски подељена у три целине пресликавајући баш тај егзотеријски рационализам на 1) олтар/посвећено свештенство, 2) главни и највећи део у ком су верници и 3) улаз у ком је стидљиво означен прилаз рационалних људи који још нису спремни за иницијацију и прихватања духовног стања. Фигуративно да кажем, ти који нису хтели да уђу у цркву, где им духовност ствара нелагоду рација, ти који су остали на улици "попили" су просветитељство и направили су 1789.г.

Али, што би Амери рекли, дух је пуштен из боце и читаве политичке, међународне и цивилизацијске структуре су направљене и преправљене од старих као невидљива инфраструктура, види невоље баш је невидљивим направљено парадоксом рација у видљиво. Дакле, не можеш избећи антропологију као најсложенију науку, коју човечанство никада неће изучити, јер наука нема ирационални органон мишљења, већ само рационални органон. Значи Антропологија није наука, већ наднаука јер је сам човек динамичко и неухватљиво духовно биће, путем неких формулама и језиком науке.

Чему толики увод увода?

Па да би целокупну заједницу духовно објединили и кроз политичко и економско и социјално, а то подразумева да мораш и ове рационалне да окупиш неким видом "друштвеног договора", па "друштвеним уговором", да их потом ставиш под ирационално (духовно) и то је по мени најбоље радити кроз Корпоративну Србију, мешовитог облика владавине = Монархија+Република+Демократија.

- -
Протић то капира, јер за њега ројало-републиканца, слободног човека који сме да се изражава без страха (па и каубојски шешир је врста негативног изражавања) политика је страст у способности и креативности те способности, није пуко рационална и сведена на формуле понашања као што је већином дипломатија, коју је боље свести у политичку механику. Без обзира на Протићеве исправне и неисправне пол.ставове, колико се слажемо или не, он има личност, храброст, способност, част, врлине... наравно, наспрам оног морала којег представља сопственом слободом изражавања.

Ово је ипак форум, не знам да ли сам успео дати неку јаснију слику !??!
 
Poslednja izmena:
па наша нација има Круну (право да постоји као правно уређен систем- држава) ево већ 800 година. проблем са некаквим доказивањем сопственог права на постојање имају републиканци, јер они нашу Круну не признају, и тако секу грану на којој као нација седимо. али то није мој проблем, него ових ученика дописне школе Кумровца и Курира.
Скраћено се каже: "(Потпуна) једнакост по цени (потпуног) сиромаштва"

Не знам само где је та Република и ти њени Републиканци, јер Протић јесте по врлинама и особинама ретки српски републиканац (изнуђени)

Можда је ова Србија нека неартикулисана Република која се саставља и конституише од 1943.г. па никако да се више склепа. Ако до сада није док је имала неко средње грађанство, тек неће са овим сиромашним поданицима.

Када нема ни Монархијских(једнине) ни Републиканских(мањинских) начела и принципа остају само Демократски, при чему Народно мноштво , без првог и другог начела прераста у разуздану руљократију који губитком осећаја, остаје без реда, правде и поретка.

И Ово Протић врло добро зна !
 
Па Бог је у човеку (невернику као и вернику) и у свему што постоји било свесно себе и Њега или не, у земљи у води у светлу у мраку у боји у ветру у свему што даје осећај.
Зато Бог не даје него јесте суверенитет у свему што постоји и зато љуби себе у крезубом и грбавом и презире себе у охолом и наметном и тако љуби себе гласом сваког искреног верника јер се у нама бори сам са собом.

То сад ваљда има изражаја у разним верама и сектама и разним фил-гуд трендовима али ја се свако вече пред иконама молим за моје, живе и покојне, и за човечанство па сад како Господ одлучи за себе да ли се спокојство налази у ривалству и шпекулацијама или у заједништву и сарадњи и према томе у формулацијама титула суверенства.

Све је то божија воља, јел' да, па и клање око тумачења његове воље а ја сам срећан што нисам залуђен стигао да убијам разне Азијате због њиховог тумачења док они нису имали намеру ни под којим Богом или "Богом" да напалмирају моју децу.

И тамо је била монархија док је није француска монархија узурпирала па је Панкреатор одржавао њене рачунице кроз све републике или како беше са хавајском монархијом и њеним суверенитетом, да ли је Панкреатор послао мисионаре-плантажере да у име републике руше монархију?

Како ти као правник тумачиш те противречности наводно Панкреаторових стандарда и порука и како би се Панкреатор кроз обновљену суверену српску монархију и у њеном интересу, ако не и сувереног народа, обрачунао са британском сувереном и пиратском монархијом која је и издала и срушила српску по, опет, Његовој милости?

Поздрав, Брате,
твоји тексови морају да се добро анализирају.

- -
Јасно је, како проистиче суверенитет Круне, али ту имамо модерни и постмодерни проблем: шта ћемо са крилатицом "дух је пуштен из боце (1789.г.)". ?

Уколико се држимо само монархистичких (једнине) начела, без републиканских (мањине) и демократских (мноштва), онда такав систем облика власти из угла мањине и мноштва сматраће се као тирански. Из тог разлога закључујем да мора постојати место где се врши слободно изражавање, а то је сенат и н.скупштина.

Осим традиционалистичких начела монархије, морамо уважити и начела грађанског друштва и начела цивилног друштва. То је та парламентарна монархија у оба дома.

Зато сам ја мишљења да наша Монархија не може постојати и егзистирати као скривена Република у В.Британији која се донекле изродила после 2.сврата у скривену Народну Демократију.

То подешавање колико монархије, колико републике, колико демократије треба уградити кроз мешовити облик владавине, што јесте вид саборности.

Сваком треба дати одговорност према способности. "Само слободан човек је одговоран човек."

Тек тада сви доприносе од свог максимума.
 
Ја мислим да ово Протић разуме, јер нису проблеми у нашем друштву и нацији ни монархисти ни демократе, већ су нам проблем републиканци које немамо, прави високи грађански сталеж којег немамо !

Имам утисак да је Протић узео на себе ту најнезахвалнију и најтежу улогу у српском друштву!
 
Поздрав, Брате,
твоји тексови морају да се добро анализирају.

- -
Јасно је, како проистиче суверенитет Круне, али ту имамо модерни и постмодерни проблем: шта ћемо са крилатицом "дух је пуштен из боце (1789.г.)". ?

Уколико се држимо само монархистичких (једнине) начела, без републиканских (мањине) и демократских (мноштва), онда такав систем облика власти из угла мањине и мноштва сматраће се као тирански. Из тог разлога закључујем да мора постојати место где се врши слободно изражавање, а то је сенат и н.скупштина.

Осим традиционалистичких начела монархије, морамо уважити и начела грађанског друштва и начела цивилног друштва. То је та парламентарна монархија у оба дома.

Зато сам ја мишљења да наша Монархија не може постојати и егзистирати као скривена Република у В.Британији која се донекле изродила после 2.сврата у скривену Народну Демократију.

То подешавање колико монархије, колико републике, колико демократије треба уградити кроз мешовити облик владавине, што јесте вид саборности.

Сваком треба дати одговорност према способности. "Само слободан човек је одговоран човек."

Тек тада сви доприносе од свог максимума.
ima istine, ali koliko je vremena bilo potrebno britanskoj monarhiji da danas bude to sto ste opisali?
 
видиш, та супротстављеност колективизма и индивидуализма је сасвим западни конструкт, и ти си га прихватио. Берђајев уводи сасвим другачији концепт персонализма, који у много бољој мери објашњава хришћански поглед на човека и свет. зато и сматрам да си ти и као левичар у много већој мери западњак него што си то спреман сам себи да признаш.
problem sa berdjajevim je problem klasicne nemogucnosti da izadje iz dogme marksizma kome je bio odan...zato ga ljudi cesto ne razumeju
 
зашто кажем да си левичар? зато што те боли неправда у свету, или оно што ти доживљаваш као неправду. то је мотив који покреће све левичаре.
Неправда је био мотив који је покренуо и фашисте.
 
"Тито нам је развалио земљу", ваљда мисли на предратну Србију (нисам још одгледао) која btw у Краљевини Југославији није ни постојала под тим именом, а која је иначе била рај на земљи са једним асфалтираним путем (до Опленца).

 
Poslednja izmena:
Predsednik Srbije ne uzima reč “demokratija” u usta već godinama, niti bilo ko drugi od njegovih satrapa. Njegova ličnost je kaćiperska, snobovska, malograđanska i zato on sebi stalno mora da dokazuje da je nešto važan
Ličnost današnjeg predsednika Srbije je kaćiperska, površna, malograđanska i snobovska. On mora sam sebi stalno da dokazuje da je nešto važan, da je nešto bitan i da od njega nešto zavisi u ovoj zemlji”, objašnjava naš sagovornik.


Protić dodaje da se Vučić znatno drugačije ponaša kad razgovara sa strancima.


“Pred njima pezi, kleči, klanja se, ljubi skute. Taj njegov kompleks inferiornosti je vidljiv u odnosu na veliki svet, svejedno da li je u pitanju Putin, Si Điping, Tramp, Bajden. Videli ste kad je dolazila Angela Merkel, bukvalno vam dođe da povraćate od one njegove snishodljivosti. Prema svetu on je manji od makovog zrna zato što zna da ne vredi ništa. On njih vidi kao ne znam kakve veličine i genijalce koji prosipaju mudrost koju god reč da kaže”, opisuje jedan od vođa petooktobarskih promena.


“S druge strane, nama u zemlji svakodnevno dosađuje dramatičnim nastupima koji traju duže od sat vremena, tokom kojih nam ne kaže aposlutno ništa. To je jedno fraziranje, gde on ne propušta priliku da pomene nekog iz opozicije, koji su svi najgori na svetu i treba ih sve pomlatiti, jer najbolje bi bilo da u Srbiji nema nikakve opozicije i da na svakoj televiziji on svaki dan ‘trućka’ od jutra do sutra. Tako vam je kad izaberete takvog za predsednika. On je rezultat nepromišljenosti ovog naroda koji nije izvukao pouke iz svojih prethodnih, loših istorijskih iskustava”
https://nova.rs/vesti/politika/milan-st-protic-kao-niko-do-sada-opisao-vucica/
Možete vi krvati samo da mu pljunete pod prozor, cena kvadrata u novogradnji dole na obali Save je 3.800 eura.

Dok je u Zagrebu tek jedva 1900 eura.

Zahvaljujući Vučku, danas je Beograd GLAVNI CENTAR JUGOISTOČNE EVROPE miševi !
 
Добар је Протић човек. Мало зевзек, али један Богобојажљив човек. Лепу је књигу написао.

sinajsko_jevandjelje_vv.jpg
Neko najnovije jevanđelje ?

Primio se hiperborejac na tu semitsku bajku ?

Bruka, i sramota.
 
Možete vi krvati samo da mu pljunete pod prozor, cena kvadrata u novogradnji dole na obali Save je 3.800 eura.

Dok je u Zagrebu tek jedva 1900 eura.

Zahvaljujući Vučku, danas je Beograd GLAVNI CENTAR JUGOISTOČNE EVROPE miševi !

Шта ће са тим грађани да раде? То су вучићеви клановски послови још једне клике. То се нас осталих не тиче.

Јао, па да, нема грађана у Србији!
 
A zar nije taj Protić duvau sa Vukom u istu tikvu, DOS-ovsku?

Koja nam uvede "DEMOKRATIJU" ovde u zemlju Lazarevu ?

I obeća platu od 1000 eura u proseku ?

Gde nam to "demokratsko " sočinenije sheba svu srpsku privredu i ostavi nas na prosjačkom štapu, DA MOLIMO I KUMIMO Švabe, Kineze, Korejance i ostale kako bi otvorili kakvu fabričicu ovde, DA NAM DECA NE ODU U BELI SVET.

Dal će iko od te bande da odgovara za svoja nedela ?
 
A zar nije taj Protić duvau sa Vukom u istu tikvu, DOS-ovsku?
Вук није био у ДОС-у (осим на самом почетку, па су га одма` избацили припадници удбе). Протић поштује Вука (и моја маленкост га поштује) али никада није био у СПО-у.



https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Милан_Ст._Протић

Укључио се у политички живот одмах по повратку из Сједињених Америчких Држава. У том тренутку, познавао је већину опозиционих лидера, међу којима су били др Зоран Ђинђић и Војислав Коштуница, на чији предлог и улази у страначки живот.[1]

Постао је један од оснивача Демократске странке Србије 1992. године и члан њеног Главног одбора. Учествовао је у писању првог програма странке, али ју је напустио због одсуства солидарности са Вуком Драшковићем, лидером Српског покрета обнове, након што га је полиција претукла.


Од оснивања опозиционе коалиције Савез за промене 1998. године, постао је члан Председништва коалиције.

Одбио је предлог Весне Пешић да преузе председништво над Грађанским савезом Србије, када је она одлучила да се повуче са његовог чела 1999. године. Уместо тога, помогао је Горану Свилановићу да преузме водећу функцију у тој странци. Придружио се Новој Србији и био њен копредседник од 1999. до 2000. године.

Био је члан Председништва Демократске опозиције Србије (ДОС) 2000. године. На савезним изборима 24. септембра 2000. године је био носилац изборне листе "ДОС - др Војислав Коштуница" у изборној јединици Нови Београд-Земун и кандидат за одборника Скупштине града Београда. Тада је постао савезни посланик у Већу грађана Скупштине Савезне Републике Југославије и градски одборник.

У демонстрацијама 5. октобра 2000. године, када је срушена власт Слободана Милошевића, Протић је држао говор испред зграде Савезне скупштине, након чега су се демонстранти сукобили са полицијом и заузели скупштинску зграду. Током вечерњих часова, лидери ДОС-а су одржали седницу Скупштине града у Старом двору и изабрали Протића за њеног председника, што је заправо била функција у рангу градоначелника Београда. Протић је остао на тој функцији до 20. марта 2001. године.

Од 2001. до 2010. године, Протић је био заменик председника Демохришћанске странке Србије. Странци је приступио због пријатељства са њеним председником Владаном Батићем, а напустио ју је непосредно по његовој смрти.

Кратко је током 2003. године обављао дужност директора Дирекције за дијаспору Владе Републике Србије, а био је и стручни саветник Уставне комисије Народне скупштине Републике Србије 2004. године.

Иако се 2010-их повукао из политике, редован је гост у медијима у којима критикује владавину Српске напредне странке од 2012. г.
 
Шта ће са тим грађани да раде? То су вучићеви клановски послови још једне клике. То се нас осталих не тиче.

Јао, па да, нема грађана у Србији!
Znači, bolje u Zagrebu a ?

Pa vas tamo niko više ne zarezuje ni za šta, ta vaša SRBOMRZNA platforma vas jedino i održava u životu, da neko obrati pažnju na vas, u kontekstu : ove ustaše opet nešto čačkaju, obratimo pažnju malo, da opet ne proradi SRBOSJEK.

Nikakav ste politički faktor u regionu, SRBOMRŽNJA vam je jedini adut, da vas neko uopšte primeti da postojite.
 
Вук није био у ДОС-у. Протић поштује Вука ( и моја маленкост га поштује) али никада није био у СПО-у.

Укључио се у политички живот одмах по повратку из Сједињених Америчких Држава. У том тренутку, познавао је већину опозиционих лидера, међу којима су били др Зоран Ђинђић и Војислав Коштуница, на чији предлог и улази у страначки живот.[1]

Постао је један од оснивача Демократске странке Србије 1992. године и члан њеног Главног одбора. Учествовао је у писању првог програма странке, али ју је напустио због одсуства солидарности са Вуком Драшковићем, лидером Српског покрета обнове, након што га је полиција претукла.

Од оснивања опозиционе коалиције Савез за промене 1998. године, постао је члан Председништва коалиције.

Одбио је предлог Весне Пешић да преузе председништво над Грађанским савезом Србије, када је она одлучила да се повуче са његовог чела 1999. године. Уместо тога, помогао је Горану Свилановићу да преузме водећу функцију у тој странци. Придружио се Новој Србији и био њен копредседник од 1999. до 2000. године.

Био је члан Председништва Демократске опозиције Србије (ДОС) 2000. године. На савезним изборима 24. септембра 2000. године је био носилац изборне листе "ДОС - др Војислав Коштуница" у изборној јединици Нови Београд-Земун и кандидат за одборника Скупштине града Београда. Тада је постао савезни посланик у Већу грађана Скупштине Савезне Републике Југославије и градски одборник.

У демонстрацијама 5. октобра 2000. године, када је срушена власт Слободана Милошевића, Протић је држао говор испред зграде Савезне скупштине, након чега су се демонстранти сукобили са полицијом и заузели скупштинску зграду. Током вечерњих часова, лидери ДОС-а су одржали седницу Скупштине града у Старом двору и изабрали Протића за њеног председника, што је заправо била функција у рангу градоначелника Београда. Протић је остао на тој функцији до 20. марта 2001. године.

Од 2001. до 2010. године, Протић је био заменик председника Демохришћанске странке Србије. Странци је приступио због пријатељства са њеним председником Владаном Батићем, а напустио ју је непосредно по његовој смрти.

Кратко је током 2003. године обављао дужност директора Дирекције за дијаспору Владе Републике Србије, а био је и стручни саветник Уставне комисије Народне скупштине Републике Србије 2004. године.

Иако се 2010-их повукао из политике, редован је гост у медијима у којима критикује владавину Српске напредне странке од 2012. г.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Милан_Ст._Протић
Da, da, ti su nam hebali kevu i organizovali propast srpske privrede, a potom i "PRIVATIZACIJU" na DOS-ovski način.

Ostavivši 450. 000 ljudi bez posla.

I niko još nije uhapšen ?
 

Back
Top