суверенитет је одозго, а не одоздо. Врховни Суверен (Пантократор) је Творац, какав народ?!
Пусти сад Пантократора да се смеје или да плаче над својом творевином коју је оставио нижим "суверенима" па можда и нама да исправљамо.
Беше ли неких међу тим нижим који скидали главу због круне и неких који су је губили па и оних који су у вазалству сачували и главу и круну често у свему томе кршећи неку заповест?
Полазећи од себе (имајући у виду и ((понекад противречне)) биолошко-неурошко-психолошко усађене/развијене рационале императива одржавања и умножавања) кога бих приморан пре и у чију кратко/дугорочну корист жртвовао ради општег добра; себе, родитеље, децу, унуке?
Некада су сви били борци за лични и породични опстанак па тек постали ратници за род и племе.
Претпостављам да су ради умањивања болног избора повећавали појам заједништва и у том процесу по неким критеријумима бирали различите вође према различитим ситуацијама чему сведочи чињеница да су различита племенска друштва бирала посебне вође у миру и рату без икаквих привилегија и наследства функције.
У различитим добима се у разним друштвима код појединаца појавила потреба за привилегијама и сталног статуса (што није универзално) која се могла одржавати или константним насиљем или позивањем на локалокреаторе па Панкреатора (чијег познавања и тумачења нико нема апсолутни ауторитет) и тако крвити се међусобно у његово име и на штету, извините, народа.
Нормално у хришћанском свету има огромних разлика у епохском и културном схватању и доследству духовног и следствено моралног (уз неке манипулације са стране) али ако хоћеш краља немој да чекаш Панкреатора да се огласи него боље брини дали ће ратници домаћини и или трговци домаћини или чистиншпекуланти да га поставе и који ће и у чије добро да га саветују.
Хајде сад нешто конкретно, да тебе сутра устоличе које би изабрао за саветнике и шта би "родбини" и свету говорио о Србији?
