Milan St. Protić kao niko do sada opisao Vučića

Valjda Đinđić ?!!? ... ako je Proić monarhista.

u tekstu nije označeno čije su reči !
није Ђинђић, видиш да се тај револуционар расправља са Ђинђићем, јер је Ђинђић одвећ попустљив према Карађорђевићима и назнакама Монархије. ово мора да је некадашњи стаљиниста Мићуновић.
 
Mira Marković style
мени је ту најзанимљивији Мићуновићев ментални склоп, кога и Ђинђић назива догматичним (комунистом). значи да се није ни за длаку померио од својих 68ких парола. што се грбо роди, вријеме не исправи.
 
мени је ту најзанимљивији Мићуновићев ментални склоп, кога и Ђинђић назива догматичним (комунистом). значи да се није ни за длаку померио од својих 68ких парола. што се грбо роди, вријеме не исправи.
Pa tačno je da Kralj nije demokratski do kraja pošto njegov sin-bilde uvek nasleđuje funkciju.
 
мени је ту најзанимљивији Мићуновићев ментални склоп, кога и Ђинђић назива догматичним (комунистом). значи да се није ни за длаку померио од својих 68ких парола. што се грбо роди, вријеме не исправи.
Istina.
 
мени је ту најзанимљивији Мићуновићев ментални склоп, кога и Ђинђић назива догматичним (комунистом). значи да се није ни за длаку померио од својих 68ких парола. што се грбо роди, вријеме не исправи.

Њега су грбили 1948 на голом отоку.

Преживео је, постао је Проф., дакле он је УДБА!

Ђинђић јесте револуционар!
 
Pa tačno je da Kralj nije demokratski do kraja pošto njegov sin-bilde uvek nasleđuje funkciju.
то што шеф државе мандат добија на изборима није никакав показатељ демократичности. то се види на примеру Србије. нажалост, ти сматраш да Канада није демократија јер има Краљицу, а јесте Русија јер тамо председника републике бира народ. међутим, грешиш.
 
Ne razumeju forumski sirotani шта је Диктатура, а шта Тиранија, као што не разумеју разлику између Политичара и Државника.

Такође, немогуће им је објаснити шта је политикант, политичар, дипломата, државник, неко ко се бави јавним политикама или политичком механиком...

То је форумашима све збућкано у исто значење !

Полако сас то не разбирање диктаторка и тиранка, шалим се али то је на вишем нивоу и моментално мање значајно од разликовања политичара и државника.

Тема је врло занимљива и поготово, по тим питањима, упоредо са трагикомедијашком темом о изборима у Немачкој.

Тамо "упућени" пискарају по стандардима од Тајм Магазина и Њузвика до неких "алтернативних" гласила прежвакавајући сервиране глупости од кампањског тактизирања до харизме кандидата.
Некима то служи као утеха за личну не релевантност а некима за идолатрију и фетишизам а тројици за све флеке.

То значи да та страна дволично заговара насилно наметање више страначких избора као универзално мерило демократије док у свом интерном ласкавом пискарању занемарује несугласице око интереса и воље народа који је свугде "крезуб и грбав" само што би га неки терали на плантаже а неки на бичовање по оргијама.
Мозгају у доменима политиканата које су им и интелектуалне и моралне границе.

Што се монархизма тиче не могу као моји пре да будем присталица или поштоваоц и уз опонирање одређеној политици монарха те још мање заговорник а не могу ни да будем противник.

Једно је питање традиционализма (и можда емотивног поистовећивања са родољубљем) а друго ревидирање основе и форме (као и са "демократијом") у сврси народног суверенитета и интереса па било и уз божију вољу и нај паметнијих и способнијих у име народа јер све остало је трговина и фетишизам.

Имамо неколико примера где је у републици диктатор заменио монарха али са сталежима, било новим у духу "прогреса" или по људској природи (од чисто репресивног апарата до бирократског различитог поштења, као и у традиционалном монархизму) или са старим (или обновљеним) који су и даље били израз народног интереса и воље без чијег уважавања се софизмима вртимо у круг док однарођени конзументи и фетишисти "напретка" ликију.

Дакле, првенствено је питање дефинисања (како си ти говорио) сталежа па законодавства и спровођења на што локалнијем нивоу и његових критеријума уз протеривање странака (у неком смислу анархизам) па делегатско бирање, и опозивање, инкорпорације народног суверенитета.

Сад сам се сетио татине приче о "референдуму" о монархији кад је неки "крезуби и грбави" старац рекао да то не ваља јер су "Карађорђевићи наши стари представници", није рекао владари него како је он то схватао ПРЕДСТАВНИЦИ, тако да би и евентуална монарија требала да буде по српским потребама и мерилима а не фетишистичким.
 
Poslednja izmena:
Полако сас то не разбирање диктаторка и тиранка, шалим се али то је на вишем нивоу и моментално мање значајно од разликовања политичара и државника.

Тема је врло занимљива и поготово, по тим питањима, упоредо са трагикомедијашком темом о изборима у Немачкој.

Тамо "упућени" пискарају по стандардима од Тајм Магазина и Њузвика до неких "алтернативних" гласила прежвакавајући сервиране глупости од кампањског тактизирања до харизме кандидата.
Некима то служи као утеха за личну не релевантност а некима за идолатрију и фетишизам а тројици за све флеке.

То значи да та страна дволично заговара насилно наметање више страначких избора као универзално мерило демократије док у свом интерном ласкавом пискарању занемарује несугласице око интереса и воље народа који је свугде "крезуб и грбав" само што би га неки терали на плантаже а неки на бичовање по оргијама.
Мозгају у доменима политиканата које су им и интелектуалне и моралне границе.

Што се монархизма тиче не могу као моји пре да будем присталица или поштоваоц и уз опонирање одређеној политици монарха те још мање заговорник а не могу ни да будем противник.

Једно је питање традиционализма (и можда емотивног поистовећивања са родољубљем) а друго ревидирање основе и форме (као и са "демократијом") у сврси народног суверенитета и интереса па било и уз божију вољу и нај паметнијих и способнијих у име народа јер све остало је трговина и фетишизам.

Имамо неколико примера где је у републици диктатор заменио монарха али са сталежима, било новим у духу "прогреса" или по људској природи (од чисто репресивног апарата до бирократског различитог поштења, као и у традиционалном монархизму) или са старим (или обновљеним) који су и даље били израз народног интереса и воље без чијег уважавања се софизмима вртимо у круг док однарођени конзументи и фетишисти "напретка" ликију.

Дакле, првенствено је питање дефинисања (како си ти говорио) сталежа па законодавства и спровођења на што локалнијем нивоу и његових критеријума уз протеривање странака (у неком смислу анархизам) па делегатско бирање, и опозивање, инкорпорације народног суверенитета.

Сад сам се сетио татине приче о "референдуму" о монархији кад је неки "крезуби и грбави" старац рекао да то не ваља јер су "Карађорђевићи наши стари представници", није рекао владари него како је он то схватао ПРЕДСТАВНИЦИ, тако да би и евентуална монарија требала да буде по српским потребама и мерилима а не фетишистичким.
Za koga si ti navijao
 
Полако сас то не разбирање диктаторка и тиранка, шалим се али то је на вишем нивоу и моментално мање значајно од разликовања политичара и државника.

Тема је врло занимљива и поготово, по тим питањима, упоредо са трагикомедијашком темом о изборима у Немачкој.

Тамо "упућени" пискарају по стандардима од Тајм Магазина и Њузвика до неких "алтернативних" гласила прежвакавајући сервиране глупости од кампањског тактизирања до харизме кандидата.
Некима то служи као утеха за личну не релевантност а некима за идолатрију и фетишизам а тројици за све флеке.

То значи да та страна дволично заговара насилно наметање више страначких избора као универзално мерило демократије док у свом интерном ласкавом пискарању занемарује несугласице око интереса и воље народа који је свугде "крезуб и грбав" само што би га неки терали на плантаже а неки на бичовање по оргијама.
Мозгају у доменима политиканата које су им и интелектуалне и моралне границе.

Што се монархизма тиче не могу као моји пре да будем присталица или поштоваоц и уз опонирање одређеној политици монарха те још мање заговорник а не могу ни да будем противник.

Једно је питање традиционализма (и можда емотивног поистовећивања са родољубљем) а друго ревидирање основе и форме (као и са "демократијом") у сврси народног суверенитета и интереса па било и уз божију вољу и нај паметнијих и способнијих у име народа јер све остало је трговина и фетишизам.

Имамо неколико примера где је у републици диктатор заменио монарха али са сталежима, било новим у духу "прогреса" или по људској природи (од чисто репресивног апарата до бирократског различитог поштења, као и у традиционалном монархизму) или са старим (или обновљеним) који су и даље били израз народног интереса и воље без чијег уважавања се софизмима вртимо у круг док однарођени конзументи и фетишисти "напретка" Ликију.

Дакле, првенствено је питање дефинисања (како си ти говорио) сталежа, законодавства и спровођења на што локалнијем нивоу и његових критеријума уз протеривање странака (у неком смислу анархизам) па делегатско бирање, и опозивање, инкорпорације народног суверенитета.

Сад сам се сетио татине приче о "референдуму" о монархији кад је неки "крезуби и грбави" старац рекао да то не ваља јер су "Карађорђевићи наши стари представници", није рекао владари него како је он то схватао ПРЕДСТАВНИЦИ, тако да би и евентуална монарија требала да буде по српским потребама и мерилима а не фетишистичким.

Што се тиче може Кнежевина: "Ја сам бирао Кнеза, ја ћу га и опозвати",
може и Војна Република, може и Аристократска Република,

аАли, како год да окренеш, мора постојати неко раслојено друштво на квалитет и квантитет, на класе и сталеже све то кроз институције.

Грађани који хоће да се само богате, избегавју служење војске, неће у ратове, хоће само декаденцију забаву и разврат, тај не би требао имати глас у ком се дефинише слобода и суверенитет

Право гласа у Србији за такву моралну ствар, по питању части, врлина и способности по мојој процени би било око 200,000-300,000 и то се лако да дефинисати и одредити кроз обавезу способности...

Такође сви требају имати право гласа за најприземније ствари, али нека баба у планини са 5 кокошака и једном козом, не може одлучивати и имати глас као наоружани домаћин са великим имањем, економијом и породицом...

итд...
 
da, britanija i švedska su nazadne, staromodne i primitivne države, a rusija, kina i sevrna koreja su moderne republike...to hoćeš da kažeš?

Не, ниси је укапирао.

Њој је модерно када она може кампањским урлањем да придобије гласове и освоји трезор.

Није модерно када то могу само неки привилеговани из ОЗНА-е.

Она је из КНОЈ-а, па никако да дође на ред.
 
Ne znam, ali po kojoj to logici je svaki sin Vilijema Duke od Kembridža voljeni genij
па по логици да је повукао на Прабабу, која је рекла- “наведите ми три разлога зашто Моје Краљевство треба да остане у ЕУ?” испоставило се да нема ниједан. зато данас имамо Глобалну Британију, и Унеређену Француску :lol:
 
какав народни суверенитет?! суверен је само Бог.


Појасни. Ни мени није најјаснији појам:

Ако је Народ= једнина+мањина+мноштво

Онда Мноштво може имати сувереност у доношењу одлука само на најприземнијем егзистенцијалном нивоу!
 

Back
Top