Ne razumeju forumski sirotani шта је Диктатура, а шта Тиранија, као што не разумеју разлику између Политичара и Државника.
Такође, немогуће им је објаснити шта је политикант, политичар, дипломата, државник, неко ко се бави јавним политикама или политичком механиком...
То је форумашима све збућкано у исто значење !
Полако сас то не разбирање диктаторка и тиранка, шалим се али то је на вишем нивоу и моментално мање значајно од разликовања политичара и државника.
Тема је врло занимљива и поготово, по тим питањима, упоредо са трагикомедијашком темом о изборима у Немачкој.
Тамо "упућени" пискарају по стандардима од Тајм Магазина и Њузвика до неких "алтернативних" гласила прежвакавајући сервиране глупости од кампањског тактизирања до харизме кандидата.
Некима то служи као утеха за личну не релевантност а некима за идолатрију и фетишизам а тројици за све флеке.
То значи да та страна дволично заговара насилно наметање више страначких избора као универзално мерило демократије док у свом интерном ласкавом пискарању занемарује несугласице око интереса и воље народа који је свугде "крезуб и грбав" само што би га неки терали на плантаже а неки на бичовање по оргијама.
Мозгају у доменима политиканата које су им и интелектуалне и моралне границе.
Што се монархизма тиче не могу као моји пре да будем присталица или поштоваоц и уз опонирање одређеној политици монарха те још мање заговорник а не могу ни да будем противник.
Једно је питање традиционализма (и можда емотивног поистовећивања са родољубљем) а друго ревидирање основе и форме (као и са "демократијом") у сврси народног суверенитета и интереса па било и уз божију вољу и нај паметнијих и способнијих у име народа јер све остало је трговина и фетишизам.
Имамо неколико примера где је у републици диктатор заменио монарха али са сталежима, било новим у духу "прогреса" или по људској природи (од чисто репресивног апарата до бирократског различитог поштења, као и у традиционалном монархизму) или са старим (или обновљеним) који су и даље били израз народног интереса и воље без чијег уважавања се софизмима вртимо у круг док однарођени конзументи и фетишисти "напретка" ликију.
Дакле, првенствено је питање дефинисања (како си ти говорио) сталежа па законодавства и спровођења на што локалнијем нивоу и његових критеријума уз протеривање странака (у неком смислу анархизам) па делегатско бирање, и опозивање, инкорпорације народног суверенитета.
Сад сам се сетио татине приче о "референдуму" о монархији кад је неки "крезуби и грбави" старац рекао да то не ваља јер су "Карађорђевићи наши стари представници", није рекао владари него како је он то схватао ПРЕДСТАВНИЦИ, тако да би и евентуална монарија требала да буде по српским потребама и мерилима а не фетишистичким.