Тако сам и мислио.
У италијанском, глагол у инфинитиву гласи:
versarе,
од латинског
versare, од
verso што је несвршени облик од
verto што значи: окренути, уврнути, увити, врнути (се).
У твом језику је
versu,
virsare, у румунском
(a) vărsa,
vărsаre.
У санскрту:
vartayati,
vartate са основним значењем као у српском.
Праиндоевропски:
*wert, од корена
*wer са значењењм као у српском.
Прасловенски:
*вьртěти/врьтěти, старословенски:
врьтѣти.
Српски:
вртети
вртати
врнути
вратити
У основи свих наведених облика лежи глагол
вртети, у једном од својих прасловенских облика:
*вьртěти /
*вьртати /
*вьр(т)нǫти /
*вортити.
Глагол
*вьртěти се, пре свега, огледа у значењу: обртати, окренути (*об-вьртати).
Све у свему, анализа глагола
врнути јесте заиста занимљива и ова основа одликује се великом продуктивошћу и великим семантичким потенцијалом у српском језику (не знам да ли је тако у цинцарском), како то пишу људи од струке. Овај глагол итекако има везе и са "завртањ" и са "навртањ" и у српском термини "сипа", "просипа" и "лије" нису основна значења овог глагола, као ни у овим језицима које сам набројао. Вероватно се ови облици или неки од облика користе и у македонским говорима, као и у осталим јужнословенским говорима (и словенским језицима), те немају никакве везе са "аутоматизмом", нарочито не из твог језика, као што сам и показао.
На руском се каже "идёт дождь", што значи "пада киша", као што и ми кажемо "иде киша", "киши" (више песнички) или:
Киша ромиња... враћа се... и опет сипи и сипи. (Тин Ујевић)
Или:
Совершив этот подвиг, воины положат конец проклятию, наложенному на их общину, и тем самым вернут дождь.
И киша (дажд, дожд) и снег могу да се врну, врате, иду и окрену. Код нас се каже "окренуће на кишу" или "на снег" "на ветар", а може све то и да се
врне,
враћа или да се
врћа/врће.
Уосталом, киша се заиста враћа:
Киша има велику улогу у хидролошком кругу у коме влага из океана испарава, кондензује се у облацима, пада назад на Земљу и враћа се у океан путем река и потока да би започела нови циклус.
Не мора се бити "генијалац" како би се погледало значење овог глагола у осталим језицима, а и у сопственом, у овом случају, српском језику, кроз језичку историју и етимолошки. Да си и ти то учинио објективно и свеобухватно, не би дошао до закључка да ова реч потиче из "древног" влашког (цинцарског) језика.
И раније када смо дискутовали, ти и ја, рекао сам ти да не можеш ствари да гледаш изоловано и да зато што те занима историја сопственог народа, кад истражујеш његов порекло у даљој прошлости, искључиш остале. Многе речи које постоје у цинцарском и словенским језицима су заједничког порекла из даље прошлости, што си се ти и сложио у пар наврата, када сам ти навео доказе. Али те "национални занос" опет наводи да то занемарујеш.
[table="width: 500, class: outer_border, align: center"]
[tr]
[td]
Нису облаци "мокри веш", кишу не заврћемо и не наврћемо, већ врћемо.
А *wes је реч праиндоевроспка.
[/td]
[/tr]
[/table]
Пре него што се
врнемо, нарочито у далеку прошлост, треба мало и да се
осврнемо око себе.
