Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Потомак породице Пупин.
Ефто Пупино(в)ски - македонски певач народне музике. Његова најпознатија песма је "Лихнида кајче веслаше" чији је и аутор. https://mk.wikipedia.org/wiki/Ефто_Пупиновски
Колико је историјски тачно следеци пост који је написан (или копиран и налепљен са другог места) од стране сада-забрањеног форумаша у теми 'Cincari - poreklo, cultura, istorija':
Da podsetimo da su tzv. Cincari (koji nam se predstavljaju kao nekakav narod) u stvari trgovačka kasta etničkih mešanaca grčko-turskog porekla. Cincari su bili angažovani na Balkanu kao rimski legionari, čuvari drumova koji su obezbeđivali transport robe (posebno zlatnog novca) između romanske riznice na u Vizantiji i Vatikana. Prenošenjem riznice iz Konstantinopolja, nakon propasti Vizantije u Moskvu, glavni put tajnog prenosa zlata je verovatno išao preko mesta poznatog kao Moskopolje koje se smatra starom i nezvaničnom cincarskom prestonicom u vreme Otomanske vladavine Balkanom. Cincarima su tako nazivani i trgovci koji su bili povezani i u službi održavanja kontinuiteta romanske riznice i koji su na drumovima koje su i obezbeđivali ubirali razne takse. Zvanična istorija ignoriše puteve zlata i zlatnih kovanica i način njihovog transporta i sukobe koji su bogate porodice Evrope imale u vezi sa ovim. Ali, pominje se da je u to vreme Moskopolje imalo čak 70.000 stanovnika i zna se da su mnogi Cincari bili veoma bogati.
To da su se pojedine cincarske porodice enormno obogatile prodajom nekakvog sira je prilično naivna. Mnogo je logičnije da su oni sa sirom prenosili nešto drugo. Velika trgovačka tajna (Kabala) koja služi upravo održavanju kontinuiteta imovine (stvaranjem porodičnih kartela) uči Cincare od malih nogu da se međusobno žene i udaja i stvaraju tako interesno povezanu međunarodnu trgovačku kastu.
U pomenutom tekstu novinar P. Kočović otkriva još da je "nakon ubistva izvesnog Vasila Pupe Koze u 17. veku" njegova udovica ostala "sa četiri sina (Đordi, Nikola, Konstantin i Stojan) i stokom (500 ovaca i 100 koza)."
Samo bogati trgovac je mogao imati toliko stoke u to vreme. Četiri sina imaju zanimljiva imena: prvo je Georgi (nemačko), drugo je Nikola (romansko), treće je Konstantin (grčko) i četvrto Stojan (srpsko). I ovo je tipično etničko prikrivanje koje su upražnajvali međunarodni trgovci kako bi svojoj deci (naslednicima u poslu) omogućili da se u svakoj etničkoj zajednici prihvate kao pripadnici te etničke zajednice.
Cincari su kasnije jačanjem britanske dominacije nad romanskom i radom jezuita inkorporirani u posebnu trgovačku ideologiju — judaizam (koji oni nazivaju religijom) i danas se Cincari smatraju balkanskim Jevrejima.
"Za Konstantina se zna da je imao dva sina, Arsenija i Mihajla", navodi dalje P. Kočović. Nije, međutim, jasno kako se ta porodica prezivala, jer se prezime izvodilo iz zanimanja pa se pominju nadimci Koza i Pop, dok je Pupa majčin nadimak (što može da označava i ženu koja je bila često trudna). Arsenije je iz nekog razloga uzeo prezime Pupin, po babinom nadimku. (I ovo je karaktersitično za kripto judejsku zajednicu, gde se preferira majčino prezime koje se onda kod ženske dece gubi udajom. Tako loza sa svim svojim izdancima postaje nevidljiva i znaju je samo upućeni u "tajnu").
I trgovačka prevara može naterati nekoga i da promeni prezime, a treba imati u vidu da je u ono vreme postojala i krvna osveta. Tako je razlog sigurno opravdan.
Arsenije i njegova žena Stana su imali tri sina: Živana, Nikolu i Konstantina. I ova tri sina po trgovackoj tradiciji dobijaju: srpsko, romansko i grcko ime. Poslednji, Konstantin bice otac Mihailu Pupinu.
"Godine 1690. austrougarski car je pozvao Srbe, Crnogorce, Grke, Makedonce i ostale da se priključe austrougarskoj vojsci, nudeći zauzvrat akt ("Privilegije") po kojem će moći da uživaju povlastice u Austrougarskoj monarhiji. Tako su nastale Bela i Vojna krajina i odbrambena utvrđenja na levoj strani Dunava u Vojvodini", piše dalje P. Kočović
"Kada je tačno Mihajlov deda Arsenije prešao Dunav, nije poznato, ali u Zemunskom magistratu postoji dokument da turski podanik Michael Constantin Popp (rođeni brat dede Mihajla Pupina) treba da plati državnu taksu od 773 pijastri zbog prevoza pamuka iz Makedonije u Srbiju. Deda-stric Mihajlo bio je poznati trgovac, kao mnogi Vlasi koji su se preselili u Vojvodinu", zaključuje Kočović.
Dakle, nije tačna Pupinova tvrdnja iz njegove autobiografske knjige (1924): "Od useljenika do izumitelja" (kod nas prevedena "Od pašnjaka do naučnika") o siromašnom i seljačkom poreklu njegove porodice. U knjizi zato Michael I. Pupin veoma malo govori o svom ocu (koji je rođen u Idvoru i "negde zaveden i kao Kosta").
Тема о овом српском великану не постоји, па да то исправимо.
Михајло Идворски Пупин (српска википедија овдје) бјеше велики српски научник, проналазач, родољуб, у једном периоду имао је важну дипломатску активност и дао велики допринос у успостављању за Србију повољнијих граница након великог рата а објавио је више десетина научних расправа Pogledajte prilog 1051460
Рођен је у мјесту Идвор, код Ковачице 1854.године, Банат, тадашње Аустријско Царство,
Основно образовање је стицао најприје у свом родном мјесту, у српској православној основној школи, а потом у њемачкој основној школи у Црепаји. Средњу школу похађао је у Панчеву, истицао се као даровит ученик, био одличног успјеха, због чега му је додијељена стипендија.
Због активности у покрету омладине српске и сукобе са њемачком полицијом морао је напустити Панчево. у 1872.године одлази у Праг, гдје је, захваљујући стипендији коју је примао из Панчева, наставио шести разред и први семестар седмог разреда.
Након очеве смрти, 1874, у недостатку финансија доноси одлуку да прекине школовање у Прагу и одлази у Америку са свега пет центи у џепу.
У Америци првих пет година ради као физиканер, паралелно је учио енглески, грчки и латински. Након три године похађања вечерњих курсева, 1879. године полаже пријемни испит и уписује студије на Колумбија универзитету.
Студије је завршио 1883. године са изузетним успјехом из математике и физике. Враће се у Јевропу, у Уједињено Краљевство где је1883-85 наставио школовање на Кембриџу.
Након Кембриџа, студије експерименталне физике започео на Универзитету у Берлину 1885.године након чега је 1889-е одбранио докторску дисертацију из области физичке хемије, на тему: "Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“
Каријеру наставника на Универзитету Колумбија започиње 1889.године, 1901-е постаје редовнипрофесор и ти ради до 1929.године.
Паралелно ради на иновацијама, истраживањима и својимпатентима је задужио човјечанство.
Године 1912, краљевина Србија именује Пупина почасним конзулому Америци, Ову дужност обављао је до 1920. године. и са те позиције допринео успостављању изванредних односа између Краљевине Србије, касније Краљевине СХС и САД.
По завршетку Првог свјетског рата као тада већ угледни свјетски научник и изузетно утицајна фигура у Америци вјероватно је пресудно утицао да се на Париској мировној конференцији изврши корекција замишљене границе Лондонским уговором из 1915-е на штету Румуније и у корист Србије.
У критичној фази преговора по питању граница, Пупин је лично упутио меморандум 19. марта 1919. предсједнику САД, Вудроу Вилсону, који је на основу података добијених од Пупина о историјским и етничким карактеристикама граничних подручја Далмације, Словеније, Истре, Баната, Међимурја, Барање и Македоније свега три дана касније дао изјаву о непризнавању Лондонског уговора.
Чињеница јесте да су обасти Баната око којих бјеше пуно спора претежно Срби насељавали и да су уважавајући етнографију требале рипасти Србији, односно краљевини СХС, али и нећемо погријешити са закључком да су највише Пупиновом заслугом одређене границе повољне по Србију и краљевину СХС.
Поред патената објавио је и више десетина научних расправа.
Изузетно је важан допринос овог српског родољуба на очувања српског идентитета и културе у далекој Америци, 1909.године основао је једну од најстаријих српских исељеничких организација, Савез сједињених Срба "Слога", која је имала за циљ окупљање Срба те очување и његовање културног наљеђа и традиције, организација је са другим прерасла у Српски народни савез, а Пупин бјеше међу оснивачима ипредсједник 17 година,
Организовао је и Коло српских сестара, које су сакупљале помоћ за Српски црвени крст, помагао окупљање добровољаца 1914. године за ратне операције у отаџбини преко српске патриотске организације Српска народна одбрана а бјеше активан у оснивању Српског друштва за помоћ дјеци које је набављало лијекове и одјећу те збрињавало ратну сирочад.
Упокојио се 1935.године у Њујорку, иза себе је остваио више задужбина и фндација које је за живота оформио.
Велики научник, проналазач и српски родољуб, по мени један од десет највећих српских великана у историји.
Толико у уводном посту, ако тема заживи, написаће се још која.
Исто онолико колико си ти етнички Хрват.
Кад би мало дубље ушао у своје корене бидео би јасно да си Хрват колико и ја.
Не постоје чврсти докази нити родослов који би потврдили да је Михајло Пупин био цинцарског порекла. Његова породица је била српска и православна, а сам Пупин је у својим списима наглашавао своје српско порекло.
Све тврдње о цинцарском пореклу заснивају се на спекулацијама, без историјски потврђених извора. Да је заиста имао цинцарске корене, то би вероватно било забележено у његовој биографији или у породичним документима.
Дакле, те гласине немају никакву конкретну основу у званичним историјским изворима.
Био сам сасвим јасан историјских извора нема чланци у новинама не помажу ништа у расветљавању ове ствари сем спекулација.
Власи и Хевати би волели да је Армањ да им буде брат преко Херодота и Д-1 античких Брига који су и Фриги који су се претопили у Јермене па неком линијом преко краља Агамемнона и неке мушке тетке рођак преко Енеја.
Дакле Власи и Хрвати би волели да је Армањ а да је Тесла Хрват.
Гадљиви су на Србе али би радо присвојили српске великане.
Говори се, али за то нема основа, на основу истраживања, а било их је. И није једини. Многи су Цинцар-Марковиће и Цинцар-Јанковиће (што је, уствари, иста породица - Костић) проглашавали за Цинцаре, на основу презимена које је делом надимачко и новије, а надимак су добили зато што им је порекло из крајева у којим су живели Цинцари.
Говори се, али за то нема основа, на основу истраживања, а било их је. И није једини. Многи су Цинцар-Марковиће и Цинцар-Јанковиће (што је, уствари, иста породица - Костић) проглашавали за Цинцаре, на основу презимена које је делом надимачко и новије, а надимак су добили зато што им је порекло из крајева у којим су живели Цинцари.
Једно од разлога за проглашавање Михајла Пупина је бсш зато што је јужни Банат јер тамо има Цинџара. Онда друга теза презиме Пупин или Питин све се своди на играрије тог типа ни једна на конкретан родослов или биографију.
На пример Милош Цреански у песмама помиње да се сећа крштења у некој цинцарској цркви. Ајде рецимо то да се узме као један део аргумента да је могао имати везе али овде у причи о Пупину тако нечег нема.
Исто онолико колико си ти етнички Хрват.
Кад би мало дубље ушао у своје корене бидео би јасно да си Хрват колико и ја.
Не постоје чврсти докази нити родослов који би потврдили да је Михајло Пупин био цинцарског порекла. Његова породица је била српска и православна, а сам Пупин је у својим списима наглашавао своје српско порекло.
Све тврдње о цинцарском пореклу заснивају се на спекулацијама, без историјски потврђених извора. Да је заиста имао цинцарске корене, то би вероватно било забележено у његовој биографији или у породичним документима.
Дакле, те гласине немају никакву конкретну основу у званичним историјским изворима.