Ovako se srusio moj svet...
Prvo smeh, prazan, hladan smeh.
Pa sam pocela da ga ozivljavam nadama.
Tresla se.
Piljila u zid i cutala.
Poruke sa svih strana koje su me najvise dotukle.
Pazi ti retarde koji su nasli da ti salju ovakvu vest u sred noci preko poruke.
Pogotovo oni ljudi koji tokom zivota nijednu lepu rec nisu mogli da mu upute.
Ljudi koji mi ni cao nisu govorili, su nasli da mi kazu to.
Odakle pravo mazgama jednim???
Onda sam se razbesnela, pocela da se prisecam svih prozivki i placem.
Da, hrabra Sonja, koja je sve godine kulirala debile, nije ih fermala je pukla ko tikva i sve nagomilano se izlilo...
Terala sam sestru da mi prica o drugoj temi i cim je zaspala, opet je krenulo 'ebeno razmiljanje.
Zaspala sam u sest.
Sanjala sam san.
Nosim onu majicu, hodam ulicom, ljudi me gledaju onako ... i sretnem Madonnu i ona krene da peva neku pesmu skroz nepoznatu ... kao uteha neka... i zagrli me neki misicavi crnac, kome nisam mogla da vidim glavu, ali on je mene tako cvrsto zagrlio i pevao zajedno sa madonnom...
To je bio on. Znam, najsnazniji crnac, i zagrljaj koji smatram najintimnijim gestom izmedju muskarca i zene...
Jutros opet nisam mogla, htela, kako god da prihvatim.
TV se nisam usudjivala da pustim, muziku, spotove ...nista! Samo me je povremeni pogled na ove postere i fotografije presecao...
Onda sam pocela da ludim, drhtim ... morala sam da pozovem Dunju. Pricale smo puna dva sata i to uzdisuci sve vreme, ma, cutale smo, povremeno jecale, ponavljale TO NIJE ISTINA...
Sa ukucanima ne pricam, otudjena sam nacisto.
Zovu me ljudi, spustam im slusalicu, ko prostacka ciganka...
Srce steze od prvog momenta, igra li igra, a stomak boli boli...ne mogu da jedem nista.
Prekosutra mi je prijemni na faksu, pokusavam da ucim kolko mogu ....
U prolazu kroz sobu sam videla snimak sa CNN-a. Oni naslovi mi probadaju usi, seku me..
U nekim trenucima sam smirena, pa posizim, samo krene suza....
Ja sam kreten sto ovo pisem, i jedan deo mene uvidja da ovo zvuci krajnje pateticno i psihicki bolesno, ali Majkl Dzekson je sve sto sam JA. znaci, ni omiljeni pevac, ni idol, ni uzor i ove reci su zabadava... ovo samo moze da se OSECA.
Eto, sve se srozalo sa mene, nemam vise ni morala, ni maski koje su krile tog okorelog i bolesnog fanatika. nisam vise ni pismena, ne mogu da sklapam recenice, pricam poput deteta, nabacano i prosto. Planiramo da odrzimo skup u gradu, veliko desavanje, povodom ovoga...da casno otpratimo Voljenog ... volela bih da dodje sto vise vas.
Ti, Tamica i dangerousPyt , nije mi jasno kad ste pre toliko ispisali!
i tek skoro primetim zašto ja tako dobro čujem tišinu 
