gost 186661
Elita
- Poruka
- 24.166
Mnogo Libijaca je zbog rata pobeglo u Italiju. Kako su tamo bili nepoželjni, nekoliko stotina njih je dospelo u Nemačku, gde ih je sačekala ista sudbina.
Od početka sukoba u Libiji, mnogo je ljudi pobeglo iz te afričke države u Italiju. Ali ni Italija nije želela da oni tamo ostanu, pa je tako nekoliko stotina izbeglica dospelo u Nemačku, piše Dojče vele.
Foto: Beta/AP, arhiva
Rano ujutru stižu prve izbeglice u improvizovani šator pred samom železničkom stanicom u Hamburgu. Na šatoru je velikim slovima ispisano "NATO je uzrokovao naš beg - tražimo naša prava". U šatoru sedi Frajdej, 31 mu je godina i pre nešto više od mesec dana je stigao u Hamburg iz Italije.
Njegova priča je duga i nevesela: on potiče iz Nigerije i kao mladić je dospeo u Libiju. Tamo je radio kao automehaničar i dobro je živeo. To potvrđuje i njegov prijatelj Afo koji ima sličnu sudbinu: on je pak u Libiju došao iz Togoa i jedan i drugi su u Libiji, za vreme Gadafija, imali sve što im je bilo potrebno.
Ali onda su počeli sukobi i problemi: takvi stranci, koji još imaju i nešto novca, optuživani su da su Gadafijevi plaćenici. Tvrdili su da to nije tačno, ali im nije bilo druge nego da ostave sve što imaju i pobegnu.
Čudni "turisti" u Evropi
Otišli su u Italiju i brzo se ispostavilo da je u tamošnjim izbegličkim logorima čak još gore nego u Libiji. Gotovo dve godine su morali da žive okruženi žičanom ogradom u sve većoj gužvi i nevoljama brojnih izbeglica.
Onda je i Evropska unija obustavila novčanu podršku Italiji za izbeglice, a tadašnji premijer Berluskoni, "rešio" je problem kako je samo on znao: te sirote ljude je proglasio "turistima" u Evropskoj uniji i poslao ih da sami pronađu mesto u Evropi gde žele da žive.
Frajdej se priseća: "Dali su nam nekakve papire i rekli da možemo da idemo u bilo koju drugu zemlju Evropske unije i tamo započnemo novi život." Dobili su i po 500 evra, a izbora ionako nisu imali: "njihov" izbeglički logor, kao i većina drugih u Italiji su jednostavno zatvoreni.
Vlada u Rimu je u međuvremenu odbacila takve tvrdnje, dodavši da izbeglicama nikada nije eksplicitno rečeno da napuste Italiju. Ipak, Frajdej, Afo i mnogi drugi u Hamburgu su živi svedoci da je tako bilo. Zašto su izabrali baš taj grad u Nemačkoj, zapravo ni sami ne znaju. Inače nisu poznavali nikoga u Evropi, a kao što to obično biva, valjda se logorom proširio glas o bogatom lučkom gradu na severu Nemačke. U svakom slučaju, nisu bili jedini - oko tri stotine njih je iz Italije dospelo u Hamburg.
Hamburg: Neželjeni gosti i "humanitarna katastrofa"
Ipak, veoma brzo su osetili da su tu - nepoželjni. Još kada su odlučili da borave u nekom parku, brzo je stiglo pismeno upozorenje nadležne gradske službe da će, ako svojevoljno ne napuste park, morati prisilno da ih uklone.
Naravno, Hamburg je primetio da ima nove sugrađane i to takve koji nemaju ništa i nikoga. To je izazvalo i političke rasprave i optužbe kako se pred očima gradskih vlasti odvija "humanitarna katastrofa". Tamošnji senator za socijalna pitanja, Detlef Šele je objavio kako grad "čini sve što može" i kako će se tim ljudima omogućiti neophodan smeštaj "čim se pronađe prikladno utočište".
Ali postoji i zamka u tom "humanom" obećanju: ako Frajdej, Afo i ostale izbeglice "uđu u sistem", onda je jasno šta ih čeka. Oni nemaju pravo boravka u Nemačkoj, ni radnu dozvolu. To znači da će smeti da ostanu najviše šest nedelja - a posle toga?
Afričke izbeglice su postale "problem" kojim se bavi i "velika" politika: Berlin je već bio besan što je Rim dopustio izbeglicama kretanje u Evropskoj uniji, a ove sedmice je Italija konačno pristala da ih opet primi. Po svemu sudeći, nakon što je Berlin obećao barem nekakvu finansijsku pomoć za smeštaj tih nesrećnika.
"Nepravda i cinizam"
To je u skladu sa trenutnim međunarodnim pravom: za izbeglice su odgovorne one države u koju prvo dospeju - dakle, to je Italija. Za Frajdeja i Afoa to nije nikakvo rešenje: "Ako ćemo morati nazad u Italiju, idemo nazad u pakao. Ne znamo, šta će se tamo dogoditi sa nama." Uopšte, čitavu raspravu smatraju nepravednom i ciničnom: jer Evropa je učestvovala u napadima na Libiju koja je i dovela do pada Gadafija - i njihovog neželjenog izbeglištva. Neka im onda Evropa barem malo pomogne da opet stanu na noge.
Zapravo se s njima slaže i Kristijane Šnajder iz stranke Levice: "Nije pravedno što Italija mora da prihvati 60 hiljada izbeglica, a mi u Nemačkoj pravimo dramu oko njih nekoliko stotina. Tu nam je potrebno neko zajedničko, evropsko rešenje."
Ali do evropskog rešenja je još daleko, a Frajdej i Afo su i uprkos svim mogućim lepim rezolucijama o izbeglicama i njihovim pravima, u međuvremenu shvatili, šta je (barem prikrivena) evropska želja: da oni jednostavno nestanu. Najbolje i iz čitave Evropske unije, zaključuje Dojče vele.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=06&dd=01&nav_category=78&nav_id=719142
култура, цивилизација, демокрација, љуцка права, слобода, једном речју ЗАПАД...
...
Хитно назад за Нигерију са њим, да се не мучи више у Немачкој.
