Dinosaurusi
Dinosaurusi su interesantne životinje za mnoge ljude, a naročito za decu. Mnogi naučnici veruju da su dinosaurusi živeli u dalekoj prošlosti i da su izumrli pre oko 65 miliona godina. Prema istom tumačenju, čovek se pojavio na Zemlji pre oko milion godina. To znači da ljudi i dinosaurusi nisu živeli u isto vreme.
Sredinom 20. veka u dolini reke Paluksi, država Teksas, SAD, naučnici su otkrili okamenjene otiske stopala dinosaurusa. U izveštajima koji su usledili objavljeno je da su ovi otisci stopala nastali pre oko 100 miliona godina. Međutim, ono što je iznenadilo naučnike jeste da su neposredno pored otisaka stopala dinosaurusa pronađeni okamenjeni otisci stopala čoveka (slika).(1) Da li to znači da su dinoasurusi i ljudi živeli u isto vreme?
Dodatno iznenađenje predstavljala je veličina ovih ljudskih otisaka. Prosečna dužina stopala savremenog čoveka iznosi između 20 i 25 centimetara, a dužina ovih stopala bila je 38 centimetara! Slični nalasci otisaka stopala otkriveni su i na mnogim drugim mestima, širom sveta.(2)
Dakle, pred nama je naučni dokaz da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme, i da su ljudi bili mnogo krupniji (imali su skoro duplo veća stopala).
Godine 1945, naučnici su kod mesta Akambaro u Meksiku otkrili veoma interesantno arheološko nalazište. Na tom mestu su svoje tragove ostavili ljudi koji su živeli u periodu od 800. godine pre nove ere do 200. godine nove ere. Među brojnim predmetima, arheolozi su pronašli više od 30.000 glinenih figurica, od kojih je nekoliko hiljada predstavljalo dinosauruse (slika).(4)
Pitanje koje se nameće jeste: Kako su ovi ljudi znali da prave figurice dinosaurusa? Jedini mogući odgovor jeste da su oni imali priliku da ih vide.
Druge figurice predstavljaju borbu ljudi i dinosaurusa (slika), dok neke pokazuju da su ljudi bili u stanju da ih pripitomljavaju (slika).
Dakle, pred nama je još jedan naučni dokaz da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme. Ali, to nije sve.
Na jednom drugom lokalitetu - ovoga puta u državi Peru - arhelozi su otkopali stare grobove naroda koji je tu živeo u periodu od 500. do 1500. godine naše ere.(5) U tim grobovima pronađeno je mnoštvo ćilima sa slikama dinosaurusa (slika), kao i ćupova i druge grnčarije, takođe sa slikama dinosaurusa (slika). Pronađen je i veliki broj kamenih ploča sa raznim crtežima, a na velikom broju ovih ploča nacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi (slika).
Slični nalazi pronađeni su na mnogim drugim lokalitetima širom sveta.6 Očigledno da su u skoroj prošlosti ljudi živeli zajedno sa dinosaurusima, koje su čak i pripitomljavali.
Da su dinosaurusi zaista živeli u skoroj prošlosti, a ne pre više desetina ili stotina miliona godina, svedoči pronalazak jaja dinosaurusa u kojima je sačuvan molekul DNK - molekul koji sadrži gene. U izveštaju se kaže da su ova jaja stara 70 miliona godina (slika 2.7). Ali, to ne može biti tačno jer se molekul DNK raspada relativno brzo posle uginuća organizma. Za manje od 6000 godina, kompletan molekul DNK bi se raspao.7 To znači da su ova jaja dinosaurusa mlađa od tog datuma.
Otkriće ovih jaja dinosaurusa sa molekulom DNK dodatno je potvrdilo Mojsijev istorijski izveštaj u kome se kaže da su dinosaurusi živeli u skoroj prošlosti, i to zajedno sa ljudima.
Pored toga, Mojsije beleži da su ljudi bili mnogo krupniji od savremenih ljudi i da su duže živeli.(slika)
Veliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi koji ukazuju na mnogo krupnije ljude koji su nekada živeli na našoj planeti. Na lokalitetima Perua i Meksika pronađene su fosilizovane ljudske lobanje, koje su po svojoj zapremini bile i do dva puta veće od lobanja savremenih ljudi (slika).(9) Ove lobanje imaju zapreminu od 2600 do 3200 kubnih centimetara, dok lobanje savremenih ljudi u proseku dostižu zapreminu od 1450 kubnih centimentara.
Neobično izduženi oblici mnogih od ovih lobanja verovatno ukazuju na njihove običaje, jer je poznato da su neka domorodačka plemena u skorijoj prošlosti vezivala svojoj deci drvene predmete na čela. Tako su im deformisali lobanje, verujući da će to poboljšati njihov intelektualni razvoj.
Krupni ljudi i krupne životinje, kao što su dinosaurusi, nisu ništa novo za naučnike. Do sada je otkriveno mnoštvo ostataka organizama koji ukazuju da su nekada i drugi organizmi bili krupniji.(10) Tako su svinje bile veličine današnjih goveda, a šumama su hodali jeleni čiji su rogovi bili široki preko 3 metra (slika).
Paprati su bile veličine drveta, a drveće je bilo visoko i preko 30 metara.
Nalazi ukazuju na razne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko 60 centimetara, kao i na bube veličine bokserske rukavice.
Mnogi će teško moći da zamisle
dabra dugog dva i po metra, ali pronađena lobanja divovskog dabra, koja je danas izložena u naučnom centru Sent Luis ukazuje da je bio veličine crnog medveda (slika).
Pronađeni su fosilni ostaci pingvina koji je bio velik skoro kao čovek (slika).
Divovske ptice, čiji su ostaci pronađeni u centralnoj Australiji, bile su visoke najmanje 3 metra, a težile su preko 500 kilograma (slika).
Ostaci bezrogog nosoroga, koji je verovatno bio najveći kopneni sisar, ukazuju
da je bio visok skoro 5,5 metara i dug skoro 8 metara (slika).
Fosili divovskih školjki, nađeni u državi Peru, pokazuju da su
dostizale širinu od 3,5 metra i da su težile 320 kilograma (slika).
Godine 1991, na obali Amazona pronađene su
kosti krokodila čija je lobanja bila duga skoro 1,5 metar. Ovaj krokodil je bio visok 2,4 metra, dug 12 metara i težak oko 12 tona (slika).
Pitanje koje se nameće jeste: zašto je živi svet nekada bio mnogo krupniji nego danas?
Jedan drugi pronalazak mogao bi da nam da odgovor na ovo pitanje. U pitanju je otkriće drevnog čekića u steni (slika).(11) U istim slojevima stene pronađeni su i ostaci dinosaurusa. Sigurno da čekić nije pripadao dinosaurusu. Ali, ono što je za nas mnogo zanimljivije jeste
hemijski sastav ovog čekića. Pod današnjim atmosferskim uslovima bilo bi veoma teško, skoro nemoguće, napraviti leguru od koje je načinjen ovaj čekić, što ukazuje da su uslovi za život na Zemlji nekada bili dosta drugačiji.
Na veoma drugačije atmosferske prilike u prošlosti ukazuju i drugi fosilni nalasci. Tako su naučnici u ledu polarnih regiona pronašli fosile tropskih školjki (slika), što ukazuje da je tu nekada bilo tropsko more. Takođe, nedaleko od Severnog pola - tamo gde je danas večiti sneg i led - naučnici su pronašli fosilne ostatke zmija, krokodila i drugih organizama koji mogu da žive samo u uslovima tople klime.(12) U polarnim regionima pronađene su i velike naslage uglja, što ukazuje na nekadašnju bujnu vegetaciju tih prostora.
Prema Mojsijevom istorijskom izveštaju, koji su oni prihvatali, klimatski uslovi na celoj planeti bili su nekada ujednačeni, kiša nije padala, i u takvim uslovima život je bujao na svim meridijanima.
Činjenica je da fosilni ostaci biljaka i životinja ukazuju na to da danas živi samo 1% organizama od onih koji su nekada živeli na našoj planeti.(13)
Literatura:
1. a) Burdick CL. The Naturalist. Vol. 16, Spring 1957. b) Burdick CL. Sings of the Times. July 22, 1950. c) Bird RT, Thunder In His Footsteps, Natural History, May, 1939, p. 255. d) Whitcomb JC and Morris HM. 1961. Genesis Flood. New Jersey: P&R Publishing, p. 172-176.
2. a) Taylor J. 2003. Fossils Facts & Fantasies. Crosbyton: Mt. Blanco Museum. b) Lit. 1c, str. 175.
3. Huse SM. 1993. The Collapse of Evolution. Grand Rapids: Baker Books.
4.
http://www.bible.ca/tracks/tracks-acambaro.htm
5.
http://www.bible.ca/tracks/peru-tomb-art.htm
6.
http://www.bible.ca/tracks/dino-fossils.htm
7. Brown RH. 1991. Fresh Bread; Old Fossils. Origins 18:89-92.
8. 1. Knjiga Mojsijeva 5. poglavlje; 6. poglavlje 4. stih.
9.
http://www.global-conspiracies.com/peruvian_skulls.htm
10. a) Giants From the Past. 1983. National Geographic Society. b)
http://www.s8int.com/mega1.html
11.
http://www.bible.ca/tracks/fossilized-hammer.htm
12. Estes R, Hutchison JH. 1980. Eocene lower vertebrates from Ellesmere Insland, Canadian Artic Archipelago. Paleogeography, Paleoclimatology, Paleoecology 30:325-347.
13. Mitrovic J. Pavlovic M. 1980. Paleozoologija, Beograd: Rudarsko-geološki fakultet, str. 56.
