Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da je forum Hronika izdvojen iz foruma Politika i sada je poseban forum u kategoriji "Društvo".

Metateza likvida (u slovenskim jezicima u 8. veku)

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Odsustvo mnogoglasja u reči Sloven - rus. Славянин ili ukr. Слов'янин u odnosu na mnogoglasno соловей (ili prezime Solovjev) u ruskom jeziku najverovatnije je uzrokovano uticajem staroslovenskog jezika, odnosno pismenosti kroz koju se ovaj pojam i uvodio u istočnoslovenske jezike.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Hajdeder, da pojednostavimo do banalnosti:



Jel vidiš da je Grac u zoni I2a1 20% a Starogard i Stargard u zoni I2a1 < 1% ?



Odgovor sam kovertirao one večeri kada sam ti postavio pitanje. Ovde, kao post od 9. 4. u 0:10 : https://forum.krstarica.com/entry.p...im-jezicima-u-8-veku)?bt=307305#comment307305

Napisano je belom bojom pa ga označi (select) da bi mogao pročitati.

Dakle, sada vidimo da periferni razmeštaj oblika kao Gard, Darg, Arb, Alb i sl., a zahvaljujući savremenom dokazu o genetskoj različitosti ovih perifernih područja govori u prilog mojoj tezi, a protiv tvoje i vladajuće germanocentrične paradigme.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Slavizovani nesloveni - uticaj njihovog broja i fonoloških navika na dalji razvoj slovenske fonologije na područjima etničkog mešanja sa Slovenima

Evo primera za hendlovanje slovenske naglasne suglasničke grupe CL (konsonant-likvida) od strane perifernih neslovena:

Moja teza: vući je bilo *vlъkti i vreti, a ne:

vući ✧ prasl. *volkti (rus. volóč', češ. vléci), lit. vilkti

vreti ✧ prasl. i stsl. vьreti (rus. vret', polj. wrzeć), lit. virti.

Tu "tešku" suglasničku grupu na početku reči Litavci razrešavaju na jedan od dva načina vokalizacije, dodavanjem vokala i: prasl. *vlъkti > lit. vilkti, prasl. *vreti > lit. virti - s tim u vezi up. slov. Srem : lat. Sirm-ium, slov. Krtica : lat. Cirtisa, slov. Srbalj : grč. Tribal, slov. kralj : mađ. Kiraly.

Istočni Sloveni rešavaju je mnogoglasjem, tipičnim za (istočno)azijske jezike: prasl. *vlъkti> rus. volóč'.

S tim u vezi, nije na odmet da se podsetimo:

Odsustvo mnogoglasja u reči Sloven - rus. Славянин ili ukr. Слов'янин u odnosu na mnogoglasno соловей (ili prezime Solovjev) u ruskom jeziku najverovatnije je uzrokovano uticajem staroslovenskog jezika, odnosno pismenosti kroz koju se ovaj pojam i uvodio u istočnoslovenske jezike.

Šta su Kašubi, kod kojih nalazimo oblike tipa gard umesto grad, ako nisu ono što je IgarJ pretpostavio, "негерманизовани Словени"?


Kašubi su, velikim delom, slovenizovani nesloveni - uobičajena pojava koju srećemo na periferiji svakog naroda, pa tako i slovenskog. Zato su njihove fonološke navike podložne neslovenskim uticajima. Zato kod Kašuba imamo oblik gard umesto grad.
Grac
se nalazi u zoni I2a1 20% a Starogard i Stargard (današnja zapadna Poljska) u zoni I2a1 < 1%. Da dodamo i maloazijski Gordoserbon (Srpski Grad).




Dakle, sada vidimo da periferni razmeštaj oblika kao Gard, Darg, Arb, Alb i sl., a zahvaljujući savremenom dokazu o genetskoj različitosti ovih perifernih područja govori u prilog mojoj tezi, a protiv vladajuće germanocentrične (indogermanističke=indoeuropeističke) paradigme.

Samoglasno L i samoglasno R je ona začkoljica zašto je odjednom, tačnije sa pojavom pismenosti "došlo do metateze likvida kod svih sem Istočnih Slovena" - ustvari nije došlo metateze kod Slovena već razlog privida leži u sledećem:

1. primanje slovenskih pojmova od stranaca ide sa vokalizacijom samoglasnih R i L jer okolni narodi nemaju samoglasno R i L, npr. ralo je bilo rtlo (glagol riti) pa je zapisano kao ardlo, ostrvo Rab bilo je Rb pa je zapisano kao Arba itd.

2. kod Istočnoslovena dolazi do mnogoglasja usled mešanja sa azijatskim narodima po istom principu, samo "mnogo gore" - što bi rekli Kinezi "manogo" :)

3. kod svih okolnih naroda, što potvrđuje i novija praksa (primeri u Mađarskom i Albanskom) dolazi do vokalizacije samoglasnog r originalno slovenskih reči, tj. reči koje usvajaju od Slovena;

4. pojava je primećena tek kad su Sloveni dobili svoju pismenost, pa su, iako ne u celosti jer Solunska braća su ipak Grci, dakle stranci, doslednije pisali svoj jezik;

5. samo u perifernim delovima Slovena, gde je mešanje sa neslovenima bilo intenzivno imamo neslovenski, vokalizovane oblike (gard ili gord);

Eto, to je suština mog modela.

 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Da su fonološke navike, tj. fonološki sistem jezika-sistema jači od etimologije vidimo i po savremenim metatezama - kako stranih tako srpskih i reči.

Primer za savremenu stranu reč koja spontano poprima oblik prema unutrašnjim fonološkim pravilima srpskog jezika je reč in-farkt koja se u narodu redovno izgovara kao in-frakt. Dakle početni konsonantski skup tort dovodi se u oblik trot.

Primer za srpsku reč koja se od etimologije udaljava prilagođavajući se unutrašnjim fonološkim pravilima srpskog jezika je reč vorobac, koja se fonološki doživljava kao istočnoslovenska i zato prilagođava (usistemljuje) u vrabac (prema potencijalnoj analogiji vorota-vrata, golova-glava). Vorobac na starom srpskom jeziku inače znači pljačkaš ili kradljivac (onaj koji orobi), a naziv je dobio po glavnom odnosu vrapca-voropca sa čovekom - da mu krade hranu koju čovek nameni svojoj živini.

Ako tome dodamo primere ponašanja srpskih reči u jezicima koji se nedavno sreću sa ovim rečima (mađarski šljiva postaje silva, albanski blato postaje balto, engleski Mladen postaje Malden), prema tome, dakle, vidimo da etimologija nije ključna pri otkrivanju porekla reči, već je presudan fonološki sistem određenog jezika.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Treba razumeti:
- tanko i debelo jer i njihovu praktičnu upotrebu u vreme ćirilometodske standardizacije
- da je razvoj srpskog jezika postojao pre staroslovenske (ćirilometodske) pismenosti i da je insistiranje na postćirilometodskom shvatanju ćirilometodskog pravopisa anahrono za primenu na predćirilometodski period srpskojezičkog razvoja; anahrono bi čak bilo i ćirilometodsko shvatanje, a kamoli neko od postćirilometodskih shvatanja, npr. ono kakvim se danas služi zvanična indogermanska komparativistika.

1. U vreme ćirilometodske standardizacije, debelo jer je neutralni poluglas (šva), a tanko jer je to isto plus umekšanje prethodnog konsonanta
2. Svaki konsonant u prasrpskom ima tvrdi i meki oblik; braća standardizatori tvrde konsonante pišu sa šest običnih vokala iza njih, a meke sa šest jotovanih vokala. Jat je jotovano debelo jer, što se vidi i po grafemu koji nastaje kao ligatura između tankog i debelog jer. Ukoliko je konsonant na kraju reči (nema vokala iza konsonanta), onda se piše debelo jer iza tvrdog, a tanko jer iza mekog konsonanta.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Kako jednom rečju zovemo nerazumevanje (logike) i precenjivanje formalnih autoriteta? Dogmatizam.

Objasnio sam ti princip indogermanističke dogme nekoliko puta i trebalo bi već da objašnjenje upamtiš čak i ako ga ne shvataš. Ponoviću još jedanput:

1. Polazi se od geopolitičkog okvira: Slovena nema na Balkanu pre Grka, Rimljana i Germana. Razlog: germanska konstrukcija istorijskog prava na teritoriju puta svile - "Drang nach Osten".

2. Taj okvir se upotpunjava istoriografski faktičkim odsustvom pisanih slovenskih tragova na tom području, pri čemu se ne uzima u obzir slovenska eksluzivno usmena kultura čime se ovaj argument potpuno potire.

3. Pošto se na osnovu (nevalidnog) istoriografskog argumenta pod 2. odsustvo Slovena na Balkanu pre 6-7. veka stavlja na pijedestal dogme (onog u šta se ne sme dirati i što se nikad ne preispituje), njemu se podređuju svi zaključci:

a) arheologije

b) genetičke genealogije; ovde su moguća nekolika tumačenja, pa se tumači onako kako je istoriografija (čitaj: geopolitički okvir) zacrtala

c) lingvistike; ovde je anegdotalno paradigmatičan primer Golombovog Dunava na severu slovenskog sveta koji na kraju odbacuje kao slovensku reč zbog istoriografske autocenzure / straha od jeresi;
Kako funkcioniše komparativna lingvistika?

(i) Ako se neka reč nađe i kod Južnih Slovena i kod Grka, Romana ili Germana, prednost se daje Grčkoj, Romanskoj i Germanskoj "starini" u južnoj i centralnoj Evropi jer: Sloveni su došli iz severnih močvara tek u 6. veku a Romani, Grci i Germani su civilizatori (a Sloveni su divljaci) i nisu ništa (pametno, dobro, pozitivno) mogli preuzeti od Slovena. Primer: livada se po gore zacrtanom (suštinski geopolitičkom) automatizmu proglašava izvorno (etimološki) grčkom rečju iako je imaju svi Sloveni s objašnjenjem da je Grci nisu mogli preuzeti od Slovena jer nisu bili u dodiru sve do 6. veka. Primer: reč plug se nalazi i kod svih germanskih naroda, pa se pripisuje Germanima samo zbog civilizacijskog prvenstva.

(ii) Ako se neka reč nađe kod više od dve jezičke grupe naroda [ili kao alternativa za slučaj pod (i) - ako je pored slovenskog zasvedočena i u starogrčkom ili latinskom] onda se automatski klasifikuje kao "indogermanska" (naknadnom pameću "indoevropska") - daje joj se zajednički okvir što je još uvek zgodno rešenje budući da indogermanska pradomovina još uvek nije definisana, a i kada se o njoj natuca to nikada nije u Evropi. Praktično, indogermanskom etiketom nekoj se reči zauvek oduzima etimološko slovenstvo makar to bilo i po cenu neutralizacije primata ostalih jezičkih grupa. Primer: svinja nije slovenska reč jer je i germanska i romanska, dakle, indogermanska je; plug nije slovenska reč jer je i germanska, dakle, indogermanska je.

(iii) glasovna pravila prema kojima se reči izvode tj. rekonstruišu dobrim delom stoje, ali su delom proizvoljna, sklona redefiniciji po potrebi i toliko slobodna da rezultati glasovnih promena i njihovih istoriografskih implikacija uvek mogu da se naštimaju u skladu sa istoriografskim, dakle geopolitičkim okvirom, a nikad ne idu protiv njega (za šta smo se borili?). Kontraprimer: Platon opisuje glasovne promene kojima je svedok, a koje indogermanski pravilnik ne podržava. Platon svedoči, a indogermanski pravilnik gleda u pasulj.

Ovo je na brazaka, sa glavnim obrisima, a mogla bi se knjižurina napisati što, izgleda, mene čeka, ako me zdravlje posluži.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Ovaj Šargićev video prilog obrađuje nekoliko slovenskih reči. Reč "čelniku" samo je mali deo snimka. Snimak je zasnovan na sledećem:
srp. dolgo > grč. dolihos
srp. dver > grč. thira
srp. div > grč. theos, sios, zeus
srp. breg > grč. berga
srp. grad > grč. gortunia
srp. obrve, brov > grč. abrouves, abroutes, brous
srp. brada > grč. bart
srp. Voden > grč. Vedesia > grč. Edesa ("vodeno mesto")
srp. Njeguš > grč. Naousa
srp. Berenika > grč. Ferenike
srp. Bilip, > grč.> grč. Filip
srp. Bili, Beli > grč. (elizija - b) Ilion (Troja)
srp. Bila Zora, Bela Zora > grč. Bilazora
srp. -var (Vukovar, Gostivar), -bar, -bor (Sombor, Maribor) > grč. Ferenike
srp. želja > strgrč. izela (u značenju "želja", Hesiod), zele (arkadski dij.), zelas
srp. jelica > grč. aliza [alidza] (Hesiod)
srp. grana, granka > grč. garkan

itd.
- Vilijem Lokvud iz Redinga tvrdi da je "makedonski jezik iskrivljena forma grčkog sa velikim primesama ilirskog i tračkog".
- rumunski jezik nastao romanizacijom slovenskog stanovništva
- na tome da (i tvoj) stav o Šiptarima kao starosedeocima nema smisla jer je njihov jezik izolat

A reč "čelniku" (falsifikat Aleksandra Donskog) samo je dodata usput na sve ovo na čemu se snimak zasniva.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Ћуран - Truthahn

Увек сам мислио да је ова реч дошла код нас са Турцима, па не знам да ли нешто више знаш о њеном пореклу?
turkey (n.)
1540s, originally "guinea fowl" (Numida meleagris), a bird imported from Madagascar via Turkey, and called guinea fowl when brought by Portuguese traders from West Africa. The larger North American bird (Meleagris gallopavo) was domesticated by the Aztecs, introduced to Spain by conquistadors (1523) and thence to wider Europe. The word turkey first was applied to it in English 1550s because it was identified with or treated as a species of the guinea fowl, and/or because it got to the rest of Europe from Spain by way of North Africa, then under Ottoman (Turkish) rule. Indian corn was originally turkey corn or turkey wheat in English for the same reason.


The Turkish name for it is hindi, literally "Indian," probably influenced by Middle French dinde (c. 1600, contracted from poulet d'inde, literally "chicken from India," Modern French dindon), based on the then-common misconception that the New World was eastern Asia.


After the two birds were distinguished and the names differentiated, turkey was erroneously retained for the American bird, instead of the African. From the same imperfect knowledge and confusion Melagris, the ancient name of the African fowl, was unfortunately adopted by Linnæus as the generic name of the American bird. [OED]
The New World bird itself reputedly reached England by 1524 at the earliest estimate, though a date in the 1530s seems more likely. The wild turkey, the North American form of the bird, was so called from 1610s. By 1575, turkey was becoming the usual main course at an English Christmas. Meaning "inferior show, failure," is 1927 in show business slang, probably from the bird's reputation for stupidity. Meaning "stupid, ineffectual person" is recorded from 1951. Turkey shoot "something easy" is World War II-era, in reference to marksmanship contests where turkeys were tied behind a log with their heads showing as targets. To talk turkey (1824) supposedly comes from an old tale of a Yankee attempting to swindle an Indian in dividing up a turkey and a buzzard as food.

Dakle, iz Afrike su donete Morke u Evropu preko Turske pa se po njima zovu i slične im ćurke (turke, tuke) sa Zapadne hemisfere.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Niti Nemci niti Italijani niti Grci (svi kentumski jezici) ne mogu da izgovore reč Sloveni, Slovenci i sl. Tako su Grci ubacili epentezno K, pa smo postali Sklabenoi, u latinskoj verziji Sclaveni, u italijanskoj Schiavoni, Schiavi i sl. Interesantna mi je bila tvoja teza da su to naše narodnosno ime na zapadu izveli amputacijom anlaut- klastera SLO, pri čemu bi se ono t ili ozvučeno d na kraju moglo tumačiti slovenskom etimologijom od glagola sloviti - Sloventi > Venti > Vendi i Veneti.

Napisao sam ironično **Solveni jer indogermanisti sve stvarne slovenizme u nemačkom vide kao imaginarne germanizme u slovenskom, a to u velikom broju slučajeva objašnjavaju pojavom koja se naziva slovenska metateza likvida u 8. veku-stoleću (ovde joj tepamo kao SMLOV). Tako je slovenski breg postao od nemačkog berg, slovensko Krajina od nemačkog Karniola, nemačko helm od našeg šlem, nemačko wolke od našeg oblak (ob+vlak) itd. (spisak je dug), umesto obrnuto.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
To si već rekao (4 puta) i nema načina da ta izjava ne ostavi mesta za mogućnost fakticiteta ovog što sam napisao:

Mihaljević: "ime ljutićkoga kneza Dragovitusa (vladao u Pomeraniji u današnjemu Meklenburgu), zapisano 779. g. u Einhardovim analima i ponovljeno u više drugih kronika iz tog vremena. Taj je zapis međutim sporan jer upravo u ljutićkom dijalektu u Pomeraniji skupina tort najčešće nije premetnuta pa bi mnogo vjerojatniji bio oblik bez metateze .116" *Dargovit

Prema tome, drugo moguće gledanje na stvar je da se metateza likvida kod Slovena u 8. veku jednostavno nije desila, već da je do nje došlo kod Slovenima susednih naroda i kod delova slovenske periferije (npr. kod Litavaca i Pomeranaca) pod uticajem mešanja sa tim narodima.

Naravno, do metateze je došlo kod usvajanja neslovenskih reči (primer bi bio karl - kral, mada nisam siguran za poreklo reči), ali kada su u pitanju slovenske reči one su kod susednih neslovena redovno davale metatezirani oblik. Primere imamo i kod Mađara (silva - šljiva) koji su pristigli u devetom i Albanaca (gardine - gradina) koji su pristigli u 11. veku u dodir sa Slovenima.


:hvala:
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Зашто су Немци добили назив Немци?

Нико није до сада прецизно одговорио. Мркаљ ће. Немци су они који не могу да изговоре словенске речи при покушају учења словенског.

Кад смо код фонолошких својстава језика, довољно је погледати речи немачког језика, нпр. глагол трајати - dauern - то је фонемски низ који чини зубни консонант који прате три (словима: три) самогласника и на крају два веларна консонанта. То је реч коју пас на месечини с лакоћом изговара. Егзактним језиком - језик под анестезијом може да изговори ову реч.

Када таквом, фонолошки примитивном говору прилагођен Немац покуша да изговори неку словенску реч он је - нем. Ето, отуд - Немци.
Čitajući onu našu raspravu o slovenskoj/srpskoj reči blato u grčkom i romanskom jeziku

https://forum.krstarica.com/threads...komparativne-lingvistike.737696/post-35829172

došao sam do prilično providencijalne spoznaje, spoznaje razloga zašto nema mnogo zabeleški o tragovima jezika Slovena/Srba na Balkanu u starom veku.

Pored činjenice da je slovenska/srpska starosedelačka kultura bila usmena, razlog leži u činjenici, da su jezici i fonološke navike svih pridošlica koji su dolazili su dodir sa Slovenimа/Srbima/Staroevropljanima bili oni Grci (grcajući), Romani (romoreći) ili Nemci (nemi), bili inferiorni u odnosu na jezik "evropskih indijanaca" tj. slovenskih ili srpskih Staroevropljana. To, naprosto znači da ja mogu da ponovim reči iz tvog jezika prilično tačno, a ti ne možeš da reprodukuješ reči mog jezika. Tvoj je jezik, onda, fonološki inferioran, odnosno imaš manje razvijene senzorne i motorne receptivno-reproduktivne obrasce.

Zato su došljaci sve srpske/slovenske reči prilagođavili svom inferiornom fonološkom aparatu, najčešće prevodom ili proizvoljnom zamenom glasova (up. gospod : despot, Srbalj : Tribal(os)). Upravo takav nasleđeni pisani inventar toponima i glosa uopšte, stvara utisak da se ovde govorio neki nepoznat jezik.

Naročito se kroz tzv. metatezu likvida može pratiti i potvrditi ovaj fenomen. Naime, početno-naglasne konsonantske grupe staroevropljana kao bla- mla, vla-, gla-, sli- ili rb- lk- oni su prilagođavali metatezom kao bal-, mal-, val-, gal-, sil- tj. arb-, alk- itd.

Današnja nauka pogrešno ove metatezirane oblike tumači kao izvorne, jer polazi od nemačkog geopolitičko-ideološkog istoriografskog okvira o odsustvu Slovena na Balkanu pre srednjeg veka.

Na pitanje zašto nema mnogo podataka o straosedeocima kao kulturno-etničkom entitetu, zašto su antički Sloveni-Srbi nemi za istoriju, odgovor je jednostavan - neko ko je tu od starine, toliko je uklopljen da se i ne primećuje tj. za pisane istorije nije ni relevantan ni uočljiv.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Premijerno:
I sada, ako na to dodamo Mrkaljevo pravilo srpske ortoteze i Art-em(is) vratimo u početni fonološki poredak, srpski poredak, dobićemo nedvosmisleni odgovor na pitanje čega je ARTemida boginja. RATnica > ARTnits > ARTenits > ARTemis.
Slično kao što naše roda (ptica koja donosi decu; up. roditi : roda) stoji kao ortoteza latinskog arda ("čaplja"). Roda na slovenskom ima značenje, a arda na latinskom nema značenje iz kojeg bi bilo izvedeno.

Treba nam što više ovakvih reči kao arda-roda i ratnica-Artemida, kao primer da je prasrpski-praslovenski jezik osnova većine "indoevropskih" jezika tj. osnova značajnog dela njihove terminologije.


Još jedna u obilju takvih reči je reč grad(en) - garden.

grd, grdina (grad, gradina) > garden, Garten, giardino itd, itd.

Značenje u starosrpskom jeziku je ograđeni prostor (gradina, ograđa, češ. zahrada isl.) protiv životinja. Garden, Garten, giardino u svojim jezicima nemaju smisao u polaznoj reči jer polazna reč je srpska-slovenska.


Uvek treba istaći kako su Germani reč za leto (Jahr, year) uzeli od slovenske reči jaro (dan danas na češkom znači "leto"), a etimološko gnezdo te reči u srpskom je ogromno jar, jarost, jarko, žar, žarko, jarac, Jarilo i sl.

Ključni i nepobitni dokaz slovenskog ishodišta ove reči nalazi se u slovenskoj homonimiji reči jaro (godina) i jaro (leto) koja odgovara sinonimnosti reči godina i leto.

Dakle, Jahr/year na germanskom znači samo jedno, a u srpskom je prema sinonimu leto/godina izvedeno iz pojma koji u iskonu označava vrelinu i žarkost jara, jar, Jarilo, jarac i sl. preko pojma za jarko godišnje doba, kojim je počinjala srpska godina (godina dolazi od goda na panju) koja se ranije nazivala - leto ili jaro.


Ove dve grčke reči i jedna latinska (aroidios, roidios, ardea) pokazuju načine na koje su nesrbi razrešavali problem njima komplikovanih početnih srpskih naglasnih konsonantskih grupa - najčešće kombinacija:

1. konsonant-sonant (sonanti R i L); npr. blto (blato) > Baltik, Balaton; vlh, vlk (vlah, vlak) > valachos, valacho; grd, grdina (grad, gradina) > garden, Garten, giardino itd, itd.

2. sonant - konsonant; npr. rda (roda) > ardea, aroidios; rme (rame) > arm; rb, rbota, Rb (rob, rabota, Rab) > arb, Arbeit, Arba; rtnica (ratnica) > Artemis itd, itd.





Još dve reči u kojima na slovensko-srpsko poreklo ukazuje njihova semantika, danas su mi pale na pamet:

1. lat. paganus : pogan, govno (nečist, prljavština) u odnosu na prost narod, pučane

2. lat. vino : vina, (sa)vinuti u značenju vinove loze (loza, takođe od laziti, puzati, plaziti)
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Kompletna komparativna lingvistika utemeljena je na presumpciji da su se Južni Sloveni doselili u 7. veku, odnosno da Sloveni nisu mogli doći u dodir sa Starim Grcima i Romanima, odnosno na presumpciji da nijedna starogrčka ni romanska reč nije mogla biti slovenskog porekla jer u antici, navodno, nije bilo kulturnog dodira Slovena sa Grcima/Romanima. Ovoj postavci se u velikoj meri priključuje germanska istoriografska ideja o doseljavanju Slovena u 7. veku i u današnje (istočno)nemačke krajeve i tendencija maksimalnog ograničavanja broja slovenskih reči u germanskim jezicima komparativnolingvističkim manipulacijama.

Kada se ova presumpcija krajnje sumnjivim istoriografskim metodama uzdigne na nivo istorijske činjenice, što ona nije, onda vidimo zašto je postavka metateze likvida u južnim i zapadnim te pleofonije u istočnim slovenskim jezicima izvedena na danas prihvaćen način, po obrascu:

a) kada se uoči prisustvo kognata daje se prednost grčkom, romanskom i nemačkom jeziku i njihovom izgovoru kao izvornom spram slovenskog;

b) kada se uoči zajednička reč, ona se uvek gleda kao usvojenica u slovenski iz grčkog ili romanskog;

c) ako je reč koja postoji u grčkom/romanskom prisutna samo u južnoslovenskom jeziku, onda se na nju gleda kao pozajmljenicu grčke/romanske reči u južnoslovenski, a ako je prisutna u svim slovenskim jezicima onda se radi ili o indoevropskoj reči i njenim kognatima ili o grčkoj/romanskoj reči koja je u sve slovenske jezike dospela preko staroslovenskog.

Ovaj model, koji kombinuje istoriografsku presumpciju - neopravdano je uzimajući za činjenicu - sa posledičnim etimološkim komparativno-lingvističkim izvođenjem, u temelju je indoevropeistike, tj. indogermanske jezičke paradigme kako je ona u svom nastanku - naučno poštenije - nazivana. Bez teze o doseljavanju Južnih Slovena ne postoji indoevropska komparativnolingvistička paradigma. To znači da se kompletna komparativna lingvistika oslanja samo na jedan istorijski dokument, na spis koji je pripisan romejskom caru iz X veka, Konstantinu VII Porfirogenitu, štampan od Vatikana u 17. veku.

Bez Konstantinovog (?) spisa ne postoji osnova/potreba za indoevropskom komparativnolingvističkom paradigmom, već se otvara mogućnost prasrpske komparativnolingvističke paradigme na čijem su kursu zaključci Marija Alineija o tome da je čitava poljoprivredna terminologija preuzeta u romanske i germanske jezike iz slovenskih jezika:

Za mame i tate koji žele deci da ukažu koje su to slovenske i srpske reči usvojili Romani, Germani i Grci po dolasku u slovenske krajeve Evrope

Naša je kultura počela da tone u Starom veku, nastavila u Srednjem da bi potpunu inferiornost dokučila sa Novim vekom.

Međutim, sudeći po usvajanju naše agrarne i metalurške terminologije, što bi u civilizacijskom smislu praistorije bilo "pretty much it" (ukupnost tadašnje kulture, tj. sve što tadašnja kultura i podrazumeva) od strane drugih neslovenskih naroda mi Sloveni-Srbi smo u kasno praistorijsko doba, po logici stvari (i Mariju Alineiju) bili superiorni nad Grcima, Latinima i Germanima.

Daćemo kao primer pedesetak germanskih, romanskih ili grčkih reči koje su mogle doći iz srpskog jezika:

- hum, humka (lat. humus, lat. Haemus, ger. hulma-, gr. Haimos, Aimos), ledina (nem. Land, eng. land), grad, gradina, ograda tj. bašta (eng. garden, nem. Garten, ita. giardino, fra. gardin), livada od livati (livadion), polje od politi (lat. paludum (Poljud) "močvara", grč. φέουδο, eng. field, nem. Feld, sreng. folde, fin. pelto; lat. planus, eng. plain, lit. plonas), njiva (grč. neiós "polje"), plug (plough, plow), orati, (o)ralo (aro, arare), mulj (mud), kaljuga, kaljača, kal (Caligula), blato (eng. Baltic, grč. βάλτους "močvara"), oblak od obvlak (Wolke), kras, krš, kršiti (Karst), krsnuti tj. rasti, kršan (lat. i ital. crescere, franc. croissant), lokva, lok, lokati (lat. lacus, it. lago, eng. lake, nem. Loch), jezero (jaz, jez, jazva, jazbina, jazavac), rus. ozero, lit. ezers (eng. sea, nem. See, staronorveški sær, dan. sø )

- voće od ovoće od ovoštje, vosak (Obst, ovest), trešnja (kerasian, cerise, cherry, Kirsch), jabuka (eng. apple, nem. Apfel), bukva tj. vrsta drveta i bukva tj. slovo, bukvica, bukvica tj. knjiga (nem. Buch, eng.book; nem. Buche, eng. beech), breza (Old English berc, beorc (also the name of the rune for "b"), Old Saxon birka, Old Norse börk, Danish birk, Swedish and Icelandic björk (which is also a girl's given name), Middle Dutch berke, Dutch berk, Old High German birihha, German Birke, lit. beržas), oliva tj. maslina od oliti, olivati (olive, oil), sliva ili šljiva od slivati (lividus tj. modar od starolatinskog *slivere), slina od slivati tj. pljuvačka (saliva), slina (Old English slim "slime," from Proto-Germanic *slimaz (source also of Old Norse slim, Old Frisian slym, Dutch slijm "slime, phlegm," German Schleim "slime"), probably related to Old English lim "birdlime; sticky substance," from PIE root *(s)lei- "slimy, sticky, slippery" (source also of Sanskrit linati "sticks, stays, adheres to; slips into, disappears;" Russian slimak "snail;" Old Church Slavonic slina "spittle;" Old Irish sligim "to smear," leinam "I follow," literally "I stick to;" Welsh llyfn "smooth;" Greek leimax "snail," limne "marsh, pool, lake," alinein "to anoint, besmear;" Latin limus "slime, mud, mire," linere "to daub, besmear, rub out, erase")), brati (nalazimo u nazivu bobica - berry), kusiti, kušati, kusati (kausjan),

- sejati, sevati, usev (sow), seme (semen), medovina od med (eng. mead; Old Norse mjöðr, Danish mjød, Old Frisian and Middle Dutch mede, Old High German metu, German Met "mead", Sanskrit madhu, Greek methy "wine," Old Church Slavonic medu, Lithuanian medus "honey," Old Irish mid, Welsh medd, Breton mez "mead", early Middle English meþeglin yielded Chaucer's meeth), olovina tj. pivo (ale, Old English ealu "ale, beer," Old Saxon alo, Old Norse öl, which is of uncertain origin. Lit. (alus) and Old Church Slavonic (olu)), vino od vinova loza od vina = kriva i loza plaziti sa elizijom početnog konsonanta (pl6za daje l6za) - (lat. vinum, gr. οἶνος (oînos))

- vrt od (pre)vrtati (lat. hortus), okurak tj. krastavac (Gurcke), ren od koren (grč. dijal. keráin, lat. cerain, ital. dijal. cren i creno, franc. cran, nem. Kren, lit. krienas, čuvačko-tatarski chren i cheren), opiti, opijati (opium), hleb? (hlaifs, Schleife, Schlaufe, loop), kvas (lat. caseus, eng. cheese, nem. Käse), skladovati, skladiti (nem. laden, eng. load)

- stoka < steći, up. blago (live stock), krdo tj. stado (herd), stado (stud [stad]), kobila (lat. caballus, grč. kabállēs), paša, pasti, pastir, pastuh (pasture, pastor), bumbar od brmbar (bumble), kotiti, kotka tj. mačka, kuče od kotče (cat, Katze), kotiti, skot tj. stoka (cattle), štene, ćeno (canis), jagnje (agnus, amnos, yean), lane (eng. lamb, nem. Lamm u značenju "jagnje"), svinja (engl. swine, nem. Schwein, hol. zwijn, dan. i nor. svin)

- breg (Berg), klisura, klis, klizati (clausura, κλεισούρα), grotlo, grlo < grdlo (grotta), granica, grana (Grenze), strana tj. zemlja, stranac, stranstvo (estrano, strange, étrange, extraño), krajina tj. Karajina (lat. Carniola), plav (blau, blue, flavus), beo, bel, Laba (albus, Elbe)

- ruda, rđa, rud (ruber tj. crven), oganj, viganj (ignis, skr. agni), plam, plamen (lat. flamma, ital. fiamma, eng. flame), lopata (nem. Löffel), lopta od lob-ta od lъb-ta (grč. μπάλα, lat. pila, eng. ball, nem. Ball), kuvati od kuhati (lat. cocus, coquus, coquere, eng. cook, nem. Koch; Germanic languages borrowed the Latin word - Old Saxon kok, Old High German choh, German Koch, Swedish kock), šlem od slem (helm), olovo, livati (lead), staklo od s+taknuti (stikls), hiža tj. kuća (Haus, house), mlat, malj (lat. malleus), sekira od seći (lat. securis), rabota (nem. Arbeit).

- knez i kneginja (nem. Koenig, eng. king), kralj < krelja < hrelja < hrliti < krilo (Chrelios, Carlo, Carolus, Charles), Grk, Grci (Graecos, Greek), Sloven (schiavo, slave, ciao, esclavo, eslavo "Borrowed from Medieval Latin sclavus (“slave”), from Late Latin Sclavus (“a Slav”), from Byzantine Greek Σκλάβος (Sklábos) (or borrowed from the Greek directly), itself probably from earlier Σλαβῆνος (Slabênos), from plural Σλαβῆνοι (Slabênoi), from Proto-Slavic *slovene. "), pogan, poganiti, govnо, ogavno (lat. paganus "seljak"), brada (nem. Bart, lat. barba, eng. beard).

- važno, vaga, važiti (Waage), liti, litra (λίτρα, libra, livre, liter), kupiti, sakupiti (nem. kaufen), banja od badnja, badanj, badati tj. dupsti (bagno, baden, bathe, baða), zdela od s+deljati (lat. scutella), gresti, gredem, greda (gradus, gredior, progres), daska (desk), hvost, fosna (pfosten), plah, plašt (Plache), cedulja od cediti (nem. Zettel, let. cedula, ital. cedola), ljubiti, ljubav, libiti (libero, liberare, libertas; Liebe) itd. itd. (videti na ovoj temi obilje primera sa diskusijom).


Takođe, tu verovatno pripada terminologija rodbinskih odnosa i svakako dobar deo toponomastike.

S druge strane, svi ti varvarski narodi nisu gotovo ni jednu reč za ribe i životinje usvojili od Slovena jer su imali svoje, budući da su bili lovci, ribolovci.

PS. Doduše imamo primere za štrk tj. roda (stork), roda (lat. ardea, grč. erodios), mrmot, up. mrmak (marmot).





Sakupio i premijerno na svet izdao
Mrkalj :hvala:



Posledica prasrpske komparativnolingvističke paradigme bila bi zaključak da su Prasrbi "Indijanci" Evrope, jer mi danas na osnovu niza dokaza (O tim dokazima, u nastavku.) vidimo da su se Sloveni prostirali na najvećem delu evropskog kontinenta i pre dolaska grčkih plemena. Ovo saznanje otkriva motive u postavkama indogermanističke paradigme i germanocentrične istoriografije uopšte. Taj motiv je krajnje banalan - radi se o slovenofobiji koja motiviše germansku istoriografiju na uskraćivanje prava prvenstva Slovenima u Evropi.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Prema Budimiru - Pelasti, Iliri i Veneti su predgrčki stanovnici Balkana i Anadola. Budimirova poenta je da slovenski supstrat ima jak uticaj na antički Balkan ali da naše skolstvo to ignoriše pod uticajem zapada, https://vdocuments.site/milan-budimir-o-ilijadi-i-njenom-pesniku.html

Da ponovim Budimirove reci: Нажалост наша школска просвета посудила је своје наставне програме, па и уџбенике, од западноевропских шегртових шегрта, а не од наших старобалканских мајстора

Пре 40 столећа кренули су илирски Дарданци из данашње Рашке и Старе Србије према Анадолу. Троја је старобалканска кула на овом судбоносном раскршћу, што носи име по Дарданцима. Стога Хекторову кулу Илиј пред улазом у Дарданеле бране поред самих Тројанаца, Дарданаца и њихових балканско-анадолских савезника још и илирски Пајонци са Вардара. Бране је и онда када грчки колонисти са анадолске обале настоје да продру у Дарданеле и у Понт, одакле је долазило, како је напред речено осим правог злата још три врсте блага равне вредности: жито из Украјине, цинобер са Авале, и ћилибар са Источног Мора преко Дњепра. До тих блага могло се доћи најлакше преко Дарданела.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.721
Изгледа да покушава рећи како су словенске скупине TraT, TrěT TlaT, TlěT и(ли) TroT, TreT, TloT, TleT дале источнословенске пуногласне облике.

Но, речи попут брат, дремать, слава, клещи, кроткий, брести, слово и плести довољне су да се докаже нетачност и несувислост његових тврдњи. Према његовој квазихипотези, у источнословенским језицима требало би да налазимо облике попут мађарскога barát од *bratъ, те би источнословенски облици били **борот, **деремать, **келещи, **берести, **солово, **пелести. Толико о тачности ових његових револуционарних замисли.
Kažu da je dlaka južnoslovenska reč i da je nema u severnim slovenskim jezicima.

Međutim, reč postoji - u češkom vlkodlak, slovačkom vlkodlak, (u slovenačkom volkodlak,) u poljskom wilkołak, u litvanskom vilkolakis itd.


Волкола́к[1] ([vəɫkɐˈɫak], волкодла́к[2], волкула́к[3], белор. ваўкала́к[4], польск. wilkołak[5], укр. вовкула́ка[6] и т. п.[⇨]
The word vourdalak occurs first in Pushkin's work in the early 19th century, and was taken up in Russian literary language following Pushkin. It is a distortion of words referring to vampires (originally probably to werewolves) in Slavic and Balkan folklore – cf. Slavic vǎlkolak, volkodlak, volkolak, vukodlak, wurdulak, etc.; Romanian Vârcolac; and Greek Vrykolakas (both borrowed from the Slavic term).[3]
Волкодлак (волколак) (сербохорв. вукодлак, волкодлак, словен. volkodlak, болг. вълколак, върколак, старослав. влъкодлакъ, вурколакъ, польск. wilkolek, чеш. vlkodlak) - в славянской мифологии человек-оборотень, обладающий способностью превращаться в волка.

Vasmer's Etymological Dictionary :
WORD: вурдала́к
GENERAL: "оборотень", см. волкола́к.
TRUBACHEV: [Форма вурдалак, появившаяся в русск. художественной литер. в 20 -- 30-х гг. XIX в. (ср. Виноградов, Докл. и сообщ. Ин. яз., 6, 1954, стр.9 и сл.), обязана своим происхождением, по-видимому, Пушкину и представляет собой искаженную передачу форм типа волколак, вурколак; эта целиком книжная форма получила известную популярность в последующий период; ср. ранний рассказ А. К. Толстого "La famille du vourdalak" (RES 26, 1950, 15 и сл.). В свете изложенного следует отвергнуть объяснение Дмитриева (Лексикогр. сб., З, 1958, стр. 40) из тюрк. обур "обжора". -- Т.]
PAGES: 1,365-366



Odavde vidimo da se reč DLAK(A) prilikom usvajanja u ruski pretvara u DALAK(A), odakle vidimo da je pleofonija spontan proces koji teče od (TraT prama TaraT obliku), kao što je suprotan proces takođe spontan, a što smo videli ranije na primeru vrabac : vorobej, gde je južnoslovensko vrabac došlo od etimološkog vo+robac "kradljivac, pljačkaš [hrane za živinu]" spontanim procesom TorT prema TroT i TraT.

Razlog za te procese su fonološke navike govorilaca određenih jezika, a ne razrešavanje hipotetskog, tobož originalnog, nekog trećeg oblika (ovde bi analogan oblik bio - "*DOLKA") koji je dobijen isključivo hipotetskom rekonstrukcijom, tvrdim, s pogrešno utvrđenim pravilima.

Dakle, nije postojala *GOLVA da bi postala GLAVA i GOLOVA, nije postojao *GORD da bi postao GRAD ili GOROD, nije postojao *VOLH da bi postao VLAH i VOLOH itd. već je originalno postojao fonološki komplikovaniji oblik, onaj koji koriste Srbi i Česi, oblik sa anlaut klasterom tipa konsonant-likvida-vokal-konsonant koji se onda razrešava kod etnolingvističkih grupa sa manje razvijenim fonološkim aparatom.

Primeri za to dati su kod gotovo svih evropskih neslovena, kao i etnolingvističkih grupa koje su doživele masovnu slovenizaciju. Premere sam odavno dao sa rečju grad, koja oblik gard dobija i u italijanskom (giardino) i u mađarskom (Gardos) i u albanskom (gardine) i u engleskom (garden) i u nemačkom (Garten), pa i u ruskom (gorod) koji predstavlja etnolingvističku grupu sa visokim asimilacijskim indeksom.

Nema, govori srpski da te ceo svet razume... :hvala:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.