Metateza likvida (u slovenskim jezicima u 8. veku)

"Metateza likvida – u slavenskim je jezicima vladao tzv. zakon otvorenih slogova (v. dolje) tj. težnja da ne bude zatvorenih slogova (stsl. je doista bio takov, nije uopće imao zatvorenih slogova). Tomu su zakonu među ostalim smetale i skupine *e i *a (koje će poslije dati o u slav.) s likvidama *l i *r (skupine sastavljene od *e i *a s nazalima *m i *n daju slav. nosne samoglase ę i ǫ, v. gore). Stoga su te skupine *eRC i *aRC (R stoji za *r/l) morale biti nekako uklonjene u slavenskom, a tȃ se promjena različito odigrala u pojedinim slavenskim jezicima. Tu promjenu, koja se je dogodilo negdje u 8. st., nazivamo metatezom likvida. Slavenske su riječi bez metateze likvida zabilježene u inojezičnim izvorima – tako Grk Teofan bilježi slavenska imena ̓Αρδάγαστος i Δαργαμηρός (u stsl. bi ta imena glasila Radogostъ i Dragomerъ). Metatezu likvida vidimo i u brojnim toponimima, lat. Arba > hrv. Rȁb, lat. Albōna > hrv. Lȁbīn, lat. Scardōna > hrv. Skràdīn itd.

U južnoslavenskom samoglas i likvida mijenjaju mjesta, a samoglas se pritom dulji (*e > *ē > e, a *a > *ā > a): *al > la, *ar > ra, *el > le, *er > re. Usp. psl. *gardu > stsl. gradъ (hrv. grȃd), psl. *walti > hrv. vlȃt, psl. *wermēn > stsl. vremę (hrv. vrijéme), psl. *melko > stsl. mleko (hrv. mlijéko). Usp. i lit. gar̃das, váltis, stind. vártman «put», eng. milk gdje se vidi VRC u drugim jezicima prema premetnutom RVC u južnoslavenskom.
Na početku se riječi metateza s duljenjem događa sàmo u južnim i središnjim slovačkim dijalektima uvijek (dakle jednako Jslav.), a u ostalim Z i Islav. jezicima sàmo pod akutom odn. uzlaznim slavenskim naglaskom, usp. psl. *ar̋dla > hrv. rȁlo, češ. rádlo. Ako slog nije bio akutiran, metateza se u Z i Islav. događala bez duljenja pa *a ostaje kratko i daje o, usp. psl. *ȃlkuti > hrv. lȃkat, ali češ. loket.

U sredini se riječi pak događa sljedeće: u lehitskim se jezicima (polj., gluž. i dluž.) provodi metateza bez duljenja, usp. polj. brzeg, mleko, groch, młot prema hrv. brijȇg, mlijéko, grȁh, mlȃt. U SZ lehitskom (kašupskom, slovjinskom, pomoranskom i polapskom) *CarC ostaje nepromijenjeno (bez metateze), *CalC i *CelC daju CloC, a *CerC > CreC (bez duljenja). Usp. polapski porsą prema hrv. prȃse i pomoranski gard (često u toponimima, npr. Białogard i sl.) prema hrv. grȃd. U češ. se i slč. metateza u sredini riječi odvija uz duljenje, kao u Jslav., usp. češ. mlat, hrách s a prema polj. młot, groch s o. U Islav. se jezicima događa tzv. punoglasje – ondje *CarC > CoroC, *CerC > CereC, a *CalC/CelC > ColoC, usp. rus. го́род, бе́рег, мо́лот, молоко́. Ondje se zatvoren slog rješava ubacivanjem još jednoga samoglasa iza likvide. U SZ je lehitskom i Islav. odraz *CelC izjednačen s odrazom *CalC.

Smatramo li metatezu potpunom sàmo ako se odvijaše uz istodobno duljenje samoglasa, òna se je kao takova dakle odvila sàmo u Jslav. i dijelu slovačkoga te u nepočetnom položaju u cijeloj češko-slovačkoj skupini. Potpuna je metateza provedena u svim jezicima na početku riječi pod akutskom intonacijom. Pod neakutskom intonacijom na početku riječi nije bilo duljenja samoglasa osim u Jslav. i dijelu slovačkoga. U sredini je riječi potpuna metateza, osim u Jslav. provedena, kako rekosmo, i u češ.-slč. skupini; u lehitskim je jezicima metateza provedena bez duljenja, a u SZ lehitskom metateze uopće nije ni bilo kod slogova tipa *CarC (inače je provedena nepotpuna metateza – bez duljenja). U Islav. je tu provedeno punoglasje *CVRC > CVRVC. Odraz je kod *l u SZ lehitskom i Islav. uvijek «tvrd». "

https://bib.irb.hr/datoteka/392402.Kapovic_-_Indoeuropska_lingvistika.pdf

M. Kapović, Uvod u indoeuropsku lingvistiku: pregled jezikâ i poredbena fonologija., MH, Zagreb 2008.

Otvaram temu objektivne kritike metateze likvida u slovenskim jezicima u 8. veku.

 

[Mrkalj]

Pa na ove razlike medju nama na Balkanu
A i na mene da drukčije pojmim.Stručnjaci kao ti trebalo bi da doprinesu da se stvari razumeju ali politiku vode drugačiji ljudi,nažalost.Unapred prihvatam da grešim ...tako da ćeraćemo se još ,ne sumnjam

Ne može mali postati veliki dok ne poraste, a za to treba rada i rada.

 

[zxy]

Ne može mali postati veliki dok ne poraste, a za to treba rada i rada.

E da ,da ,ali ne prave sranja mali nego veliki

 

[zxy]

I šta ti ,očigledno dobro potkovan radiš ovde na Krstarici

 

[zxy]

e sad te još više cenim.ja sam po struci inženjer u penziji sad ,pa zato imam vremena na pretek.Uvek su me tvoji tekstovi zanimali ali oni koji bi trebalo da ta znanja pretvore u neku praktičnu dobit su zatajili i ne s amo to nego se i prave ludi a to prvenstveno zbog egoizma lokalnih ljudi i interesa velikih sila.

 

[Mrkalj]

Nedostaje mi Igor. Pitao bih ga otkud kod Mađara serda (sreda), barazda (brazda), Balaton (blatno jezero), szilva (od srpskog sliva - danas šljiva), könyv (knjiga) i sl. kad su Ugri došli krajem 9. veka, a tzv. "metateza kod Slovena" odigrala se u 8. veku?

Biće pre onako kako Vučko reče - da su Sloveni ti koji su mogli da lome jezik na sonantu r, a ne njihovi komšije. Ponekad je hvale vredno skrenuti pogled sa drveta da bi se videla šuma. Bravo Vučko!


Isto važi za uticaj azijatskih jezika na Istočne Slovene u nastanku mnogoglasja ("satopedeset", "davadeset", "nije manogo" čuo je svako ko je posetio kineski TC u B70).





Ruskim, autohtonističkim, motivima pristanka na indogermansku paradigmu, koherentni su bugarski i hrvatski motivi otpora slovenskom autohtonizmu na Slovenskom Jugu. Bugari i Hrvati jesu doseljenici na Slovenski Jug, ali su oni kao nesloveni došli među Slovene. Pristankom na slovensku autohtonost i Bugari i Hrvati prikazali bi se kao svojevrsni paraziti na južnoslovenskom (srpskom) autohtonom tkivu. To bi za ove nacije predstavljalo supstancijalan ideološko-politčki potres. Otud njihova zainteresovanost za poricanje slovenske autohtonosti.

Utoliko je jasnije zašto je zadatak slavističke istoriografske revolucije spao samo na srpsku istoriografiju, koja treba tek da zaživi. Na nama je.

Januar 2015.

Pogledajmo kako je došlo do metateze likvida u mađarskom i albanskom, jezicima naroda koji su pridošli na Hum u devetom, odnosno 11 veku:

štrk daje u mađarskom eszterag, a u albanskom strkot (danas u južnosrpkim dijalektima štrkot) daje sterkjok. Odavde je notorna činjenica da Albanci nisu iz pradomovine doneli reč za rodu jer je ovo poarbanašen južni srpski oblik, sa potpozitivnim članom, štrkot.

I ovde vidimo pravilnost po kojoj se praslovenski suglasnički klasteri vokalizuju pri neslovenskom preuzimanju ovih praslovenskih, odnosno srpskih reči.

 

[Mrkalj]

E, dobro. Koji je kognat nemčke reči Hunger, Tier, Fisch i sl. u grčkom, latinskom i srpskom jeziku?
Nema ga. Razlog 1 - Nemački je kreol starosrpskog jezika - "švapski jeziko srpsko gramatiko". Razlog 2 - gotovo sve poljoprivredne reči ušle su u ostale jezike iz prasrpskog.
Uzmimo kravu, na primer. Ni romanski ni germanski jezici nisu mogli da izgovore početnu grupu KR- i zato u latinskom imamo vacca, a u germanskom cow ili Kuh ili Kalf (ovde imamo L umesto R). Raspad sistema.
Razlog za invenciju "indogermanistike": Kako bi kreol-varvari, što Germani jesu, sami svom (ratničkom) narodu mogli da objasne svoju meilenijumsku pretenziju da vladaju celim svetom? Nikako. Moraju da izmisle laž da su oni Arijevci, da su oni ibermenš, da je svastika njihova i da sakriju istinitu istoriju i lingvistiku koja ih svrtava u obične divljake.

 

[Mrkalj]

Otkako se automatski zatvaraju teme, prinuđen sam da brljam po različitim temema i blogovima. Npr., ovo što sad htedoh reći, vezano je za temu o Glagoljici:

https://forum.krstarica.com/threads/nekolike-opservacije-o-poreklu-glagoljice.613752/

Sva je prilika da je glagoljica nastala za potrebe zapadne crkve nakon Raskola 1054. Tzv. ćirilica, tačnije solunskosrpsko pismo smatrano je od Rima derivatom grčkog alfabeta, kako zaista i jeste. Kada je u Dalmaciji od katoličkih Srba tražena liturgija na srpskom (slovenskom) jeziku, kao uslov je papa postavio da to ne sme biti na srpskom pismu, (tj. na tzv. "ćirilici"). I zato je na osnovu srpskog pisma (kasnije preimenovanog u tzv. "ćirilicu") sačinjeno potpuno novo pismo - glagoljica.

Drugi razlog za to moje mišljenje, da je ćirilica prethodila glagoljici, tj. bila model po kojem je glagoljica osmišljena, nalazim u dvoglasima koji su tipični za grčki grafijski sistem (ksi, psi) a našli su primenu u ćirilici kao tš i dž odnosno kao zamena za srpske glasove ć i đ, a kasnije su ti dvofonemski grafemi poprimili pogrešno čitanje u metatezi - kao št i žd. Mi u glagoljici imamo doslednu transliteraciju tog solunskosrpskog (tzv. "ćiriličnog") grafijskog sistema.

Glagoljica je, sasvim sam siguran, nastala kao svojevrsno tajno pismo a potpuno na osnovu ćirilice. Znam po tome što glagoljica zadržava digrafe koji su jedino u ćirilici imali smisla, a glagoljica čak grafički imitira ćirilične digrafe. Pa mi nije jasno da je u toj paleografiji i generalno istoriji toliko mnogo budala koje nisu bile u stanju to da primete... https://forum.krstarica.com/threads/nekolike-opservacije-o-poreklu-glagoljice.613752/post-41186914

 

[Mrkalj]

Slično kao što naše roda (ptica koja donosi decu; up. roditi : roda) stoji kao ortoteza latinskog arda ("čaplja"). Roda na slovenskom ima značenje, a arda na latinskom nema značenje iz kojeg bi bilo izvedeno.

Treba nam što više ovakvih reči kao arda-roda i ratnica-Artemida, kao primer da je prasrpski-praslovenski jezik osnova većine "indoevropskih" jezika tj. osnova značajnog dela njihove terminologije.


Još jedna u obilju takvih reči je reč grad(en) - garden.

grd, grdina (grad, gradina) > garden, Garten, giardino itd, itd.

Značenje u starosrpskom jeziku je ograđeni prostor (gradina, ograđa, češ. zahrada isl.) protiv životinja. Garden, Garten, giardino u svojim jezicima nemaju smisao u polaznoj reči jer polazna reč je srpska-slovenska.


Uvek treba istaći kako su Germani reč za leto (Jahr, year) uzeli od slovenske reči jaro (dan danas na češkom znači "leto"), a etimološko gnezdo te reči u srpskom je ogromno jar, jarost, jarko, žar, žarko, jarac, Jarilo i sl.

Ključni i nepobitni dokaz slovenskog ishodišta ove reči nalazi se u slovenskoj homonimiji reči jaro (godina) i jaro (leto) koja odgovara sinonimnosti reči godina i leto.

Dakle, Jahr/year na germanskom znači samo jedno, a u srpskom je prema sinonimu leto/godina izvedeno iz pojma koji u iskonu označava vrelinu i žarkost jara, jar, Jarilo, jarac i sl. preko pojma za jarko godišnje doba, kojim je počinjala srpska godina (godina dolazi od goda na panju) koja se ranije nazivala - leto ili jaro.



Ove dve grčke reči i jedna latinska (aroidios, roidios, ardea) pokazuju načine na koje su nesrbi razrešavali problem njima komplikovanih početnih srpskih naglasnih konsonantskih grupa - najčešće kombinacija:

1. konsonant-sonant (sonanti R i L); npr. blto (blato) > Baltik, Balaton; vlh, vlk (vlah, vlak) > valachos, valacho; grd, grdina (grad, gradina) > garden, Garten, giardino itd, itd.

2. sonant - konsonant; npr. rda (roda) > ardea, aroidios; rme (rame) > arm; rb, rbota, Rb (rob, rabota, Rab) > arb, Arbeit, Arba; rtnica (ratnica) > Artemis itd, itd.





Još dve reči u kojima na slovensko-srpsko poreklo ukazuje njihova semantika, danas su mi pale na pamet:

1. lat. paganus : pogan, govno (nečist, prljavština) u odnosu na prost narod, pučane

2. lat. vino : vina, (sa)vinuti u značenju vinove loze (loza, takođe od laziti, puzati, plaziti)

Dodaćemo još dve reči koje su u svojoj semantici kodirale svoje srpsko poreklo. To su reči venac i Grk. Ovo su obe antičke reči koje se za sada samo preko srpskog semantičkog ključa mogu tumačiti. Kako znamo da su ovo reči antičke? - Tako što ih imamo posvedočenim u antičkom latinskom jeziku kao vinco, vincere (victor je osnova participa prošlog glagola vincere posvedočena tek u 14. veku) i kao Graecos (prvu upotrebu Graikhos u značenju Helena nalazimo kod Aristotela ["Meteorologica" I.xiv]).

Jasno da je venac-vijenac-vinac ono što se svija, vije i na glavu pobedniku stavlja (up. Stephanos, Venceslav) i on time postaje ovenčan, venčan, što nalazimo i u imenima kao Wenzel, Venceslav, Venclović i sl.

Reč Grk potiče od slovenske reči od koje i semantičko gnezdo gorak, grk, grč, grčiti, grcati, graktati, groktati, graja, grkljan, a pri slovenskom asociranju tih pojmova sa pojmom Helena bila je motivacija u načinu njihova govora - taj je govor bio grcajući ili grakćući (uporedi sa ostalim slovenskim etnonimima - Nemac - onaj koji je nem, bezjezičan, Magjar - onaj koji njače kao magar-ac i sl.)

Tako su antički pojmovi vincere i Graecos istumačeni preko srpskog etimološkog ključa.

 

[Mrkalj]

U tom smislu, kao dobar primer, jedno pitanje: kakve je boje plamen? Odgovor: plav, a to znači - plamene boje: o plamenoj kosi (žuta), o plamenom suncu (žuta), o plamenom moru (plava), o plamenom nebu (plava).

Tako je, plamen ima dve relevantne boje - žutu i plavu. Zbog toga kod nas i danas plava obe boje obeležava. Eto, tu vidimo kako se, idući od pojedinačnog, u indoslavistici dolazi do opšteg, što nije slučaj sa danas dominantnom indogermanistikom.

Promena nastaje ovako: od plamna → plavna → plava (up. tamna → tavna).

I još jedno objašnjenje antičke reči lat. flavus i fulmen, flamma.

 

[Mrkalj]

https://hyperleap.com/topic/Slavic_liquid_metathesis_and_pleophony

 

[Mrkalj]

Slavic liquid metathesis happened in the 700's AD, meaning Albanians were in Labëria, Labunishtë, etc since before then. The Green territory is Labëria:

 

[Mrkalj]

Još malo primera metateze kod Mađara: kereszt (krst), kereszteződés (raskršće, raskrsnica).


Руски Крстур (русин. Руски Керестур)

Kerestinec
Naziv mjesta dolazi od mađarske riječi "Kereszt" što u prijevodu znači "križ". Prema predaji, u blizini kerestinečkog dvorca, koji je bio u vlasništvu hrvatsko-mađarske plemićke obitelji Erdödy, postojala je drvena kapelica svetoga Križa, prema kojoj je mjesto i dobilo ime.

 

[Mrkalj]

Čitajući onu našu raspravu o slovenskoj/srpskoj reči blato u grčkom i romanskom jeziku

https://forum.krstarica.com/threads...komparativne-lingvistike.737696/post-35829172

došao sam do prilično providencijalne spoznaje, spoznaje razloga zašto nema mnogo zabeleški o tragovima jezika Slovena/Srba na Balkanu u starom veku.

Pored činjenice da je slovenska/srpska starosedelačka kultura bila usmena, razlog leži u činjenici, da su jezici i fonološke navike svih pridošlica koji su dolazili su dodir sa Slovenimа/Srbima/Staroevropljanima bili oni Grci (grcajući), Romani (romoreći) ili Nemci (nemi), bili inferiorni u odnosu na jezik "evropskih indijanaca" tj. slovenskih ili srpskih Staroevropljana. To, naprosto znači da ja mogu da ponovim reči iz tvog jezika prilično tačno, a ti ne možeš da reprodukuješ reči mog jezika. Tvoj je jezik, onda, fonološki inferioran, odnosno imaš manje razvijene senzorne i motorne receptivno-reproduktivne obrasce.

Zato su došljaci sve srpske/slovenske reči prilagođavili svom inferiornom fonološkom aparatu, najčešće prevodom ili proizvoljnom zamenom glasova (up. gospod : despot, Srbalj : Tribal(os)). Upravo takav nasleđeni pisani inventar toponima i glosa uopšte, stvara utisak da se ovde govorio neki nepoznat jezik.

Naročito se kroz tzv. metatezu likvida može pratiti i potvrditi ovaj fenomen. Naime, početno-naglasne konsonantske grupe staroevropljana kao bla- mla, vla-, gla-, sli- ili rb- lk- oni su prilagođavali metatezom kao bal-, mal-, val-, gal-, sil- tj. arb-, alk- itd.

Današnja nauka pogrešno ove metatezirane oblike tumači kao izvorne, jer polazi od nemačkog geopolitičko-ideološkog istoriografskog okvira o odsustvu Slovena na Balkanu pre srednjeg veka.

Na pitanje zašto nema mnogo podataka o straosedeocima kao kulturno-etničkom entitetu, zašto su antički Sloveni-Srbi nemi za istoriju, odgovor je jednostavan - neko ko je tu od starine, toliko je uklopljen da se i ne primećuje tj. za pisane istorije nije ni relevantan ni uočljiv.

 

[Mrkalj]

 

[Soradze]

I šta ti ,očigledno dobro potkovan radiš ovde na Krstarici

@ zxy ... nedostajes... vrati se!

 

[Soradze]

Još malo primera metateze kod Mađara: kereszt (krst), kereszteződés (raskršće, raskrsnica).


Руски Крстур (русин. Руски Керестур)

Kerestinec
Naziv mjesta dolazi od mađarske riječi "Kereszt" što u prijevodu znači "križ". Prema predaji, u blizini kerestinečkog dvorca, koji je bio u vlasništvu hrvatsko-mađarske plemićke obitelji Erdödy, postojala je drvena kapelica svetoga Križa, prema kojoj je mjesto i dobilo ime.

Na Severu Banata, blizu djalinskog granicnog prelaza se nalazi Srpski Krstur... Madjari ga zovu Serbski Kerestur...

 

[Mrkalj]

Na Severu Banata, blizu djalinskog granicnog prelaza se nalazi Srpski Krstur... Madjari ga zovu Serbski Kerestur...

To ti je, nemaju svi utreniran jezik ko što je naš.

Ne kažu Knežija nego Kanjiža, ne kažu knjiga nego konyg, ne kažu sto(l) nego astal i tome sl. Isto tako i Albanci, ne kažu dleto nego dalte, ne kažu gradina nego gardine, ne kažu dobro (blago, stoka) nego dorberi itd.

 

[Mrkalj]

Evo jednog dokaza kako je zaista tekao jezički razvoj, odakle se vidi koji je oblik početak a koji ishod:

zdrav ✧ prasl. *sъdorvъ (stsl. sъdravъ, rus. zdoróvyj, polj. zdrowy) ≃ ie. *h1su-: dobar (grč. eu-, skr. su-) + *doru-: drvo, stablo (grč. dóry: koplje, skr. dāru: drvo)​

​

drvo ✧ prasl. *dervo, *dьrvo (rus. dérevo, polj. drzewo) ← ie. *drew- (grč. drŷs: hrast, lit. derva: drvo)​

Oblike sa zvezdicom zanemariti jer su neposvedočeni i izvedeni kao rezultat trenutno ustanovljenih pravilnosti izvođenja.

Reč zdrav dolazi od reči drvo (drъvo) ispred koje je dodata čestica s tj. sъ. Da je ruska reč zdrav (zdoróvyj) dolazila od ruskog oblika reči drvo (dérevo), glasila bi *zderevyj, a ne glasi. To znači da se istočnoslovensko mnogoglasje (pleofonija; golova, korova, soloma, polova, moloko, gorod, bereg, Volodimir i sl.) razvilo jednako kao u mađarskom ili albanskom jeziku, a to znači naknadno, od ortoteznih oblika (kakve nalazimo kod južnih i zapadnih Slovena) nakon mešanja sa velikim brojem novoposlovenjenih originalnih neslovena (nejčešće neindoevropljana - Turkijaca i Uralo-Altajaca).

 

[Mrkalj]

Pogledajte prilog 1097970

Dodaćemo još dve reči koje su u svojoj semantici kodirale svoje srpsko poreklo. To su reči venac i Grk. Ovo su obe antičke reči koje se za sada samo preko srpskog semantičkog ključa mogu tumačiti. Kako znamo da su ovo reči antičke? - Tako što ih imamo posvedočenim u antičkom latinskom jeziku kao vinco, vincere (victor je osnova participa prošlog glagola vincere posvedočena tek u 14. veku) i kao Graecos (prvu upotrebu Graikhos u značenju Helena nalazimo kod Aristotela ["Meteorologica" I.xiv]).

Jasno da je venac-vijenac-vinac ono što se svija, vije i na glavu pobedniku stavlja (up. Stephanos, Venceslav) i on time postaje ovenčan, venčan, što nalazimo i u imenima kao Wenzel, Venceslav, Venclović i sl.

Reč Grk potiče od slovenske reči od koje i semantičko gnezdo gorak, grk, grč, grčiti, grcati, graktati, groktati, graja, grkljan, a pri slovenskom asociranju tih pojmova sa pojmom Helena bila je motivacija u načinu njihova govora - taj je govor bio grcajući ili grakćući (uporedi sa ostalim slovenskim etnonimima - Nemac - onaj koji je nem, bezjezičan, Magjar - onaj koji njače kao magar-ac i sl.)

Tako su antički pojmovi vincere i Graecos istumačeni preko srpskog etimološkog ključa.

Još jedan primer reči, pored rode (roditi) - ardea "čaplja", jaro (Jahr, year) "godina" tj. "leto", lat. paganus : pogan, govno (nečist, prljavština) u odnosu na prost narod, pučane, lat. vino : vina, (sa)vinuti u značenju vinove loze (loza, takođe od laziti, puzati, plaziti), viktor od vincere od venac od viti, dodaćemo ovde:


Vrt dolazi od vrteti zemlju, prevrtati zemlju nasuprot ledine (Land) koja označava neobrađivanu zemlju (koja je lrdina - tvrda poput leda).

Slovenska reč vrt (od "prevrtati zemlju") daje latinski oblik hort(us), što treba da imamo na umu kada koristimo reči kao što je hortikultura ukoja je došla u srpski iz sekundarno latinskih korena. Dakle vrt ima semantičk-etimološku osnovu, a hortus nema.

 

[Mrkalj]

Slično kao što naše roda (ptica koja donosi decu; up. roditi : roda) stoji kao ortoteza latinskog arda ("čaplja"). Roda na slovenskom ima značenje, a arda na latinskom nema značenje iz kojeg bi bilo izvedeno.

Treba nam što više ovakvih reči kao arda-roda i ratnica-Artemida, kao primer da je prasrpski-praslovenski jezik osnova većine "indoevropskih" jezika tj. osnova značajnog dela njihove terminologije.


Još jedna u obilju takvih reči je reč grad(en) - garden.

grd, grdina (grad, gradina) > garden, Garten, giardino itd, itd.

Značenje u starosrpskom jeziku je ograđeni prostor (gradina, ograđa, češ. zahrada isl.) protiv životinja. Garden, Garten, giardino u svojim jezicima nemaju smisao u polaznoj reči jer polazna reč je srpska-slovenska.


Uvek treba istaći kako su Germani reč za leto (Jahr, year) uzeli od slovenske reči jaro (dan danas na češkom znači "leto"), a etimološko gnezdo te reči u srpskom je ogromno jar, jarost, jarko, žar, žarko, jarac, Jarilo i sl.

Ključni i nepobitni dokaz slovenskog ishodišta ove reči nalazi se u slovenskoj homonimiji reči jaro (godina) i jaro (leto) koja odgovara sinonimnosti reči godina i leto.

Dakle, Jahr/year na germanskom znači samo jedno, a u srpskom je prema sinonimu leto/godina izvedeno iz pojma koji u iskonu označava vrelinu i žarkost jara, jar, Jarilo, jarac i sl. preko pojma za jarko godišnje doba, kojim je počinjala srpska godina (godina dolazi od goda na panju) koja se ranije nazivala - leto ili jaro.



Ove dve grčke reči i jedna latinska (aroidios, roidios, ardea) pokazuju načine na koje su nesrbi razrešavali problem njima komplikovanih početnih srpskih naglasnih konsonantskih grupa - najčešće kombinacija:

1. konsonant-sonant (sonanti R i L); npr. blto (blato) > Baltik, Balaton; vlh, vlk (vlah, vlak) > valachos, valacho; grd, grdina (grad, gradina) > garden, Garten, giardino itd, itd.

2. sonant - konsonant; npr. rda (roda) > ardea, aroidios; rme (rame) > arm; rb, rbota, Rb (rob, rabota, Rab) > arb, Arbeit, Arba; rtnica (ratnica) > Artemis itd, itd.





Još dve reči u kojima na slovensko-srpsko poreklo ukazuje njihova semantika, danas su mi pale na pamet:

1. lat. paganus : pogan, govno (nečist, prljavština) u odnosu na prost narod, pučane

2. lat. vino : vina, (sa)vinuti u značenju vinove loze (loza, takođe od laziti, puzati, plaziti)

Čisto zlato.

 

[Mrkalj]

Lako se dokazuje: umesto izvikanog termina indogermanski jezici uvedemo recimo termin indo-baltoslovenski jezici i eto dokaza. Tako se iz potpuno istog skupa činjenica dokaže baš sve što ti odgovara. Terminološki pristup, vidimo šta radi naše susedstvo.

@Mrkalj @Khal Drogo

Tako su terminološki odvojili baltičke jezike od slovenskih, da bi mogli da kažu kako je slovenska grupa jako mlada etno-lingvistička grupa, dočim su baltički jezici kudikamo srodniji sa ostalim slovenskim jezicima nego nemački u komparaciji sa danskim ili engleskim.

E sad, šta bismo sve lepo mogli da zaključimo samo da su baltički jezici terminološki zavedeni kao severnoslovenski jezici, što zaista i jesu?

Mnogo akademskih budala izlazi sa našeg i drugih slovenskih kolonijalnih univerziteta sa doktorskim diplomama u rukama.

Znači, dovoljno su slični ruski i letonski da bi postojala baltoslovenska grupa jezika, ali da germanska grupa nije ni sa jednom drugom dovoljno srodna i slična da bi postojala "nešto"-germanska podgrupa (doduše, imali su ideju o indo-germanskoj grupi ). Kako to objašnjavaš (sebi) i koje je merilo arbitraže da se neke dve grupe jezika svrstaju u jednu specijalnu potkategoriju, kao u ovom slučaju što je to urađeno jedino sa slovenskim i baltijskim jezicima unutar indoevropske grupe?

Dakle, budući da nema drugog primera za poređenje, za arbitrarni oslonac, unutar indoevropske grupe, na bazi čiste logike moramo zaključiti da je baltoslovenska podgrupa kao presedan smišljena potpuno proizvoljnom arbitražom. A na pitanje zašto?, nameće se logičan odgovor - radi sprovođenja geopolitike putem istoriografskih ideologema. Dakle, čist utilitarizam.