О “Oцу свега“
Наслов Ноомахија, што буквално значи ''рат ума'' (Noomachia) [4], а који се још може разумети и као ''рат унутар ума'', ''рат умова'', или, чак и као ''рат против ума'' - служи да нагласи природу сукоба сâме структурe логосâ као и вишеструкост сазнајних поља у којима леже и чекају нас различита изненађења, сукоби, апорије, борбе, противречности и супротнотности. Поље мишљења је бојно поље [5]: мисли воде непрекидни рат не само са појавношћу, материјом и њиховим сопственим прерасподелама у елементе (да ли постоје, отворено је питање), природним законом, распрострањеношћу, не-структуралношћу која избегава „контролу“ вишеструкости, итд., већ и са другим начинима мишљења, другим мислима, као и са сложеном разноликошћу усправних и водоравних, сазнајних и посвећено-сазнајних низова, који прожимају стварност света на различитим плановима и у различитим геометријама. Ратови међу људима, чак и они, најкрвавнији и најокрутнији, само су бледа сенка ратова које су водили богови, титани, дивови, елементи, демони и анђели. А, они су, опет, само метафора која описује још страшнији рат, који се одвија у Уму, у сфери Нуса (Nous) и његових ограничења где се Ум граничи са Лудилом. Зато је све Ноомахија, чак и оно што је веће и што је прво, ϋπερπαντα. По Хераклиту, рат је отац свега ((πολεμος πατηρ παντων). Управо је због њега, ''оца свега'' Ноомахија и написана.
