Gedeon
Veoma poznat
- Poruka
- 10.990
Овај текст је одличан. Предлажем га као увод за расправу. Да ли протестанти и данас баштине вредности које је промовисао Мартин Лутер?
Извор: https://liberalniforum.com/2018/01/...likuje-njemacki-mentalitet-vec-pola-milenija/
РЕД, РАД И ДИСЦИПЛИНА: КАКО МАРТИН ЛУТЕР ВЕЋ ПОЛА МИЛЕНИЈУМА ОБЛИКУЈЕ НЕМАЧКИ МЕНТАЛИТЕТ
Текст је из 2018. године
Закорачите у Немачку ове године и вероватно ћете наићи на портрете Мартина Лутера. Са више од 1.000 догађаја на 100 локација, цела нација је прославила 500. годишњицу монаха који је објавио својих 95 теза и (можда апокрифно) их закуцао на врата цркве у Витенбергу. Покренуо је раскол у хришћанству који ће заувек променити не само Немачку, већ и свет.
Код куће, Лутерово значење више није првенствено теолошко. После генерација секуларизације, да не помињемо деценије званичног атеизма на бившем комунистичком Истоку (који укључује Витенберг), Немци нису нарочито религиозни. Али реформација се није односила само на Бога. Она је обликовала немачки језик, менталитет и начин живота. Вековима је земља била растурена крвавим конфесионалним сукобима; данас протестанти и католици појединачно чине око 30% становништва. Али након уједињења Немачке у 19. веку, лутеранизам је победио у културним ратовима. „Много од онога што је некада било типично протестантско сада се доживљава као немачко“, каже Кристин Ајхел, ауторка књиге „Дојчланд, Лутерланд“, која говори о Лутеровом утицају.
Почните са естетиком. За Лутера је, као и све остало, она била озбиљна ствар. Он је веровао да је хришћанима загарантовано спасење кроз Исуса, али су такође имали обавезу да живе тако да га заслуже. Разметање је, дакле, било срамно одступање од аскетизма потребног за испитивање сопствене савести. Трагови те чврстине живе у немачкој архитектури Баухауса с почетка 20. века, па чак иу стиловима намештаја у ИКЕА-и (из лутеранске Шведске). То се може видети у скромној одећи, канцеларијском декору и навикама у исхрани Ангеле Меркел, ћерке лутеранског пастора и Јоахима Гаука, немачког председника и бившег пастора. Обоје могу да уживају у сјају Јелисејске палате током свог боравка у Паризу, али то никада не би прошло у Берлину.
Лутер је делио своју одбојност према визуелном украсу са другим протестантским реформаторима. Али он се разликовао по улози коју је видео за музику. Швајцарски протестанти Жан Калвин и Улрих Цвингли су на музику гледали као на сензуално искушење и мрштили су се на њу. Али за Лутера, музика је била божански надахнуто оружје против ђавола. Желео је да верници заједно певају – на немачком, у цркви и код куће, уз пратеће инструменте. Данас Немачка има 130 јавно финансираних оркестара, више од било које друге земље. Концертима се и даље приступа као проповеди, сумњичаво и озбиљно.
Лутерово наслеђе се такође може видети у чињеници да Немачка, 17. најнасељенија земља на свету, има друго највеће тржиште књига после Америке. Након што је превео Библију на немачки, Лутер је желео да је читају сви, мушкарци и жене, богати и сиромашни. У почетку су протестанти постали писменији од католика; на крају су сви Немци постали књижевни.
Најзад, позната теза повезује Лутера са немачким ставовима према новцу. У том погледу, римокатолици, који су свештеницима плаћали помирење након сваког круга греха, имали су тенденцију да падају у дугове (Шулден, из истог корена као Шулд или „кривица“), док су протестанти строгоћу видели као морални императив. Овај аргумент, ваљан или не, познат је у углавном католичким и православним земљама јужне Европе, које су током кризе евра морале да издрже лекције штедње од Волфганга Шојблеа, немачког побожног лутеранског министра финансија.
Извор: https://liberalniforum.com/2018/01/...likuje-njemacki-mentalitet-vec-pola-milenija/
РЕД, РАД И ДИСЦИПЛИНА: КАКО МАРТИН ЛУТЕР ВЕЋ ПОЛА МИЛЕНИЈУМА ОБЛИКУЈЕ НЕМАЧКИ МЕНТАЛИТЕТ
Текст је из 2018. године
Закорачите у Немачку ове године и вероватно ћете наићи на портрете Мартина Лутера. Са више од 1.000 догађаја на 100 локација, цела нација је прославила 500. годишњицу монаха који је објавио својих 95 теза и (можда апокрифно) их закуцао на врата цркве у Витенбергу. Покренуо је раскол у хришћанству који ће заувек променити не само Немачку, већ и свет.
Код куће, Лутерово значење више није првенствено теолошко. После генерација секуларизације, да не помињемо деценије званичног атеизма на бившем комунистичком Истоку (који укључује Витенберг), Немци нису нарочито религиозни. Али реформација се није односила само на Бога. Она је обликовала немачки језик, менталитет и начин живота. Вековима је земља била растурена крвавим конфесионалним сукобима; данас протестанти и католици појединачно чине око 30% становништва. Али након уједињења Немачке у 19. веку, лутеранизам је победио у културним ратовима. „Много од онога што је некада било типично протестантско сада се доживљава као немачко“, каже Кристин Ајхел, ауторка књиге „Дојчланд, Лутерланд“, која говори о Лутеровом утицају.
Почните са естетиком. За Лутера је, као и све остало, она била озбиљна ствар. Он је веровао да је хришћанима загарантовано спасење кроз Исуса, али су такође имали обавезу да живе тако да га заслуже. Разметање је, дакле, било срамно одступање од аскетизма потребног за испитивање сопствене савести. Трагови те чврстине живе у немачкој архитектури Баухауса с почетка 20. века, па чак иу стиловима намештаја у ИКЕА-и (из лутеранске Шведске). То се може видети у скромној одећи, канцеларијском декору и навикама у исхрани Ангеле Меркел, ћерке лутеранског пастора и Јоахима Гаука, немачког председника и бившег пастора. Обоје могу да уживају у сјају Јелисејске палате током свог боравка у Паризу, али то никада не би прошло у Берлину.
Лутер је делио своју одбојност према визуелном украсу са другим протестантским реформаторима. Али он се разликовао по улози коју је видео за музику. Швајцарски протестанти Жан Калвин и Улрих Цвингли су на музику гледали као на сензуално искушење и мрштили су се на њу. Али за Лутера, музика је била божански надахнуто оружје против ђавола. Желео је да верници заједно певају – на немачком, у цркви и код куће, уз пратеће инструменте. Данас Немачка има 130 јавно финансираних оркестара, више од било које друге земље. Концертима се и даље приступа као проповеди, сумњичаво и озбиљно.
Лутерово наслеђе се такође може видети у чињеници да Немачка, 17. најнасељенија земља на свету, има друго највеће тржиште књига после Америке. Након што је превео Библију на немачки, Лутер је желео да је читају сви, мушкарци и жене, богати и сиромашни. У почетку су протестанти постали писменији од католика; на крају су сви Немци постали књижевни.
Најзад, позната теза повезује Лутера са немачким ставовима према новцу. У том погледу, римокатолици, који су свештеницима плаћали помирење након сваког круга греха, имали су тенденцију да падају у дугове (Шулден, из истог корена као Шулд или „кривица“), док су протестанти строгоћу видели као морални императив. Овај аргумент, ваљан или не, познат је у углавном католичким и православним земљама јужне Европе, које су током кризе евра морале да издрже лекције штедње од Волфганга Шојблеа, немачког побожног лутеранског министра финансија.
