Uspon francuske levice preti Macronu
Lider levičarske stranke Nepokorena Francuska Žan-Lik Melanšon, koji je ubedio socijaliste, zelene i komuniste da zajedno nastupe na parlamentarnim izborima, u noći posle glasanja, Pariz, 12. jun 2022.
prije 3 sata
U dramatičnom povratku posle pet godina na marginama ujedinjena francuska levica je usred rasta troškova života i opšteg nezadovoljstva politikom u prvom krugu parlamentarnih izbora osvojila skoro isto glasova kao centristička koalicija Emanuela Makrona (Emmanuel Macron). Ovakav rezultat je zapretio da će otežati drugi mandat predsednika koji deluje nezainteresovan za probleme običnih građana, pišu svetski mediji.
Tri tabora francuske politike
Crveno-zeleni savez koji predvodi Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Mélenchon) zabeležio je dobar rezultat u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj 12. juna, čime je dobio priliku da ugrozi Makronovu kontrolu nad Narodnom skupštinom u drugom krugu glasanja sledećeg vikenda, ističe
Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Na osnovu većine prebrojanih glasova, Makronova centristička koalicija Zajedno i Melanšonov savez Nova ekološka i socijalna narodna unija (Nupes) biće dve najveće grupe u donjem domu parlamenta.
Rezultat glasanja, sedam nedelja pošto je Makron na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio liderku krajnje desnice Marin le Pen (Marine) i osvojio drugi mandat, označava dramatičan povratak francuske levice posle pet godina političke marginalizacije, ocenjuje britanski list, ukazujući da će levica pod vođstvom 70-godišnjeg Melanšona u najmanju makar moći da bude glasna opozicija u parlamentu dok Makron bude nastojao da nastavi ekonomske reforme.
Posle pobede na predsedničkim izborima 2017, Makronovi saveznici su na potonjim parlamentarnim izborima osvojili potpunu kontrolu nad Narodnom skupštinom. Sada, ako njegova koalicija Zajedno ne obezbedi većinu u donjem domu, Makron će morati da pronađe podršku drugih partija poput konzervativnih republikanaca za usvajanje zakona kao što je pomeranje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65 godina.
Kao i u drugim liberalnim demokratijama, Francuzi su poslednjih godina sve razočaraniji i okreću se nacionalističkim i populističkim političarima, ističe Fajnenšl tajms.
Francuska politika sada je podeljena na tri široka tabora, s Makronom i njegovim saveznicima u centru, Le Pen koja predvodi antiimigracione nacionaliste na krajnjoj desnici i Melanšonom na čelu novog levo-zelenog saveza, koji uključuje njegovu stranku Nepokorena Francuska, kao i socijaliste i komuniste.
Iako je koalicija Zajedno osvojila 25,75 odsto glasova, neznatno više od 25,66 odsto koliko je osvojila levica, projekcije ipak ukazuju da će dominirati Narodnom skupštinom, ističe
BBC.
Prema projekcijama na osnovu prvog kruga glasanja, Makronov savez bi mogao da ima između 255 i 305 poslanika, dok je za većinu potrebno 289. Levica bi, s druge strane, mogla da osvoji između 150 i 205 mesta u donjem domu.
Po francuskom izbornom sistemu, ako nijedan kandidat u nekoj izbornoj jedinici ne osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu, glasa se u drugom krugu u kojem učestvuju dva prvoplasirana kandidata i svako ko osvoji makar 12,5 odsto glasova.
Partija Nacionalno okupljanje krajnje desničarke Le Pen, koja je bila drugoplasirana na predsedničkim izborima, s osvojenih 18,68 odsto glasova mogla bi da dobije 15-30 poslanika u odnosu na sadašnjih osam. Mejnstrim desnica Republikanci mogla bi da ima 45 do 65 mesta, iako je osvojila samo 10,42 odsto glasova.
Uspeh radikalnog levičara
Francuski birači su se okrenuli od Makrona ka Melanšonu usled krize troškova života, ocenjuje Tajms (The Times).
Komentatori kažu da je Makron, koji je bio ubedljiv pobednik na predsedničkim izborima, oboren s pijedestala kombinacijom inflacije od 5,2 odsto, njegovom odlukom da na čelo vlade postavi Elizabet Born (Elisabeth Borne) koju mnogi smatraju dosadnom tehnokratkinjom, kao i lošim postupanjem vlade tokom finala Lige šampiona između Real Madrida i Liverpula.
Prvi krug izbora obeležila je rekordna apstinencija s manje od 50 odsto izašlih, što ukazuje na zamor birača brzim promenama političkog pejzaža u kojima tradicionalne stranke gube snagu. Ipak, ističe Tajms, izbori su značajan uspeh za Melanšona, radikalnog levičara koji želi da izvede Francusku iz NATO-a, okonča zavisnost zemlje od nuklearne energije i zamrzne cene 100 osnovnih dobara.
Melanšon je odbacio prognoze da će Makronova koalicija zadržati većinu, tvrdeći da bi njegov savez u drugom krugu mogao da osvoji potpunu većinu, čime bi primorao Makrona da ga imenuje za premijera. On je posle glasanja 12. juna rekao da je predsednikov pokret "poražen" i pozvao birače da iskoriste drugi krug da odbace njegove "smrtonosne projekte" i okončaju "30 godina neoliberalizma".
Čak i ako Melanšon ne osvoji većinu sledećeg vikenda, on može da onemogući Makrona da osvoji većinu, što bi, kako ocenjuje Tajms, bio značajan hendikep za Makrona, jer bi morao da politički trguje s opozicionim strankama kako bi progurao svoj program reformi.
Kohabitacija 'predsednika bogatih' i antikapitaliste?
Iako je Makron 2017. pobedio kao centristički kandidat, on je postao duboko polarizujuća politička figura, ističe
Volstrit džurnal (The Wall Street Journal)
Pet godina Makronove politike naklonjene biznisu – od slabljenja zaštite radnika do smanjenja beneficija zaposlenih – otuđilo je mnoge glasače, posebno na levici, piše američki list, dodajući da mnogi Francuzi vide Makrona kao predsednika bogatih, koji nema razumevanja za ekonomske probleme običnih građana.
Levo orijentisane birače takođe je od Makrona odbilo i njegovo skretanje udesno po bezbednosnim pitanjima. Makron je povećao ovlašćenja policije, dok je vlada smanjila nezavisnost džamija i drugih verskih organizacija posle obezglavljivanja školskog nastavnika koji je na času pokazao karikature proroka Muhameda.
S druge strane, Melanšon je antikapitalista koji je umalo ušao u drugi krug predsedničkih izbora nakon što je došlo do rasipanja glasova među više kandidata levice. Za parlamentarne izbore je Melanšon ubedio socijaliste, zelene i komuniste da zajedno nastupe s jednim kandidatom u svakoj izbornoj jedinici.
S uspehom u prvom krugu Melanšon traži da ga Makron imenuje za premijera ako njegova koalicija osvoji najveći broj mesta u Narodnoj skupštini. Taj scenario, poznat kao kohabitacija, nije se desio od ranih dvehiljaditih kada je predsednik bio Žak Širak (Jacques Chirac).
Niska izlaznost i razočaranost u politiku
Izlaznost od samo 47,5 odsto odražava široko rasprostranjeno razočaranje u politiku i osećaj birača da se ništa neće promeniti bez obzira na političko opredeljenje zemlje, ocenjuje
Njujork tajms (The New York Times).
Mada je Makron odlučno pobedio na predsedničkim izborima u aprilu, on je na kraju dobio više glasova od Le Pen zato što su glasači više želeli da spreče pobedu ekstremne desničarke, nego što je postojao nekakav talas entuzijazma za njegovu politiku, piše američki list, ističući da dok rastu računi za energiju i hranu, predsednik deluje neobično nezainteresovano za građane i njihove brige.
Iako je najniža zabeležena izlaznost u prvom krugu parlamentarnih izbora povezana sa opštim nezadovoljstvom politikom, ona bi takođe mogla da bude posledica Makronovog stila vladanja s donošenjem odluka isključivo na vrhu, zbog čega je francuski parlament često delovao marginalizovano ili čak irelevantno. Makron sada obećava da će se u drugom mandatu više konsultovati, ali je to, kako ukazuje Njujork tajms, obećao i 2017. da bi s očiglednim uživanjem prihvatio ogromna ovlašćenja predsednika.
Premda rezultat parlamentarnih izbora predstavlja izuzetno dostignuće Melanšona, vatrenog levičarskog lidera koji je imao koristi od zabrinutosti francuskog društva zbog inflacije, Makron se na nekoliko izbora pokazao kao značajan protivnik – sposoban da zauzme čitav centar francuske politike, zasenivši i tradicionalne socijaliste s levog centra i republikance s desnog centra.
Bez obzira na primamljivost ekstremnih političara kod francuskih glasača gnevnih zbog ekonomske situacije i imigracije, politički centar je i dalje jak – Francuska se oduprla naglim skretanjima i promenama kao što je bila pobeda Donalda Trampa (Trump) na predsedničkim izborima u SAD 2016. ili odluci Velike Britanije da izađe iz Evropske unije.
