Ja se isto slazem sa koleginicom @Mary^^, jer i sam zavrsavam 4. godinu Medicinske skole pa sam najbolje upoznat sa savim radom i sta, kako i gde se radi u Medicinskoj skoli. Da krenemo od pocetka. Gimnazijalci iskreno nisu bas mnogo svesni sta se sve radi u Medicinskoj ( misle da stalno negde idemo na praksu, leskarimo u skoli, bockamo ljude i sl.), kojim tempom, cak sa sigurnoscu mogu da kazem da nas srednjoskolce maltretiraju sa takvim glupostima koje verujem ni pojedini lekari ne znaju.
Jeste da je to onako mozda i individualno, ali ja se licno iz anatomije jos uvek secam velikog broja misica, skoro svih krvnih sudova, gradju svih organa.... i to u principu sve latinske nazive jer se iskreno vise posveti paznja latinskim nazivima nego srpskim.
One krajnje banalne nazive tipa levo, desno, gore, dole, napred, pored...ucimo jos u prvoj godini,a ako se ne varam i u gimnaziji dosta kukaju za taj latinski jezik, a niko ne zna par tih osnovnih reci...
Iz mog odeljenja u pola noci da pitate nekog sta je atelektaza pluca, emfizem, hidronefroza, hijatus hernija, sta su lezije, kalcifikacija, aneurizma,edem, zapaljenje, f-ja svih organa, mekonijum, ulcus, leukocitarna formula, KKS, infektivne bolesti, enzime karakteristicne za bolesti srca (infarkt miokarda..), jetre, pankreasa i jos na stotine strucnih izraza i bolesti o kojima bi svako od njih mogo nesto da kaze...Posto govorim o svim ucenicima onda i pisem o nekim banalnijim stvarima.
Na praksi se susrecemo sa svim i svacim i samim tim smo vec upoznati sa onim sto bi mogli da vidimo, ako nista drugo barem smo i psihicki pripremljeniji.
Sa druge strane gimnazijalci prvo nemaju ni celokupnu predstavu u sta se upustaju, a to da se posle 2-3 nedelje stignu sto se anatomije tice je zbog toga sto se gimnazijalci toliko uplase, a pritom su nauceni da bubaju i ono sto treba i ono sto ne treba i zato uce mnogo vise od onih koji su mozda te neke stvari vec i culi tokom skolovanja.
Sve doktore koje poznajem i sa kojima sam imao prilike da saradjujem sam pitao o njihovom misljenju o tome kako se snalaze gimnazijalci a kako meicinari. Misljenja nisu bili podeljena vec naprotiv vecina lekara koji su zavrsili gimnaziju i posle gimnazije upisali fakultet rekli da sto se prve 3 godine tice onda je kao malo i individualno, ali se opet oseti ta neka razlika izmedju studenata, pogotovo na anatomiji, neka osrednja razlika, jer ipak je to fakultet i prosto je sve mnogo mnogo mnogo puta opsirnije od onoga sto se radi u srednjoj. Rekli su mi da se stvar menja kada dodju klinicki predmeti. Da su kod tih predmeta uvek bili bolji medicinari, i da su uvek kidali propedevtiku, a da se to kasnije opet na neki nacin izjednacava samim tim sto gimazijalci isto dosta uce.
Uzreg, ne mogu sad a da ne kazem to da postoje rodjeni talenti za medicinu i da isto neki gimnazijalac moze mnogo puta bolje da se snadje od nekog medicinara, ali me niko nece razuveriti te cinjenice da globalno gledano medicinari imaju bolju osnovu i bolji uvid u to sta se trenutno radi.
Ja sam iskreno ponosan na svoje trenutno znanje iz medicine i znam da ce mi to znanje predstavljati odlicnu osnovu za fakultet i dalji rad.
Mnogim gimnazijalcima je mozda i apsurdan EKG. Mi sad iz nege- Urgentna stanja ucimo cak da citamo i neke EKG nalaze tipa infarkt miokarda, ventrikularna fibrilacija, sinusna tahikardija, ekstrasistola...
Neko je isto gore napomenuo da se na praksi rade anamneza i neki pregledi. Kada bi taj gimnazijalac uzeo i procitao par knjiga koje se kod nas rade video bi koliki se akcenat i kod nas stavlja na anamnezu(dobro uzeta anamneza 50% dijagnoze) i koliko je detaljno radimo, i koliko detaljno moramo da znamo kod kojih vrsta oboljenja je sta najkarakteristicnije , razliku izmedju internisticke i infektoloske anamneze, detalje ginekoloske anamneze. cak nas i prakticari na vezbama teraju da uzmimamo anamnezu od pacijenata i ukoliko je to moguce kazemo neke diferencijalne djagnoze.
Uzecu za kraj i jos nekoliko primera iz infektologije. Opet pricam o nekim banalnim stvarima bez kojih niko nije mogo da polozi razred, tipa leukocitarna formula, zasto se i kod kojih bolesti menja procentualna zastupljenost granulocita i agranulocita i kojih, KKS, izgled likvora, vrednosti normalne glikorahije, proteinorahije, zasto dolazi do trizmusa mastikatornih misica (rizus cinikus), na koji nacin dolazi do blokiranja proizvodne acetilholina na krajevima nerava kod botulizma,osnovne inektivne bolesti sa kompletnom krvnom slikom, patogenezom, terapijom i komplikacijama i jos hiljadu i vise stvari...
To je moje neko skraceno misljenje o svemu ovome
Uvek sam raspolozan za debatu
A sad duznost zove...idem da spremam prijemni xD
P.S. Nebitno je to ko koliko prednosti ima i kad, i ko vise zna na pocetku i ko se kako snalazi vec je bitno da taj neko posle 6-7 godina bude spreman da se preda svom poslu i da radi ono za sta se skolovao-spasava zivote....
