Medicinski fakultet

  • Začetnik teme Začetnik teme Celt
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
nesipravan liunk acika... preparavi

elem, danas ima negde oko 7-8 foruma beogradskog med faxa, i svi kubure sa clanovima...mislim da ima cak i jedan koji propagira ulogu pravoslavlja u medicini....da povratim...

Nije neispravan link,nego je ovo nesto do njih......Cesto im ne radi forum,mogli bi malo bolje da naprave...Inace je to jedini poseceni forum studenata medicine.......
 
Од наредне школске године будући лекари ће се школовати и на Високој школи Војномедицинске академије, новом факултету основаном при ВМА и под окриљем Министaрства одбране. Ова одлука, која је потврђена на последњој седници владе, узбуркала је духове и сукобила највише представнике министарстава одбране, просвете и здравља. И док министар просвете Жарко Обрадовић није желео да коментарише овај догађај, на ВМА кажу да „неће да се сукобљавају ни са ким” и да „свако има право на своје мишљење”, министар здравља Томица Милосављевић спреман је да и јавно образложи негативан став према оснивању новог факултета. На прекјучерашњој седници владе, приликом гласања за ову одлуку, једини је био уздржан, потврдио је јуче „Политици”.

– Сматрам да то није добра одлука у ситуацији када земља не зна шта ће са незапосленим докторима, када школујемо докторе за Норвешку, Словенију и остале европске земље. Не знам како од министра здравља у Србији онда било ко може да очекује да буде одговоран за незапослене докторе ако се води таква политика. То је онда наша заједничка срамота. На седници владе није било свађе, али је било неслагања – потврдио нам је јуче министар здравља.

Милосављевић тврди да лично нема ништа против ВМА. Чак, додао је, у сали Владе Србије, у тренутку доношења ове одлуке, нико од њега није знао више и боље шта су квалитети и недостаци ВМА, а и сам је завршио Школу санитетских резервних официра током служења војске. Међутим, сматра да би за Србију било боље да је ВМА остала да ради последипломско усавршавање.

– Када једном отворите врата за још већи број доктора који ће тражити посао, ствари се тешко враћају назад. Држава је отворила још један факултет, ваљда зна да ти доктори треба после негде и да раде –наглашава др Милосављевић и подсећа да у Србији имамо медицинске факултете у Београду, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и у Косовској Митровици (измештени факултет из Приштине), сада и на ВМА и један приватни факултет.

Милосављевић каже да ће као лојалан члан владе поштовати одлуку која је донета, али не може да не упозори да се грађанима оваквим потезима шаље порука да је „универзитетско образовање голо тржиште на којем царују интереси и монополи, као и да нема осмишљене политике универзитетског образовања”.

Милосављевић подсећа да је Одбор за јавне службе, чији је иначе он председник, разматрао предлог да се 20 студената упише на медицински факултет на ВМА. Министарство здравља је дало негативно мишљење на такав предлог и тачка је повучена са дневног реда. Следила седница која је одржана у уторак, када је државни секретар Министарства просвете скинуо ову тачку са дневног реда седнице Одбора, али се тачка појавила на дневном реду на седници владе у четвртак и усвојена је са једним уздржаним гласом.

Формална уздржаност министра здравља приликом гласања на седници владе, као и отворено неслагање у изјавама медијима, не могу да промене одлуку владе јер је оснивање Високе школе ВМА, како кажу у Министарству просвете, урађено у складу са законом и важећим прописима.

Нови медицински факултет је пре месец дана акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета. На Високој школи ВМА ове године ће бити места за 20 студената, а студије ће, као и на свим државним медицинским факултетима, трајати шест година. Нови факултет не припада ниједном универзитету, већ ће функционисати као самостална образовна установа под окриљем ВМА. Трошкове студирање ове групе студената, као и студената Војне академије, сносиће Министарство одбране. У Министарству просвете кажу да је захтев за акредитацију новог факултета предат крајем прошле године и да је Комисија утврдила да су испуњени сви просторни, технички и кадровски потенцијали неопходни за његов рад.

Како незванично сазнајемо на Војномедицинској академији, слушаонице и све просторије за наставу спремно чекају студенте. Образовање стручњака на ВМА није ништа ново јер, како кажу, при својим оснивачким актима ова установа дефинисана је као војноздравствена, научноистраживачка и образовна институција. Оснивањем медицинског факултета, како истичу на ВМА, само ће бити остварени већ дефинисани циљеви рада ове институције.

– Имамо више од 120 професора и доктора, као и 130 доктора наука и магистара, што представља огроман потенцијал. До сада смо организовали само последипломске студије, а сада ћемо и основне – незванично смо сазнали у овој војномедицинској установи.

У Министарству одбране, како незванично сазнајемо од високог функционера овог министарства, сматрају да Томица Милосављевић није надлежан да се бави пословима министарстава одбране и просвете. Такође, поручују да се министар здравља налази у сукобу интереса јер, бавећи се овим случајем, говори као професор Медицинског факултета Универзитета у Београду. Представници Министарства одбране сигурни су да нови факултет неће повећати незапосленост, јер је реч о малом броју студената који ће тек за неколико година завршити студије.
 
Od nove školske godine 20 studenata medicine školovaće se na Visokoj školi Vojnomedicinske akademije (VMA) za potrebe sistema odbrane Srbije.

Za studije vlada veliko interesovanje u inostranstvu, a o tome šta je Visoka škola, ko će na njoj moći da studira i pod kojim uslovima, objašnjava za „Blic“ načelnik VMA, general-major prof. dr Miodrag Jevtić.


Šta Visoka škola VMA ima što je izdvaja od drugih medicinskih fakulteta u Srbiji?

- Visoko škola VMA će omogućiti da studenti medicine, odnosno svršeni lekari, budu osposobljeni za izvršavanje svojih zadataka u okviru sistema odbrane. Studijski programi su pravljeni tako što su u proces nastave uključena sva znanja koja naši medicinski fakulteti imaju, dodatno obogaćena savremenim evropskim saznanjima, i specifičnim potrebama sistema, tj. osobenostima vojne medicine.

Ono što nas razlikuje su izborni predmeti kojih ima čak 34, koliko ima i obaveznih predmeta. Među njima se nalaze predmeti koji su specifični za vojnu medicinu, ali i predmeti iz oblasti u kojima VMA ima izuzetne stručnjake. To su, na primer, organizacija vojno-zdravstvene službe, klinička toksikologija, vazduhoplovna medicina, medicina vanrednih događaja, zbrinjavanje u uslovima katastrofa, psihotraumatologija i drugo.


Da li će zbog malog broja studenata, uslovi rada biti mnogo bolji?

- Studenti će pod istim krovom slušati predavanja, pohađati vežbe, učiti, spremati ispite, učestvovati u naučno-istraživačkim, projektima, pisanju stručnih i naučnih radova. Praktično 24 časa dnevno, naši studenti, koji će inače stanovati u internatu VMA biće u mogućnosti da gledaju i uče kako se zbrinjavaju povređeni i oboleli.


To znači da će imati više prakse i veću pažnju profesora?

- Standardi koji se primenjuju pri akreditaciji striktno zahtevaju da grupe studenata za vežbe i predavanja na studijama medicine ne budu velike. Svaki student će imati svog mentora, koji će pratiti celokupan rad i napredovanje studenta tokom studija. Praktična nastava obuhvata 2.265 časova od ukupno 4.665. Od toga, na vežbe otpada 1.605 časova, a na druge oblike nastave, kao što su, na primer, seminari, 660 časova.


Da li je ova škola osnovana sa idejom da se na njoj školuju samo najbolji?

- Naš cilj jeste da se kod nas školuju najbolji i da ova visokoškolska ustanova zaista bude elitna, ali ne i elitistička. Našoj Vojsci su potrebni izvanredni lekari i dobri oficiri, koji će moći da odgovore svim izazovima i zadacima. Već postoji interesovanje zemalja u okruženju da kod nas školuju svoje sanitetske kadrove. Verujem da nije daleko ni dan kada će se kod nas školovati sanitetski oficiri i iz drugih zemalja, o čemu je nedavno govorio i Ministar odbrane Srbije gospodin Dragan Šutanovac.


Bilo je protivnika otvaranja ove visoke škole?

- Visoka škola je namenjena da školuje onoliko lekara koliko je potrebno sistemu odbrane. U sanitetskoj službi Vojske Srbije se prave ozbiljne analize potreba za lekarskim kadrom, sa dugoročnim projekcijama.

Do sada je Ministarstvo odbrane svake godine stipendiralo lekare koji se školuju na medicinskim fakultetima u Srbiji, a VMA je imala i ima uslove da školuje te lekare sa manje finansijskih sredstava. To je samo jedan od razloga zbog kojih je dobro da postoji ova Visoka škola. Lekare koji su diplomirali na drugim fakultetima, Vojska je morala dodatno da školuje više meseci pre nego što stupe u profesionalnu vojnu službu, što je naravno zahtevalo dodatne troškove.


Čemu onda protivljenja?

- U Srbiji ima nezaposlenih lekara i mnogi dolaze kod nas i raspituju se da li mogu u Vojsci da dobiju posao ili specijalizaciju. Ali, mi radimo nešto drugo - školujemo doktore kojima su obezbeđena radna mesta i napredovanje u karijeri. Naša ambicija ide u pravcu potrebe za oficirima dobrim lekarima, a ne lekarima priučenim oficirima. Zbog čega su pojedinci bili protiv otvaranja ove visoke škole je pitanje na koje nemamo baš jasan odgovor.


Uslovi upisa

Konkurs za upis prve generacije studenata medicine je već objavljen.

- prijemni ispit je 27. juna u vremenu od 12 do 15 časova (polaganje testova iz biologije i hemije, u isto vreme kao na svim medicinskim fakultetima)
- upis od 11. do 15. jula
- biće upisano 20 studenata iako je akreditacija dobijena za 50 studenata
- nastavni potencijal VMA čini više od 120 profesora i docenata
 
Na osnovu odredbi Konkursa za upis studenata u I godinu studija u školskoj 2009/2010. godini u roku predviđenom za upis 450 budžetskih studenata u I godinu studija na Medicinski fakultet u Beogradu upisalo se 395 kandidata.

Upis kandidata od 451 do 505 na konačnoj rang listi obaviće se 07.07.2009. godine od 12,00 do 14,00 časova.

Upis kandidata do popune broja predviđene konkursom nastaviće se 8.7.2009. godine od 9,00-12,00 časova po redosledu na konačnoj rang listi.

Pravo upisa imaju samo kandidati koji su položili prijemni ispit.



V.D. DEKAN
Medicinskog fakulteta
Prof. dr Vladimir Bumbaširević
 
Само?:eek: Увреме кад сам ја уписилава мед. факултет, било је по петоро на једно место...по две хиљаде људи је конкурисало...неће деца на медицину, што ли?

A od svih,samo je 526-oro polozilo prijemni.....Posle upisa ce ostasti i 20-ak slobodnih mesta................Daj Boze da tako bude i sledece godina kad ja budem upisivao............
 
Pozdrav svima. Mene zanima da li je dovoljno uciti biologiju iz knjiga za 1,2,3 i 4-tu god matematickog smera ili su mi potrebni i casovi? Hvala unapred

Iz biologije se sprema ovo:

1. БИОЛОГИЈА за I разред гимназије и пољопривредне школе, издање 2003., Нада Шербан, Мирко Цвијан, Радиша Јанчић (област Биологија ћелије, од 7-73 стране)
2. БИОЛОГИЈА I за I разред медицинске и ветеринарске школе, Делија Балош, Драгољуб Панић, Бранка Стевановић, Катица Пауновић, Ђорђе Стевановић (област Екологија, од 147-166. стране)
3. БИОЛОГИЈА за II разред гимназије природно-математичког смера и ИИ разред пољопривредне школе, издање 2003. Бригита Петров, Милош Калезић (област Морфологија животиња, од 33-55. стране и од 141-178. стране)
4. БИОЛОГИЈА за III разред гимназије природно математичког смера, издање 2004. Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић (област Биологија ћелије – метаболизам и транспорт, од 26-29. стране, од 31-32. стране, и од 84-98. стране)
5. БИОЛОГИЈА III за III разред медицинске и ветеринарске школе, Драгослав Маринковић, Марко Анђелковић, Ана Савић, Вукосава Диклић (област Механизми наслеђивања, од 21-60. стране и област Генетика човека, од 71-93. стране)
6. БИОЛОГИЈА за IV разред гимназије природно-математичког смера - издање 2005. Драгана Цветковић, Дмитар Лакушић, Гордана Матић, Александра Кораћ, Слободан Јовановић (област Билогија развића, од 9-32. стране и од 35-42.стране; област Наслеђивање, од 43-66. стране и од 70-80. стране; област Молекуларна биологија, од 81-127. стране; област Еволуција, од 129-154. стране и од 162-170. стране)
 
Ljudi, ako neko ima neku info u vezi sledecih pitanja...molim vas pomagajte :) :

1 Kakve su pripreme na faksu u odnosu na druge?
2 Koliko se inace prijavi ljudi?
3 Koja je mogucnost prepisivanja na prijemnom? I da li ima uopste potrebe?
4.Jesu li teska pitanja u smislu da se u odgovorima nude neke zackoljice?
5 Jel tesko zaposliti se posle?
6 Ima li nekih stipendija?
7 Koji su vasi utisci sa faksa...onih koji su upisali naravno...?
8 Koliko je naporno? Ima li vremena za privatni zivot pored svega? :D
9 Ako se prebacim posle na stomatologiju...da li je to uopste moguce i da li bih onda upisala na budzet il bi morala na samofinansiranje?
 
Ljudi, ako neko ima neku info u vezi sledecih pitanja...molim vas pomagajte :) :

1 Kakve su pripreme na faksu u odnosu na druge?
2 Koliko se inace prijavi ljudi?
3 Koja je mogucnost prepisivanja na prijemnom? I da li ima uopste potrebe?
4.Jesu li teska pitanja u smislu da se u odgovorima nude neke zackoljice?
5 Jel tesko zaposliti se posle?
6 Ima li nekih stipendija?
7 Koji su vasi utisci sa faksa...onih koji su upisali naravno...?
8 Koliko je naporno? Ima li vremena za privatni zivot pored svega? :D
9 Ako se prebacim posle na stomatologiju...da li je to uopste moguce i da li bih onda upisala na budzet il bi morala na samofinansiranje?


Vecina onih koje sam pitao,kazu da pripreme na faxu nisu dovoljno dobre,mada ima i onih koji kazu da su ok,ali dosta manje..Po meni je mnogo bolje uzeti privatne casove,jer je drugacije kad sa nekim radis najvise ono sto ti nije jasno,kad nekog mozes da pitas sve sto te zanima,a na pripremama na faxu vas 50 bude u grupi,ne mozes ti sad svaki cas da pitas nesto...Naravno, i za privatne casove moras pronaci nekog dobrog profesora....Ne znam na sta mislis,kada si pitala-koliko ljudi se prijavi???Ako mislis za prijemni,evo rezultata od ove godine: http://www.med.bg.ac.rs/dloads/studenti/upis2009/Rang lista nakon upisa.pdf

Vecina kaze da su pitanja iz biosa nezgodno formulisana.Kako danas stoje stvari,bez veze je apsolutno nemoguce zaposliti se,a tek dobiti bilo koju specijalizaciju.......Mada,ko zna sta ce biti za 6,7 godina....Mnogo je naporan fax,jako puno vremena se provodi na vezbama i predavanjima,samo pogledajte kako izgleda raspored vezbi i predavanja ovogodisnjim brucosima: http://www.med.bg.ac.yu/?init=news&nid=3479&sid=5

Ako mislis da se u toku godine prebacis na stomatoloski,to je jako tesko,a ti mozes da polazes prijemni na oba faxa i odmah se odlucis koji ces da upises.
 

Back
Top