Upravo učim prvu pomoć, dakle još nisam položila, tako da moram u tom smislu da se ogradim jer postoji mogućnost da nešto nije sasvim tačno od ovog što ću reći. Prilikom pružanja prve pomoći svi koraci moraju da se obave sa najmanjim utroškom vremena, zato što svaki minut bez kiseonika dovodi do propadanja 10% tkiva mozga. Dakle posle 10 minuta, funkcija mozga se ne može povratiti.
Koliko mi je do sada poznato, u slučaju da se dogodila neka nesreća, najpre
proveravamo da li smo mi bezbedni. To znači da ako se desio zemljotres i rušenje objekta, da ne preti opasnost od daljeg rušenja, zatim od trovanja nekim gasom itd. Odmah zatim ga pitamo da li nas čuje, drmajući ga blago za ramena. Pritom imamo na umu da je povređeni možda agresivan i u tom smislu smo oprezni i spremni da izmaknemo.
Reanimacija mora da se pruža na ravnoj, tvrdoj podlozi, u horizontalnom položaju unesrećenog, nije moguće pružiti je na sedištu automobila. Međutim, upravo kod saobraćajnih nesreća postoji opasnost da je došlo do povrede kičme. Zato je potrebno veoma pažljivo izvaditi povređenog iz automobila, pritom mu obavezno pridržavati glavu, i položiti ga na bezbednu ravnu tvrdu podlogu.
Ako ne reaguje na naše obraćanje savijemo kažiprst i srednji prst jedne šake i pritisnemo mu grudnu kost uvrćući te prste (zapravo u poziciji pronacije šake i fleksije medijalnih falangi vršimo supinaciju te šake na grudnoj kosti), kako bismo izazvali bol kod te osobe. Ako ne reaguje ni na bolnu draž,
obezbeđujemo prohodnost disajnih puteva zabacivanjem glave povređenog, međutim to treba pažljivo da uradimo zbog mogućih povreda na kičmi: jednom rukom se pridržava čelo glave povređenog, drugom se vrh brade povuče uvis i malo nadole. Odmah zatim se savijenim kažiprstom u obliku kuke vade eventualna strana tela iz usne duplje unesrećenog- polomljeni zubi, proteza itd.
Proveravamo odmah zatim da li diše tako što spustimo svoje lice uhom i obrazom do nosa unesrećenog i slušamo da li diše, ako diše osetićemo i topao vazdug na svom obrazu, pritom smo položili svoju ruku na grudni koš povređenog i istovremeno gledamo grudni koš da li se pokreće. Na taj način utvrđujemo da li unesrećeni diše ili ne diše, takođe kao i sve drugo to obavljamo u najviše par sekundi! Što se tiče provere pulsa, ona se vrši spuštanjem vrhova prstiju šake od grkljana u žleb bočno od njega, gde opipavamo karotidnu arteriju. (a. carotis communis). Međutim, nama kažu da taj korak nije bitan, jer u takvoj situaciji se često događa da ljudi osete svoj puls i pogrešno ga protumače da je od unesrećenog, pa ne vrše reanimaciju.
Dakle kad smo gledanjem grudnog koša, slušanjem disanja i osećanjem toplote od izdaha utvrdili da unesrećeni ne diše, brzo
zovemo hitnu pomoć na broj 194. Razgovor mora da bude veoma kratak i jasan. 1.Predstavimo se, 2. kažemo što preciznije gde se nalazimo, 3. šta se desilo ako nam je jasno i da započinjemo reanimaciju. Ako je neko nepovređen uz nas, on će obaviti taj poziv.
Odmah započinjemo reanimaciju. Vrši se 30 kompresija srca, tako što odredimo uzdužnu sredinu grudne kosti i "preklopimo" jednu našu šaku preko druge, prislonimo koren donje šake na sredinu grudne kosti i ispruženih laktova vršimo kompresije brzinom 100 u minuti. Odmah zatim vršimo dva uduvavanja vazduha na sledeći način: koren jedne šake postavljamo na čelo povređenog, kažiprstom i palcem te šake stisnemo mu nozdrve, drugom šakom mu podignemo vrh brade i blago mu spustimo donju vilicu, pritom duboko udahnemo, prislonimo svoja usta na usta unesrećenog, (po mogućstvu prethodno stavimo neku gazu na njegove usne ili mu ih očistimo nekim asepsolom) i uduvamo mu taj vazduh. Pritom gledamo njegov grudni koš koji treba da se jako podiže, u suprotnom nismo obezbedili prohodnost disajnih puteva, izdignemo mu dodatno vrh brade.
Vrše se dva ciklusa od 30 kompresija srca i 2 uduvavanja vazduha, nakon čega se ponovo proverava prisustvo disanja (i pulsa) povređenog, pa se nastavlja sa reanimacijom sve dok se ne pojavi spontano disanje povređenog, nakon čega se povređeni mora postaviti u bočni
koma-položaj da bi se osigurala prohodnost disajnih puteva i da ne dođe do aspiracije nekog sadržaja recimo ako dođe do povraćanja.
Osoba se postavlja u koma položaj na sledeći način: dlan jedne šake (recimo desne) prisloni se na lice tj. uvo na suprotnoj strani glave povređenog, savijemo natkolenicu te iste (u ovom slučaju leve) noge pri čemu je (leva) ruka na istoj strani opružena uz trup. Potom okrenemo povređenog na stranu gde se nalazi šaka prislonjena na uvo, i tu ispruženu ruku opružimo unapred. Ima i na internetu dosta fotografija ovog položaja.
Ostajemo uz povređenog, i pratimo njegovo stanje, i to najviše da li
SPONTANO DIŠE. Ako ne diše, vraćamo ga u horizontalni položaj na leđima i ponovo vršimo reanimaciju.
Reanimacija se obavlja dok ne dođe hitna pomoć ili eventualno do zamora reanimatora.
Pritom imaj na umu da sve cifre tipa 30 kompresija, brzina 100 u minuti, razlikuju se od jedne do druge knjige, tako da se u principu pridržavaj onih vrednosti i podataka kopji su navedeni u tvojoj literaturi, jer će to i očekivati od tebe na ispitu. Nadam se da nisam nešto pogrešila ili izostavila.
) i onda se ovde usetas kao prava 
