Mediala i oko nje

[Poli46]

Dado Đuric tus na papiru

 

[комшија]

uvrede nisu dozvoljene,zato je tvoj komentar uklonjen

 

[Poli46]

Svetozar Samurović je najnežniji, a najtajnovitiji Medialista. On skriva svoj intimni svet
romantičara. Na prvi pogled ga prikazuje, zainteresuje nas temom u daljini utopljenom
u neutralnu neku, islikanu na njegov način, pozadinu. Ipak, gotovo nikad nismo sigurni
šta nam je pokazao. Svoju tajnu on brižljivo čuva, dozvoljava da njegov svet samo za
trenutak zablista pred nama, a onda se gubi i ostavlja nas zbunjene i radoznale da u
slici tražimo njegove odgovore, njegov lični svet koji nam preporučuje. Svetozar
Samurović po sopstvenom izboru udaljen od javnosti i slave, nenametljiv i poseban,
oduvek je bio nezaobilazna vrednost kod vrsnih poznavalaca našeg savremenog slikarstva.

 

[vučji čopor]

Ако смо пажљиво слушали оно што је говорио професор Лаза Трифуновић у филму који нам поставио Комшија, схватићемо да ни данас после толико година нема више, тачније или боље каже о Медиали , која је своје име добила стапањем две речи МЕД и АЛА.

 

[vučji čopor]

Ово су оргиналне САВСКЕ ТАБЛИЦЕ Пеђе Ристића настале много касније у односу на време које се овде, углавном, помиње, на време продора концептуалне уметности која такође дугује Медиали. Перформанс је , такође смо видели у филму, такође визуелни начин и знак Медијале и није се појавио тек са једном другом генерацијом уметника у време концептуализма. Да будемо сасвим прецизни, не ради се ту ни о каквом копирању или иматацији него о једном уметничком и духовном изразу који надилази конкретно уметичко дело , али његов саставни део

 

[vučji čopor]

 

[Poli46]

Dragoš Kalajić (Beograd, 22. februar 1943 — Beograd, 22. juli 2005) je bio srpski slikar, novinar, pisac i publicista, poznat kao jedan od najistaknutijih srpskih nacionalista 1980-ih i 1990-ih.
Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Rimu i stekao međunarodnu slavu sa novom formom hiperealizma. Još kao student izlagao je u Rimu, Milanu, Briselu, i Beogradu. U Rimu je i dobio nagradu za mlade slikare još 1964. godine. Glumio je Boba u filmu Čudna devojka iz 1962. godine.
Organizovanjem izložbe „Obnova slike“ zatalasao je jugoslovensku likovnu scenu. Bilo je to u galeriji Kulturnog centra. U Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu je napravio izložbu „Nova figuracija“.

Pored slikarstva intenzivno se bavio i pisanjem, objavio nekoliko romana i studija kao što su „Mapa (anti)utopije“ 1978, „Smak sveta“ 1980, „Američko zlo“ 1993, „Izdana Evropa“ i „Rusija ustaje“ 1994. „Poslednji Evropljanin“ 2004. Pisao je predgovore i uređivao niz knjiga iz filozofije autora kao što su Nikolaj Berđajev i Lav Šestov.
Kao novinar objavljivao je priloge u mnogim časopisima i listovima, godinama je bio urednik u „Dugi“ i dopisnik Tanjuga iz Italije.
Bio je direktor „Progresove“ galerije u Beogradu. Dragoš Kalajić je bio senator Republike Srpske u prvom sazivu Senata 1996. godine.

Smrt ga je zadesila u Beogradu u 62. godini, nekoliko minuta posle ponoći, 22. jula 2005. Njegovi posmrtni ostaci su kremirani 25. jula.

 

[vučji čopor]

Аутор горњег текста који је Поли пставила нашао за сходно да апострофира и етикетира Драгоше ка српског националаисту. Око тога нема спора и то не би био проблем да та етикета нема негативну конотацију због одомаћеног изједначавања речи националиста са једном другом речју која има сасвим друго значење - шовиниста.
Не само Драгош него и остали чланови групе и не само они него него и сви други уметници и интелектуалци који су били окупљени око МЕДИАЛЕ су били тако етикатерани. Зато МЕДИАЛА која је без сумње најзначајнија уметничка група у другој половини двадесетог века код нас није била љубимац режима и зато ћемо у текстовима који би требало уметничка критика сретати такве врсте апостраофираа као у горњем тексту. где аутору не пада на памет да прича о сликарству, да скрене пажњу , рецимо, на билскост италијанског футуризма са Драгошевим сликарством на пример.
Друга опасност неразумевања је што днашњи читалац везује национализам за политичку димензију која са сликарима МЕДИАЛЕ нема никакве везе , као ни са данашњим кичерајским , овокомпонавим манифестацијама националног.
Нацинализам који се , гле чуда, може и треба види код српске уметничке групе МЕДИАЛА и људима око ње је она духовна вертикала у то време проскрибована од стране актуелне политике која је била последња одбрана српских мислећехих људи уто време.
Дозволите ми да као пример тога о чему говорим илуструјем једно анегдотом везаном за Милића од Мачве.
Нисам сигуран да ли је то била 1969. или 1970 година година када је Милић преселио атеље на мансарду вишеспратнице на почетку Јужног булевара која је подигнута на месту монтажне приземне куће где је раније живео и имао атеље.
Цуњајући по новом простору атељеа пажњу ми је привукла једна званична хартија са великим знаком Торе и писана енглеским језиком. Била је захвалница министра Израела за Милићеву подршку.
Тада ми је Милић објанио значење те захвалнице.
У време почетка израелског рата са Арапима 1967. године је Милић био у болници после саобраћајне несреће у којој му је озбиљно било повређено колено. На вест о почетку рата, у јеку прекида дипломатских и свих других веза наше тадашње власти са Израелом , милић шаље телеграм подршке Израелу. Он је то мени овако објаснио " Недам да онај ( у то време се Србима није требало да објашњава на кога се то односи) каља златним словима записано српско име код Јевреја као народа који их никада у историји није прогањао"
Тако се у данашње време не треба чудити и везивати одлазак у Париз многих чланова МЕДИАЛЕ са уметничким разлозима.

 

[vučji čopor]

Оно што јесте битно и карактеристично за сликаре МЕДИАЛЕ је њихово студиозно проучавање дела старих мајстора, алине само у композицији, плановима , коришћењу перспективе итд. него и проучавању техника, од припреме подлоге до пигмената које су користили. Проучавали су не само ТРАКТАТ О СЛИКАРСТВУ Леонарда, него све трактате разних сликара до којих су могли да дођу и сва та сазнања користили у свом старалаштву модерног сликарства.
Због референтности стављам илустрацију Бројгела, али могао је то да буде било који од старих мајстора, како бих илустровао оно о чему говрим.

 

[vučji čopor]

Погледајмо како су та сазнања користили Оља. Милић и Дадо, на пример

Дадо Ђурић

 

[vučji čopor]

Оља Ивањицки

 

[vučji čopor]

Милић од Мачве

 

[Poli46]

Olja Ivanjicki je pokušavala da bude kćer Leonarda i da prenese Leonarda
u savremeni svet..Koliko uspešno to je pitanje. Svakako on je bio njena inspiracija.
Za Milića nemam neko naročito mišljenje..A Dado je slikao svoj svet.To cenim
najviše.

 

[vučji čopor]

Olja Ivanjicki je pokušavala da bude kćer Leonarda i da prenese Leonarda
u savremeni svet..Koliko uspešno to je pitanje. Svakako on je bio njena inspiracija.
Za Milića nemam neko naročito mišljenje..A Dado je slikao svoj svet.To cenim
najviše.

Сви су ои сликали свој свет Поли наравно, али ја сам хтео да скренем пажњу на приступ који им је био заједнички

Nastavak ove teme možete naći na novoj temi
https://forum.krstarica.com/threads/mediala-grupa-naprednih-slikara.929152/