MAZA

jelaA

jelaA

Obećava
Poruka
78
Imala sam 12 godina kada sam dobila macu Mazu. Ona je crno-bela i zaista posebna. Nikada nije volela da se mazi, tako je i dobila ime. Svoju naklonost uvek je pokazivala na sebi svojstven nacin. Prema svim clanovima porodice odnosila se razlicito. Tatu je postovala, s mamom se cesto "svadjala", sa bratom je spavala a sa mnom je volela da se igra i da "razgovara".
Maza je tri puta imala macice. Cetvrti put je nesto krenulo naopako, macici mrtvorodjeni (carskim rezom) a ona je jedva prezivela operaciju, rez je bio sa strane (?!?) i ogroman, a ona je nekoliko sati nakon zavrsetka operacije bila pod totalnom anestezijom (mozda predozirana).Tada je imala 6 godina.
1997. kada je imala 9 godina Maza se ponovo razbolela. U pitanju je bila teska upala materice. Veterinar koji joj je na Veterinarskom fakultetu prethodno radio carski rez (necu navoditi ime, ali kasnije sam saznala da je on strucnjak za vestacku oplodnju krava!?) dosao je kod nas kuci i predvideo joj jos mesec dana zivota. Dosao je sa asistentom koji je izgledao kao mesar u nekom krvavom mantilu. Oni su bili spremni odmah da operisu, tu, kod nas u stanu, na trpezarijskom stolu!!
Reagovala sam burno na sve ovo, mama je bila potpuno zgranuta, nismo pristali na operaciju, nego smo krvnike lepo ispratili do izlaza zauvek.
Ovde na scenu stupa komsinica veterinarka, koja zaista voli zivotinje i koja predlaze terapiju antibioticima. Terapija se pokazuje kao uspesna, a Maza zivi srecno i veselo narednih 5 godina!
2001. godine upala materice se vraca i operacija je neophodna. Naravno da nismo potrazili gore pomenutog kasapina. Sada smo vec mnogo iskusniji kada su veterinari u pitanju. Veterinar Zarko obavlja operaciju u svojoj privatnoj ambulanti, gde radi sa suprugom koja je takodje veterinar.
Ne zaboravite da je Maza tada vec imala punih 12 godina, a to je fina starost za macke, zar ne?
Tom prilikom izvadjena je materica, jajnici i tumor velicine oraha!!!
Sve ovo Maza je podnela neuporedivo bolje nego prethodnu operaciju koju je imala kada je bila duplo mladja! Vrlo brzo se oporavila i dostigla tezinu od 6 kg!
Pisem sve ovo iz nekoliko razloga.
Juce ujutru smo Mazu uspavali. Potpuno je klonula prethodnih dana, mislili smo da ne moze da jede jer je bole zubi, ali analize krvi su pokazale ocajno opste stanje, a bubrezi su joj otkazali. Imala je 17 godina i 3 meseca. Zivela je kao princeza a nas zivot ispunila i oplemenila. Ona nije bila samo macka, bila je clan porodice.
U stanu je tiho, slomljeni smo i tugujemo, iako znamo da smo uradili pravu stvar i postedeli je patnje.

Ono sto mi je potrebno da znam u ovom trenutku je nesto vise o toj prokletoj injekciji, sta sadrzi, kako deluje, da li je stvarno bezbolna i brza...?

Zelim i da vam skrenem paznju na veterinare. Ne verujte svima, prethodno se dobro raspitajte o njima. Oni vole da operisu i kada za to ne postoji pravi razlog. Veliki broj se bavi tim poslom samo zbog dobre zarade. Mnogi ne gaje nikakva osecanja prema zivotinjama. Ne dozvolite nikakve eksperimente na vasim ljubimcima! To je vise nego cesta pojava, posebno kada nisu sigurni u dijagnozu.

Volite zivotinje svim srcem!!! To su predivna, topla i oplemenjujuca bica!
...i napisite koju rec utehe, ako takva rec uopste postoji sada...
 
Evo, ja mogu da kazem da saosecam sa tobom u potpunosti. Znam kako je kad dodjes kuci i osetis da je ... pusto!
Imam prijatelja, vrhunskog veterinara, koji je, maltene, legenda koliko je dobar u svom poslu i kome sam pravila drustvo godinu dana na terenu. Znaci, na neki nacin sam mu asistirala, jednom cak i pri eutanaziji malog steneta moje kume (inace, nisam veterinar i nisam cak ni isla u veterinarsku skolu ali mnogo volim zivotinje) i koliko mi je poznato, zivotinji daju prvo sedativ da se smiri, zatim anesteziju koja uspava zivotinju ali koja je predozirana tako da na kraju srce samo prestane da radi. Zivotinja pri tom nista ne oseca.
Eto.
Inace, ja sam imala mnogo zivotinja i to raznih, a u najbolnijem secanju mi je ostao pas koji mi je bio zaista najbolji prijatelj i koga oplakujem i dan-danas posle 4 godine od kad je uginuo. Bio je bolestan (imao je torziju zeluca) i vec sam se spremala da ga (tad) uspavam, ali eto, "pretekao me je" i uginuo mi na rukama. Pre 2 nedelje mi je uginula maca, koja je, na neki nacin, podsecala na tvoju Mazu, bila je na svoj "kalup", nije bas volela da se mazi, ali je volela nas i to je prvi put da sam imala macu koju sam usvojila sa ulice. Sad moramo dalje, nemamo kud, jedino da kad dodje vreme, svoje srce opet poklonis nekom drugom s tim da u njemu uvek ostavljas mesta za onog ko je tolike godine proveo sa tobom, a nazalost i morao da te napusti.
Jedino mogu da kazem da vreme leci sve! I samo to.
Pozdrav
 
Znam da si u ovom trenutku tužna, ali neka te teši to da si za svoju macu činila sve što se moglo - ne samo sad nego svih ovih godina koliko je bla sa tobom.
To što je i pored zdravstvenih problema doživela duboku starost, samo potvrđuje činjenicu da je bila negovana, mažena i pažena te da joj je život bio ispunjen i, ako se tako može reći - srećan.
Na sreću znam šta znači imati i, na žalost, izgubiti ljubimca :-( ... Nikad neće prestati da ti nedostaje, ali bi bilo lepo i dobro da sad usrećiš neko drugo mače - ma kako da zvuči surovo, veruj mi da je to najbolji "lek" . Niko neće i ne može "zameniti" tvoju Mazu, ali ljudi koji su naučili da vole imaju za tim stalnu potrebu, te ti neće biti teško da zavoliš i uživaš u nestašlucima i ljubavi nekog drugog ljubimca.
Veliki pozdrav i sve najbolje...
 
Imam jos dve predivne mace, ali Maza je bila posebna...
I pored ogromnog gubitka koji osecam, uvek bih uzela zivotinju. Zivot mi je nezamisliv bez njih...
 
I ja isto!
Sad trenutno imam samo papigicu (koji se povredio pa se borim za njegov zivot) i samo njega. Rado bih uzela drugu kucu ali me mnogo brine sto sad nemam uslova za njega, a moja decica bi rado, rado, rado volela da imaju drugara koga ce da maze i vole. Eh!
Inace se slazem da druga zivotinja bar donekle ublazava bol zbog gubitka ljubimca.
 
Ja sam imala macora koga sam obozavala.Ne volim da pisem i pricam o njemu, jos uvek.On je jednog dana jednostavno nestao,i nije se pojavio do sada. a od tada ima 2,5 godine.Ja sada imam dve macke i volim ih.
 
Zdravo, jelaA !!!

Upravo sam pricu o Mazi prepisao i istakao
u ,,Price o nasim ljubimcima,,
sa vidljivom napomenom da je Tvoja i da je bila
objavljena u listu ,,Prakticna zena,, ! POGLEDAJ !
upravo sam Tvoju temu ,,Maza,, prelistavao .

Samo svoje divljenje zelim da Ti uputim
kao osobi punoj ljubavi i paznje !!!

i mali predlog da potrazis svoju Mazu-Junior ,
ona je tu , u tvojoj blizini !!!!



>>>-------neni--(CH)->
 
Hvala NEBO,
Vreme prolazi, zivot ide dalje... s vremena na vreme pomislim na Mazu i osecam uzasan nedostatak...
Imam Micka koji je predivan i preumiljat, imam i Dusicu koja je prava dusica...
Ipak, Maza ostaje posebna u mom srcu...
 
Tuzno.Zao mi je.Ako se kotila a ti kazes da jeste mozda ima potomaka.Nadji jednog.Nije isto ali bar znas da delic nje tu postoji.Sa onim u tvom srcu bice dovoljno.
 
Zao mi je svake zivotinjice na ovom svetu koja ugine. Ja mnogo volim zivotinje. Drago mi je da postoje ljudi kao ti, koji toliko vole svoju zivotinju. A ne kao oni divljaci kojima se posle 3 dana smuci, i onda izbace na ulicu.Sigurna sam da je Maza bila posebna maca za tebe- dugo vremena ste bile zajedno.
 
Ja sam imala 7 godina jednog psa koga sam obozavala, ali u pravom smislu te reci. Mogla sam da pricam sa njom, tj. da joj pricam, jer je uvek pazljivo slusala i cinilo se da sve razume....samo sto ne odgovori....Bila je veoma poslusna, cak ne znam ni zasto jer je nismo nista posebno dresirali. Uvek mirna, nikad nije napravila nikakvu stetu....Bila je clan porodice. Cak se i veterinar jednom zbunio, posto joj je dao nekakvu vakcinu, napisao joj je pored imena i moje prezime.... Ali jedno jutro, pre dve godine, brat mi je javio da je uginula.... Ja sam bila u drugom gradu (studiram) i nisu mi hteli reci da je bolesna...Nisu je uspeli izleciti, uginula je posle dva dana...Jos uvek nisam uspela da nadjem adekvatnu zamenu, mada sam imala jos dva kuceta posle nje...I sada se cesto setim nekih dogadjaja i suze mi krenu....
 

Kad smo uselili u svoju kucu sa dvoristem, majka je dozvolila da zadrzimo malo, crno kucence kratke dlake,
sa braon nogicama i braon tackicama iznad tamnih okica, kao loptica debeljuskasto mesance nekog terijera,
koje nije moglo ni stepenicu da savlada. Dali smo mu ime DENI. Bio je sladak, a mi naivna deca koja nista
nisu znala o odgajanju psa. Naucio je da brani dvoriste, pratio nas do skole, dolazio na zvizduk i zustro jurisao
na macke i druge pse kad ga napujdamo. Pravi lajavi blesavko je bio i bezbrizna svalercina na dobrom glasu.

Prvog psa ciste rase kupio sam na izlozbi kao veliko stene. Presrecan sam bio, ali mnoge muke sa secenim usima,
dascana kucica koju sam sam nevesto pravio i ogradjen prostor bez krova, nisu mogli da me okite uspehom.
Niko nije morao to da mi kaze, sve sam sebi priznao i dobro se zamislio, Mnogo o psima nisam video, ucio sam.
Pas je bio lep, zivahan, pametan, a ja mlad, nestrpljiv i ljubomoran. Svi su imali vise uspeha od mene. Bas svi.

Uhranjeni i dresirani ljubimci iz raskosno ozidanih prostorija sa ogradom i krovom, sa prekrasnim posudama za
vodu i hranu i vlasnici sto su opasivali svoje kecelje da se poigraju sa njima i porade na cistoci, satima dugo,
svakim danom su mi bili uzor i zelja da i meni krene od ruke ta vestina. Vremenom sam sve bolje, sve jasnije
video sitnice dobrog odgajanja i licnog ponasanja koje sam menjao i dopunjavao savetima iskusnijih prijatelja.

Danas, moji ljubimci su sve lepsi, prostor za cuvanje sve bolji, a ja zreliji, mirniji, samouveren, ponosom ovencan.
Ljubav i vernost mi uzvracaju, moje zive igracke, moji lepotani! Mnogo mi znace, neizmerno ih volim !!!


>>>-------neni--(CH)->
 
Citava tema me je jako dirnula. I sama cinjenica da neko ima tako divno, toplo srce kao ljudi ovdje.

I ja sam imala divnog macka koji je jednom samo otisao. Oglasi po gradu, na radiju, lokalnoj tv stanici nisu urodili plodom. Roditelji su svakog dana obigravali grad uzduz i popreko ne bi li ga slucajno nasli.
Hiljadu puta je dosada oplakan i on i ono vrijeme sa njim. Samo se nadam da je nasao nesto bolje. I danas mi fali.
Onda smo, nekih pola godine kasnije, uprkos zaricanjima da necemo nikada vise imati ljubimca, uzeli macence sa ulice. Ona zivi sa mojom sestrom i roditeljima i divna je. Sa muzjacima macaka je tako, prosto ih ne veze mjesto.
Onda mi je tada decko, a danas suprug poklonio mackicu.
Malena je imala samo tri mjeseca kada se prosto probudila slaba. Povracala je. Mislili smo da je to normalno za mace. Te veceri se mnogo mucila, veterinar je pokusao da pomogne infuzijom. Evo, pokusala sam da opisem sta je prozivjela tih poslijednjih trenutaka, ali ne mogu. Legli smo je kod nas na krevet i zakunjali. Kada sam se probudila, vise nije disala. Otisla je.
Najstrasnije sto mi se ikada u zivotu dogodilo i najbolnija noc, koju, naravno nisam prospavala. Ni mnoge sledece. Plasila sam se da opet odem u taj stan i da ne moram da pazim kako otvaram vrata da ona ne bi izasla. Da ne moram da je uzmem i mazim, da joj dam da jede i promjenim pjesak. Kazu da se otrovala.
I te noci sam rekla da nikada necu imati ljubimca. Mnogo sam je voljela, sve je imala, bila je mlada, cak mala, nije uopste bilo razloga da umre. Da bar mogu reci da je imala neke godine.

Ipak, danas imam dvije preslatke mace, male sijamke i mnogo ih volim, a moje Pipi se sjecam. Zivjela je kratko ali lijepo i imala je divnu svrhu tokom svog malog zivota - da me cini srecnom.

Znam da je tesko, vjeruj mi. Evo, godina je uveliko prosla od tada i ja placem kao da je bilo juce.
Shvati, zivotinje zive krace od nas, napuste nas iako ih mi zelimo vjecno uz sebe. Voli svoje mace, mazi ih, nadji jos neko mace da ga volis i mazis.
Vazno je da znas da je lijepo zivjela. Vrijeme ce sve izlijeciti, sto niposto ne znaci da ces je ikada zaboraviti.
 
I ja sam imala svog omiljenog macka,zvao se Migi.
Bio je narandzast.Uvek je bio smiren,vecito je spavao.Onda je odjednom nestao.Bilo mi je tesko bez njega,plakala sam milion puta zbog njega.
Skoro godinu posle dobili smo malog macka(mace)Gedzu.Mali je odvojen od majke pa se voleo igrati sa cupavim igrackama.I on je,na zalost pobegao.Bila sam vezana za obojicu.
I opet pola godine kasnije ,dosla je ,ali zensko,macka Lejla.
Nju i dan danas imam i pazim i volim.Ona se jednom omacila.Bilo je pet macica,dvoje su uginuli na rodjenju,dvoje smo dali nekome,a jedan macak,njen sin,je ostao sa nama,zove se Laza.
Sada opet ocekujemo prinovu.
Ipak,i dan danas zao mi je svih mojih nestalih macaka.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top