"Matorci ne izbijaju iz kuće" - problem u Srbiji

A, šta ako si kupio stan na kredit i tvoj je, a jedan roditelj živi kod tebe, jer nema gde?
Па и он је тебе издржавао док си био бесловесан. Брига о родитељима је мерило људске вредности, између осталих. Уосталом, постоје сасвим пристојни домови за стара лица, па уз његов (њен) пристанак можеш да их сместиш тамо. Неки пут је то стварно најбоље решење јер има медицинску негу коју ти не можеш да им пружиш.
Много рано сам остао без родитеља, веома сам их поштовао и уважавао, па се опет дубоко кајем за свако клиначко брецање према њима, сада је непоправљиво.
 
Па и он је тебе издржавао док си био бесловесан. Брига о родитељима је мерило људске вредности, између осталих. Уосталом, постоје сасвим пристојни домови за стара лица, па уз његов (њен) пристанак можеш да их сместиш тамо. Неки пут је то стварно најбоље решење јер има медицинску негу коју ти не можеш да им пружиш.
Много рано сам остао без родитеља, веома сам их поштовао и уважавао, па се опет дубоко кајем за свако клиначко брецање према њима, сада је непоправљиво.
Potpuno se slažem, sa svim što si rekao.
 
Људи су приморани да раде оно што не воле да би преживели, то сам хтео да кажем.
Da, neki ljudi jesu primorani.

Takođe, nekim ljudima padne saksija na glavu.

Ali ta saksija ne treba da spreči čoveka da izlazi iz kuće, niti da traži posao koji voli.
 
Способне нађе посао, а не они њега. Неспособнима ништа не помаже него да се жале на судбину, родитеље итд.
Зависи за шта способни, за оне који су способни да имају образ ко ђон наћи добар посао је прелако.
 
Kada matorci izbiju oz kuce u jednom pravcu mozda ih onda budu vise cijenili.
Uvek se čovek, posle kaje za neke stvari. To je nepisano pravilo. Ali sa druge strane, postoji među-generacijski jaz i sasvim je prirodno, da se osoba, već sa 18 osamostali. Jer se bolje poštuju roditelji i deca. To što smo mi kao društvo, u teškom bedaku, druga je priča. Ali, biti sa roditeljem i posle 25-te i 30-te, niti je normalno, niti donosi dobro. Upravo zbog stvari, koje sam naveo. Svakako se trebamo naći roditeljima,za sve što im je neophodno i po mogućnosti, da im budemo što bliži, sa mestom stanovanja.
 
Зависи за шта способни, за оне који су способни да имају образ ко ђон наћи добар посао је прелако.
Способан је професионалац у свом послу, који год тај посао био, ти који имају "образ к'о ђон" имају свој век трајања. И скоро никада нису исти људи. Професионалци држе до себе и посла којим се баве.
 
Uvek se čovek, posle kaje za neke stvari. To je nepisano pravilo. Ali sa druge strane, postoji među-generacijski jaz i sasvim je prirodno, da se osoba, već sa 18 osamostali. Jer se bolje poštuju roditelji i deca. To što smo mi kao društvo, u teškom bedaku, druga je priča. Ali, biti sa roditeljem i posle 25-te i 30-te, niti je normalno, niti donosi dobro. Upravo zbog stvari, koje sam naveo. Svakako se trebamo naći roditeljima,za sve što im je neophodno i po mogućnosti, da im budemo što bliži, sa mestom stanovanja.
Jesi li ti za ono pcelinje matori odlaze sa gajbe,a mladi ostaju ili mladi odlaze i traze sebi smjestaj?
 
Kada matorci izbiju oz kuce u jednom pravcu mozda ih onda budu vise cijenili.
Nemojte čekati da matorci odu iz kuće u jednom pravcu.
Kada završite škole, iselite se i brinite o sebi, pustite i ' matorce' da malo odmore i posvete se sebi.

Nisu dužni do smrti da brinu o vama i da vas nose na grbači.
Snaći će se oni i bez vas. I te kako!
 
Jesi li ti za ono pcelinje matori odlaze sa gajbe,a mladi ostaju ili mladi odlaze i traze sebi smjestaj?
Pa znaš kako? Nekako mi je bez veze, da roditelj izlazi iz svog doma, pa i ako on to želi. Svakako ću, pre ja izaći. Jer mi ovo prvo, nikako ne pije vode. Ako je roditelj primoran, da boravi kod svog deteta, prihvati to, roditelj ti je. Šta da se radi? Najbolje je kad svi imamo svoju nekretninu. Ali, nisu svi u istoj poziciji.
 
Ако одем од куће као избеглица и живим тешко као подстанар или у ауту то ће значити да смо у свађи и то значи да никад више не треба ни да их видим, шта ће ми онда родитељи ако смо у свађи. Ако оформим породицу нећу их обавестити, нећу им рећи ни да су постали баба и деда, ако сам осамостаљен од њих нека будем онда и емоционално осамостаљен до краја а не да их зивкам сваки викенд и причам о свом животу. Те ствари имају два краја, ако се "осамосталим" побегавши од њих можда после нећу бити у прилици да бринем о њима кад остаре, како се истовремено бринути о родитељима и имати приватност од њих?
 
Ако одем од куће као избеглица и живим тешко као подстанар или у ауту то ће значити да смо у свађи и то значи да никад више не треба ни да их видим, шта ће ми онда родитељи ако смо у свађи. Ако оформим породицу нећу их обавестити, нећу им рећи ни да су постали баба и деда, ако сам осамостаљен од њих нека будем онда и емоционално осамостаљен до краја а не да их зивкам сваки викенд и причам о свом животу. Те ствари имају два краја, ако се "осамосталим" побегавши од њих можда после нећу бити у прилици да бринем о њима кад остаре, како се истовремено бринути о родитељима и имати приватност од њих?
Sva tvoja pisanja do sada, i nekako. Neka sam pokušala razumeti, neka pisanja sam odćutala čudeći će, a ovde ću reagovati.
Zašto odvajanje od roditelja nužno podrazumeva svađu?
Zašto bi živeći podstanarski život značio i težak život i izbeglištvo?
( Misliš nema materijalne sigurnosti koju roditelji garantuju, nema skuvano, oprano, ispeglana?)

Zašto roditelje ne bi obavestio kada bi zasnovao partnerski odnos i dobio decu?
Da li bi se oni protivili, ili nemaš petlju jer sve to podrazumeva seks o kojem maštaš a ujedno se i gnušaš seksa?
 
Sva tvoja pisanja do sada, i nekako. Neka sam pokušala razumeti, neka pisanja sam odćutala čudeći će, a ovde ću reagovati.
Zašto odvajanje od roditelja nužno podrazumeva svađu?
Zašto bi živeći podstanarski život značio i težak život i izbeglištvo?
( Misliš nema materijalne sigurnosti koju roditelji garantuju, nema skuvano, oprano, ispeglana?)

Zašto roditelje ne bi obavestio kada bi zasnovao partnerski odnos i dobio decu?
Da li bi se oni protivili, ili nemaš petlju jer sve to podrazumeva seks o kojem maštaš a ujedno se i gnušaš seksa?
Већина родитеља би била пресрећна да добију унуке, самосталну децу и све би учинили да их у томе помогну.
 
Ако одем од куће као избеглица и живим тешко као подстанар или у ауту то ће значити да смо у свађи и то значи да никад више не треба ни да их видим, шта ће ми онда родитељи ако смо у свађи. Ако оформим породицу нећу их обавестити, нећу им рећи ни да су постали баба и деда, ако сам осамостаљен од њих нека будем онда и емоционално осамостаљен до краја а не да их зивкам сваки викенд и причам о свом животу. Те ствари имају два краја, ако се "осамосталим" побегавши од њих можда после нећу бити у прилици да бринем о њима кад остаре, како се истовремено бринути о родитељима и имати приватност од њих?
Čekaj malo. Ako oformiš porodicu, i dobiješ decu, pa valjda će tvoji roditelji to znati. Sad mi nisi baš jasan. Živiš život sa svojom porodicom i posećujete se međusobno sa roditeljima. To je najbolja varijanta, da svak ima svoj stan. Tako se ljudi bolje poštuju.
 
@bezimeni1 priča o ljudima koji nemaju stan.
Поента није у стану него у способности да се заради за свакодневни живот! Онда може да се плаћа и станарина и још паметније да се узме кредит за стан.
 
Sva tvoja pisanja do sada, i nekako. Neka sam pokušala razumeti, neka pisanja sam odćutala čudeći će, a ovde ću reagovati.
Zašto odvajanje od roditelja nužno podrazumeva svađu?
Не подразумева свађу али подразумева потребу за приватношћу или осећај непријатности због њихове близине, а селидба може бити последица свађе због кулминације тих ствари.


Zašto bi živeći podstanarski život značio i težak život i izbeglištvo?
( Misliš nema materijalne sigurnosti koju roditelji garantuju, nema skuvano, oprano, ispeglana?)
Због тога што стан кошта скоро као и плата, због лоших и несигурних послова, треба платити стан и плашити се да не останеш без посла и да не успеш брзо да нађеш други, ако си често незапослен нећеш моћи да будеш подстанар чак и да хоћеш. То је живот на ивици. Стан кошта далеко више и од хране и од рачуна, лако је имати пара за основно преживљавање јер социјала је само 12 000, то је лако зарадити, то је само 4 дневнице посла и то који је плаћен на минималац, може се зарадити и преживети, али стан је убедљиво највећа ставка, стамбено питање му дође као главна ставка за дефинисање друштвених класа. Кување, прање и слично, то је најмањи проблем.


Zašto roditelje ne bi obavestio kada bi zasnovao partnerski odnos i dobio decu?
Зато што чувам приватност и зато што ме је срамота што ме занимају љубав и оне ствари, ја никад нисам ни био у вези и нисам их научио на то. Али не разумем ако друге то није срамота, како им је онда глупо да воде љубав у другој соби у истој кући где су и родитељи, ваљда родитељи већ знају да то радите.

Da li bi se oni protivili, ili nemaš petlju jer sve to podrazumeva seks o kojem maštaš a ujedno se i gnušaš seksa?
Ја немам петљу, никад нисам био у вези и не могу тек сада да први пут пробијам лед говорећи родитељима да сам у некој вези. Не гнушам се ја секса него би ми било екстремно глупо да родитељи знају да то радим, а кад бих био у вези или имао дете знали би да то радим.
 
Iha, koliko ljudi imaju porodicu, pa nemaju svoj stan. Sve je to sastavni deo života. Bio sam i ja podstanar, pa sad nisam. Živim u svom stanu.
Ja sam ceo život bila podstanar, prvo sa roditeljima, pa posle u srednjoj školi sa cimerkom pa posle posao i sama.
Dešavalo mi se da me vlasnica kuće u kojoj sam plaćala sobu maltretira, a prvo pravilo je bilo da ne sme niko da mi dođe.
Bila sam ok kao osoba, družila se, ali vremenom ti dolasci odnosno zabrana dolazaka su uzeli danak;
vremenom sam izgubila sve prijatelje (sad bi neko rekao "onda to nisu ni bili pravi prijatelji" ali to nije tačno, moraš da imaš elementarnu privatnost za druženje);
To je to što @bezimeni1 piše

Sad imam stan, ali više nema ko da mi dođe. To je cena koju plaća podstanar. I još mnogo toga.
 

Back
Top