Materinski instinkt part..... endless.....

[Kvinsi]

I meni al' koristimo ga, kad već može )))

Za ovu boldovanu izjavu bi te mnoge razapele na krst. Al' stvarno. Prema onome što sam pročitala na forumu (koliko god on bio dobar uzorak) dosta je više onih koje smatraju da je rođeno dete - biološki potomak, nešto što se voli na specifično intenzivan način, ili drugačije, nisam baš sigurna šta su htele da kažu... i da se "usvojeno dete može voleti, ali ne kao svoje!"
Na komentare o tome kako onda u detetu jedino voliš sebe, te da je taj misteriozni deo ljubavi prema svom biološkom potomku ništa drugo nego nadgradnja na normalnu i nesebičnu ljubav prema detetu u vidu ljubavi prema samom sebi - obično ljutito slede odgovori koji su češće bili demagogija nego pravo pojašnjenje stvari.

ja mislim da usvojeno dete moze da se voli kao svoje biolosko, ali to nije tema.
ja nisam nikada osecala materinski instikt, nisam se cak ni raznezivala u prisustvu beba, plasila sam ih se, a i one mene.
ni sad ne znam sa tudjom decom, nespretna sam, preozbiljna, ne znam ni sama. znam samo sa svojim detetom, i sta da uradim i sta da kazem i kako da se igram. kad se rodio, i kad su mi ga pokazali prvi put, rasplakala sam se, ali ne od materinskog instikta, nego od nekog cudjenja i fasciniranosti kako je zivo bice izaslo iz mene. Taj instikt, i sva ta ljubav koju svaki dan sve vise osecam je dolazila vremenom. U pocetku je postojala briga i strepnja, potreba da ga zastitim i strah da mu se nesto ne desi. mozda je to taj instikt, ali definitivno ga nisam imala pre rodjenja bebe, nije me "drmao" u smislu hocu da imam dete, osecam neku potrebu za produzenje vrste, bla bla itd.

 

[medved_bg]

I meni al' koristimo ga, kad već može )))

Za ovu boldovanu izjavu bi te mnoge razapele na krst. Al' stvarno. Prema onome što sam pročitala na forumu (koliko god on bio dobar uzorak) dosta je više onih koje smatraju da je rođeno dete - biološki potomak, nešto što se voli na specifično intenzivan način, ili drugačije, nisam baš sigurna šta su htele da kažu... i da se "usvojeno dete može voleti, ali ne kao svoje!"
Na komentare o tome kako onda u detetu jedino voliš sebe, te da je taj misteriozni deo ljubavi prema svom biološkom potomku ništa drugo nego nadgradnja na normalnu i nesebičnu ljubav prema detetu u vidu ljubavi prema samom sebi - obično ljutito slede odgovori koji su češće bili demagogija nego pravo pojašnjenje stvari.

Ajd' kad jedna žena ima i biološko i usvojeno dete đene-đene, kao jedno više voli, mada je meni to , dete može da bude željeno i neželjeno i ne treba nkakve druge kategorije praviti, k'o da je bitno kako si došla do njega.....nego sam uporedila ženu koja ima samo usvojeno i ženu koja ima samo biološko - ljubavi te dve žene prema svojoj deci se ne razlikuju, to je ta majčinska ljubav čiji deo je instikt o kome pričamo.

 

[medved_bg]

ja mislim da usvojeno dete moze da se voli kao svoje biolosko, ali to nije tema.
ja nisam nikada osecala materinski instikt, nisam se cak ni raznezivala u prisustvu beba, plasila sam ih se, a i one mene.
ni sad ne znam sa tudjom decom, nespretna sam, preozbiljna, ne znam ni sama. znam samo sa svojim detetom, i sta da uradim i sta da kazem i kako da se igram. kad se rodio, i kad su mi ga pokazali prvi put, rasplakala sam se, ali ne od materinskog instikta, nego od nekog cudjenja i fasciniranosti kako je zivo bice izaslo iz mene. Taj instikt, i sva ta ljubav koju svaki dan sve vise osecam je dolazila vremenom. U pocetku je postojala briga i strepnja, potreba da ga zastitim i strah da mu se nesto ne desi. mozda je to taj instikt, ali definitivno ga nisam imala pre rodjenja bebe, nije me "drmao" u smislu hocu da imam dete, osecam neku potrebu za produzenje vrste, bla bla itd.

Uvukla sam to u temu jer tu imamo taj instikt ili nagon o kojem pričamo i koji pokušavamo da definišemo, a bez trudnoće i rađanja. Pa se jasno vidi razlika između svesne želje za detetom (koja je zadovoljena usvajanjem) i materinskog instikta/nagona kome onda mnogo bolje odgovara definicija iz onog "manjkavog teksta"- instikt/nagon za zaštitom potomstva.
Tj. majčinski instikt/nagon nije nešto što po difoltu mora osećati svaka bezdetna žena, nije nekontrolisani i nesavladivi nagon za reprodukcijom. Ona može osećati želju za detetom, ljubav prema deci, ali sam instikt postoji samo kad postoji to tačno određeno dete koje smatra svojim potomstvom, pa makar ne bilo krv njene krvi.

Ala smo ga zapetljaliiiii!

 

[lilmissmuffin]

bas sam malo pre razgovarala sa drugaricom na ovu temu...
od onog trenutka kada sam rodila svoju bebu rodila sam se i mama...ja ni u jednom pogledu nisam vise ista osoba...da mi se nije desilo ne bih verovala, volela sam da spavam dugo i spavala sam cvrstim snom, sada se na svako njegovo okretanje cimam, gledam ga i to traje vec20m...puno je toga kako sam se promenila , neki aspekti mene mi se ni ne dopadaju, ali sta da radim to je jace od mene...

 

[mini_me]

Hoću da kažem da je materinski instinkt vezan za (usmeren na) tačno određeno dete, a dok se to dete ne rodi, postoji seksualni nagon koji nema veze sa ovim drugim i usmeren je na produženje vrste.

U krajnjoj liniji, rođena majka mi je rekla da ni prema meni ni prema bratu nije osećala aman baš ništa dok nas nije videla.....

Želja za stvaranjem potomstva je, hauevr (takođe prisutna, naravno) socijalno uslovljena i nema veze sa nagonima već sa ljudskim načinom razmišljanja. Tj. vrlo je svesna i u pitanju je odluka, kojoj prethodi mogućnost izbora.

Na ovoj drugoj temi čuh da je nenormalno ne osećati želju da se ima dete. Nenormalno, prevedeno od: ne razumem takve ljude..... nenormalno - bolest/poremećaj.
Kakve veze ima poremećaj sa nečim što je stvar svesne odluke?

I tako...

Apsolutno se slazem.

 

[mini_me]

kažeš
Naime, materinski instinkt je neka neobjašnjiva sila koja tera ženu da po ceo dan misli o tome koliko silno želi da ima veliki stomak i da se potom porodi, pa da doji dete.

Ja to ne osećam da vas preduhitrim.

ako je to materinski instikt ja to tako nisam imala

kažeš
Daleko od toga da sporim da žene žele da imaju decu. To je ŽELJA. Izazvana, razumom uobličena, okolnostima dopunjena ŽELJA za stvaranjem potomstva, da li zbog sebe, svog ega, komšiluka, "podrazumevanosti", muža, ljubavi, straha od usamljenosti, "viška ljubavi" (čest odgovor )..... nije ni bitno. Bitno je da napravimo razliku između želje i nagona. Ako uopšte postoji. Postoji li?
Ni takvu želju da imam decu od kada sam ostala svesna sebe kao žene nisam imala.

Ustvari nikada nisam imala želju da držim bebu u naručiju, nisam se oduševljavala malom decom, gadile su mi se pelene bljuvotine i sl.
Bila sam ubeđena da od mene nikada majka neće biti ili ako i bude da će biti nikakva.

Prva beba koju sam uzela u ruke bio je moj sin - na opšte zgražavanje babice kako to da žena od 27 god. nikada nije uzela bebu u ruke. E pa nije, jer nije želela. A moju bebu jesam. Mislim oba deteta su mi bila glupo je reći ali u suštini jeste tako -planirana, želeli smo dvoje dece sa razlikom od dve godine između njih i to i iimamo..
Period od kada sam rodila prvo pa do rođenja drugog deteta, takođe nije bilo ispunjeno raspiljavanjem kad vidim neku tuđu bebu. Samo moje su mi izazivale taj osećaj.
Kasnije je moja sestra rodila sinove ii tu decu sam takođe doživela kao svoju.

Možda je sve ovo što pišem nepopularno, samoživo, ali je tako. I pišem ga da mlade devojke i žene koje se ne osvrću za svakom bebom na ulici sebe ne doživljavaju promašeno. Sve u svoje vreme - sa svojom čovekom i svojim detetom. Mislim da sam dobra i požrtvovana majka i da sve u životu radim predano, ozbiljno i odgovorno (pa i vatanje zjala) te sam i materinstvo tako shvatila i verovatno dok sam bila mlađa nisam ni žudela za njim.

Onog trenutka kada sam rodila prvo dete znala sam da moj život više nikada neće biti samo moj. I nisam zažalila nijednog trenutka.

A da sam to uradila sa 17, 18, 20 god, kao profesionalno i lično neostvarena nisam sigurna da bi imala takav osećaj.

E tako i moj boyfriend, njemu se rodio "materinski instinkt" , pa mi tako kupio onu Bibliju trudnoce koju ste imali prilike da vidite , ne bi li se i meni rodio...ali slaba vajda.
Ali, kako planiramo svdbu sledece godine, planiramo i da radimo i po tom pitanju-bebe E sad, on je bas kao i ti,ni najmanje se ne raspilavi na decu i stavise, nerviraju ga uglavnom, ali kaze to ce biti nase dete i prema njemu cu biti drugaciji.Ja to iskreno nisam mogla da shvatim, ni ja kao sto rekoh nisam imala niti sad imam osecaj neznosti kad vidim decu i to ali ja i nemam preteranu zelju za decom, on je taj koji ima.Sad shvatam... I da, deluje samozivo, al koga briga...

 

[mini_me]

aha i sto vecu decu sanjate to veci djavo ....ako ste bebe sanjale onda se mozda samo saplete od neceg na ulici i razbijete kolena ........samo

I ja sanjala decaka...kao moj sin, kao beba, al nesto brzo porastao kao i postao bas dobar frajer! Hm, pa onda ne znam dal sam sanjala kao mog sina il nekog dobrog tipa??

 

[gost 101840]

ovde sam ja brate kod pojedinih forumašica uočio potpuno otsustvo gore navedenog, pa samo mogu da žalim junoše koji s njima završe...

 

[Lexa]

Hm, kad si već počeo, ne bi bilo loše da se nadovežeš i na temu..... pa odgovoriš - odsustvo... čega?!

 

[soljamoja]

Mislim da nemam instikt, ali svakako zelim decu, puno dece,, najmanje troje ... Mislim da se on stice vremenom, tj. od rodjenja deteta pa usput ... Sve pre toga je simpatija do ljubavi za pojedinu decu ... Ali ta posebna veza se radja rodjenjem ili zanivanjem roditeljskog odnosa prema detetu usvajanjem!

 

[winx vila]

Negde do tridesete uopste nisam bila u tom filmu; cak me je i iritiralo kada bi moje vrsnjakinje zaneseno pricale o nekoj tamo buducoj bebi... Istinski sam sazaljevala jednu koleginicu koja je napustila blistavu karijeru nakon rodjenja deteta;

A onda je jednog dana, nisim izazvano pocelo da me obuzima to osecanje
Kada mi se rodila cerka,, sve prethodno dozivljeno izgledalo mi je tako sicusno, zanemarljivo; provela sam divnih pet godina posvecena deci, daleko od posla i ljudi sa kojima nisam mogla da delim opcinjenost tim malim divnim bicima.
Onda sam se ponovo, isto tako spontano, izbalansirala, i - zadovoljna sam

 

[Feelgooood]

Negde do tridesete uopste nisam bila u tom filmu; cak me je i iritiralo kada bi moje vrsnjakinje zaneseno pricale o nekoj tamo buducoj bebi... Istinski sam sazaljevala jednu koleginicu koja je napustila blistavu karijeru nakon rodjenja deteta

Ovo se i meni dogodilo, na žalost. U mom tadašnjem sistemu vrednosti, nisam mogla da
shvatim da neko svojevoljno radi nešto, po meni, nezamislivo.
Posle vidim, sve dođe na svoje mesto, bez velike drame.

 

[LindaLee]

sta znam,svako ima svoje prioritete ali ja nikad ne bih napustila blistavu karijeru zbog deteta tek sad(pre nego sto sam rodila videla sam sebe kako pravu mama koku,a kad sam rodila dete shvatila sam da to uopste nije tako bajkovito kao sto sam zamisljala) imam zahtevan posao zbog kojeg nekad ne vidim dete po ceo dan(odem kad spava vratim se kad je vec zaspala) i prodavacice mi kazu da one vise vole da budu prodavacice i posle posla odu na neki rostilj ili bazen umesto da nemaju zivot kao ja,ali sta znam-pa to je moj zivot valjda
neko vreme me vec trese drugi talas materinskog instinkta,tj zelja za drugim detetom ali moj mozak se tome uspesno odupire,i sad ovako iskreno nemam pojma ko bih volela da pobedi,i jedno i drugo ima dobre strane kao i lose,mada mozda trenutno stanje i nije tako lose,a i nije dobro da se robuje instinktima

 

[River Fenix 1]

Sve je to divno,imam troje djece ,cerku od 16 i blizance od 9 ,djevojcicu i djecaka.
Kao mlada dobila sam prvo dijete koje je ispunilo sve praznine u mom zivotu,nisam razmisljala o drugom djetetu,ali nakon sest godina desila se trudnoca i bom,kao grom iz vedra neba,ginekolog me obavjesti da nosim blizance,pomjesani osjecji....paklena trudoca i na kraju mjesec dana ranije na svijet dolaze dvoje malih palcica od po 2 kilograma.....gledam ih a on nisu veci od boce kole....
Konfuzija....
Sta cu s njima takvima....nakon 15 dana dodjemo kuci....oni nikakvi,sitni ...muci me to.
Muka ,frka,hranjenje na 2 sata, pocnu dobivati na tezini....razmisljam sta cu s njima .
Na proljece oni i dalje mali,krzljavi ,sitni,kako da ih stavim takve u kolica i prosetam gradom....pomjesani osjecaji....
Volim ja njih ,kostali su me 30 kg viska i vena na nogama,nije malo...
Nakon par godina oni su vec kao i vi njihovi vrsnjaci,malo mi je laknulo...
Imaju svoj vlastiti svijet koji su izgradili...brat i sestra,postoji malo cudnih situacija kad posaljem jedno u prodavnicu,drugo izadje na balkon i ceka da se sestra vrati.. jako se vole nijh dvoje,idu zajeno u razred ,ali ne sjede skupa.imaju drustvo i odlicni su djaci...
Ipak ja na kraju sve ispalo dobro,sad jedino ne znam sta cu sa radoznalom tinejdzerkom sa pocetka posta,pocela je izlaziti,a ja sjedim na balkonu ,pusim i nerviram se cekajuci da se vrati,kaze malo sam se ljubakala s momkom iza zgrade,ali i ja sam to radila nekad ...
Nadrealno iskustvo,biti majka.

 

[gost 39034]

ne mislim da je materinski instinkt "zelja svake zene da ima veliki stomak, porodi se i ima dete"
kod nekih se to nikada ne javi, a inace se zove "zelja za decom", a ne materinski instinkt
materinski instinkt je ono sto te tera da se probudis momentalno kad bebac pocne da ti kenjka u 5 ujutru, bez obzira sto pet noci nisi spavala i ono sto te tera da ga beskrajno nezno uzmes u ruke i probas da ucinis sve da prestane da kenjka, iako jednim delom sebe samo zelis da spavas i da tog malog stvorenja nema nocas u tvom zivotu
to ti je onaj osecaj da zelis da ga od trenutka kad se rodi, do trenutka kad odes sa ovog sveta, zastitis bas od svega ruznog i loseg sto postoji
onaj osecaj da ti nije vaznije nista drugo, ali bas nista drugo (pazi, ne vazno, vec vaznije) od njega/nje i da nista drugo ne moze da te ucini blesavo sretnom
da ti nijedan poljubac u zivotu nije lepsi od onog prvog, nevestog bebeceg, koji te svu ubalavi
materinski instinkt nije nesto sa cime se neka zena radja, to je instinkt koji se javi kad postanes MAJKA (zato se i zove materinski), vremenom, ne odjednom i koga ne mozes da se oslobodis, sve i da hoces
i, osetices ga i ti, veruj mi, samo kad dodje vreme za to

 

[gost133745]

E tako i moj boyfriend, njemu se rodio "materinski instinkt" , pa mi tako kupio onu Bibliju trudnoce koju ste imali prilike da vidite , ne bi li se i meni rodio...ali slaba vajda.
Ali, kako planiramo svdbu sledece godine, planiramo i da radimo i po tom pitanju-bebe E sad, on je bas kao i ti,ni najmanje se ne raspilavi na decu i stavise, nerviraju ga uglavnom, ali kaze to ce biti nase dete i prema njemu cu biti drugaciji.Ja to iskreno nisam mogla da shvatim, ni ja kao sto rekoh nisam imala niti sad imam osecaj neznosti kad vidim decu i to ali ja i nemam preteranu zelju za decom, on je taj koji ima.Sad shvatam... I da, deluje samozivo, al koga briga...

Deca su jako velika i ozbiljna promena u zivotu. Iz tvoje price od gore mi se ne cini da ste ti i tvoj "boyfriend" spremni da cuvate nesto ozbiljnije od ribica u akvarijumu... i to kazem samo zato sto bas ne volim te ribice.

Treba malo da odrastete oboje. Da

 

[dobra predskazanja]

U meni se bore dve zene. Jedna iz nepoznatog razloga zeli dete jednog dana, dok druga taj jedan dan se trudi da odlozi sto vise moze. Razlozi ove druge su savim jasni, sa dolaskom deteta njen zivot bi prestao da bude samo njen i da odgajanje deteta nije ni malo romanticno, a i jako je odgovorno.
Najverovatnije se materinski instikt javlja po rodjenju bebe. I ne verujem da je to zelja za velikim stomakom . Ne znam sta je to, najpribliznije materinskom instiktu sto sam osetila je vreme kada sam imala psa (mada neko ovde rece da je to neuporedivo, ali da pokusam) i kada sam ga odbranila od par mnogo vecih pasa (pasa frustriranih vlasnika) nego sto je bio on, pri tom ne razmisljajuci da bi veliki pas mogao mene da povredi. Nisam to osetila kao duznost, niti obavezu, vec je doslo samo od sebe. Prica o vernosti, ljubavi, zivom bicu koje mi veruje i voli me, ali u tom trenutku o tome nisam razmisljala.
Inace nemam potrebu da se bakcem sa tudjom decom, niti su mi interesantna, niti u meni bude osecanja, ali zato mali psi, male macke, zdrebad, jaganjci i uopste mladunci zivotinjskog sveta u meni bude toplinu i neznost.
Pretpostavljam da bi mi sopstveno dete probudilo to isto, mada jeste malo cudno da ono sto osecam prema bebama zivotinja, ne osecam prema ljudskim bebama?

 

[medved_bg]

I ti da gajiš ribice, nezrela ženo

 

[dobra predskazanja]

I ti da gajiš ribice, nezrela ženo

Pokusala sam, ali su pocrkale

 

[Gost 131338]

S
Na proljece oni i dalje mali,krzljavi ,sitni,kako da ih stavim takve u kolica i prosetam gradom....pomjesani osjecaji....
Volim ja njih ,kostali su me 30 kg viska i vena na nogama,nije malo...

Brate.

 

[NatasaNatasa]

Znači, nagon za "imati dete" je, po svoj logici, u stvari SEKSUALNI NAGON, i ljudi su, svesni činjenice da su taj nagon malo zloupotrebili, odlučili da razdvoje pojam nagona za seksualnim činom od nagona za "imanjem dece". Zapravo, ovo drugo su izmislili

Daleko od toga da sporim da žene žele da imaju decu. To je ŽELJA. Izazvana, razumom uobličena, okolnostima dopunjena ŽELJA za stvaranjem potomstva, da li zbog sebe, svog ega, komšiluka, "podrazumevanosti", muža, ljubavi, straha od usamljenosti, "viška ljubavi" (čest odgovor )..... nije ni bitno. Bitno je da napravimo razliku između želje i nagona. Ako uopšte postoji. Postoji li?

Vaše mišljenje.....

Ja evo imam 34 godine i nikada do sada nisam osetila taj ''materinski instikt'' ... volim decu ... volela bih da imam decu ... ali da se sad u meni nešto kao dešava - to ne .... Moja je teorija da se odnos prema detetu stvara od trenutka njegovog rodjenja, pa nadalje .... da nikako ne možemo da ga stvorimo pre.

Skoro mi je sestra rekla da jako želi da imam dete - ali nije uspela da mi objasni zašto .... pri tom moja sestra nije ni udata, čak nema ni dečka .... U njoj se nešto dešava - to je definitivno - ali šta pitanje je.... mislim da je samo jako usamljena.

MOžda žene pod instiktom nazivaju upravo želju da im život krene drugačije, potrebu da snose odgovornost prema nekom, da se brinu o nekom ... možda su tada preusamljene ili previše vole .... Mislim da je instikt upravo reakcija izazvana odredjenim (ne)dešavanjima u životu, ali da sam po sebi ne može da dodje.

 

[Sandy_BG]

Ja ga nisam imala dugo...uvek mi je bilo cudno sto se drugarice odusevljavaju tudjom decom i stipkaju ih, meni je to bilo totalno strano. E onda sam se zaljubila, ozbiljno i tada sam prvi put pozelela njegovo dete, odnosno nase i tada mi se prvi put javio materinski instinkt. Od tada ga imam, zelim da imam svoje dete i slatka su mi tudja deca. I dalje ne odlepljujem za decom na onaj bljutav nacin ali ih volim i volim decu svojih drugarica a i mogu uvek da ostvarim lep kontakt i odnos sa decom (to sam primetila). Meni licno zivot u buducnosti ne bi imao neki smisao ako ne bih imala decu, biolosku ili usvojenu. Daleko od toga da mislim da neciji zivot nema smisao ako nema decu jer svako zna najbolje sta mu odgovara i sta zeli, nismo svi isti i ne bi ni trebalo da budemo, ali ja licno bas zelim da brinem o nekome u buducnosti i da mu dam ljubav.

 

[Slonce]

Vaše mišljenje.....

misljenja sam da ova tema valja oziveti

 

[Modesti B.]

misljenja sam da ova tema valja oziveti

Provokator po vokaciji?!

 

[hirajgoagain]

nisam sve citala moram ici... mislim d ame je zasvrbelo

e sad koliko je to realno koliko je neka psihologijarekla bih da mi se mozda i desavalo nesto tipa "priziv" ali opet moze se sumnjati

priziv znaci neka iracionalna stvar ali idesh ka njoj tipa bez razloga sedis na forumu krstarice

e sad opet mozda mi je samo dosadno i to. moze ipak da se covek organizuje

glupo je sad recimo ne bih nikakvo dete bash.bas ne bih