Gedeon
Elita
- Poruka
- 16.182
Волим да читам уџбенике, атласе и књиге из времена Краљевине Југославије. Како сам се школовао за вријеме СФРЈ и касније, идеологија и литература из тог времена ми је хтио-не хтио усађена, па ми књиге из времена Краљевине Југославије дођу као нека егзотика. Прошле године сам купио "Историју Срба" од Владимира Ћоровића. Био сам упознат давно са њом преко интернета на Растку а и преко Историје Југославије од Ћоровића коју сам давно читао. Иначе је Историја Срба (или "...српског народа" како већ стоји на којем издању) прерађена Историја Југославије (погледати дигитално издање на Викизворнику). За Ћоровића сам на више мјеста прочитао да је био масон. И тако ме заинтригирало како се гледало на масонерију за вријеме Краљевине Југославије. Погледао сам у ондашње енциклопедије и лексикона. У "Енциклопедији српско-хрватско-словеначкој" (јако озбиљна енциклопедија, уредник је био познати историчар Станоје Станојевић, препоручујем за читање и његову Историју српског народа) нисам нашао никакав чланак о масонерији. Енциклопедију (ћириличко и латиничко издање) имам одавно преузету са интернета у дјву и пдф форматима.
Код куће имам лексиконе Минерва (Загреб) и Свезнање (Београд) па сам усликао чланке о масонерији и направио оцр. Ево шта пише у њима:
"Leksikon Minerva - priručnik za modernog čovjeka", Zagreb 1936, urednik Gustav Šamšalović, str. 1287-1288.
S. zidarstvo (franc. Franc-maçonnerie, engl. Freemasonry) tajno udruženje, kojemu je ime i simbolika uzeta od starih engl. zidarskih udruženja. 1717 osnov. u Londonu prva velika loža. S. z. nastalo iz težnje za novom zajednicom, nezavisnom od svake vjer. stege, osnovanom na ljudskoj uzajamnosti. Za 200 god. raširilo se s. z. po cijelom svijetu i vrši jak utjecaj na javni život.
"Свезнање - општи енциклопедиски лексикон", Народно дело, Београд 1937, уредник Петар. М. Петровић, стр. 2112-2113.
СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО, међунар. организација, раширена по целом свету, изузев земаља у којима влада било левичарска било десничарска диктатура; има за циљ неговање култа љубави према ближњима, истини, правичности и облагорођавање појединаца, па преко њега и целокупног друштва, »тесање и обрађивање сваког грубог камена да би могао бити узидан у вел. палату човечанства«; проповеда слободу, братство и једнакост, и као гл. средство за постизање циља сматра рад; међунар. везе слободних зидара ниуколико не утичу на национални карактер појединих организација, ни на рел. осећања појединаца, која су сасвим слободна; услови и начела с. з. нису никаква тајна ни за власт ни за јавност; сваком њиховом члану чак остављено на вољу да се и у јавности обележава као такав; као тајна чувају се једино знаци распознавања да би се избегле злоупотребе; с. з. давнашња установа; неки научници сматрају да потиче из ег. и грч. мистерија, па га чак доводе у везу с архт. Хирамом, који је зидао Саламонов храм у Јерусалиму; међутим највише њих верује да с. з. води порекло од једног зидарског братства које је у 8. в. путовало Евр. и подизало у њој базилике у готском
стилу; како су временом у то друштво почеле да ступају и личности које се нису бавиле грађевинарством, оно изгубило свој првобитни карактер;
његов рад у данашњем облику почео углавном 1717. у Енгл. спајањем 4 лондонске ложе у 1 вел. ложу; из Енгл. оно се нагло раширило по Евр. и Амер.; од 1737. њиховим редовима стално припадају чланови краљевске куће у Енгл.; поред њих чланови с. з. били у Енгл.: Нелзон, Валтер Скот, Џорџ Елиот, Бајрон; у Фрц.: Волтер, Лафајет, Мирабо, Иго, Ламартин; у Нем.: Хердер, Гете, Кант, Лесинг, Бетховен; у Ит.: Мацини, Гарибалди; наши људи упознали се са с. з. најпре у Аустр., где оно продрло 1742.; прве ложе у нашим земљама осн. у Глини (1762.), Вараждину (1771.), Загребу и Осијекy (1773.); у осјечкој ложи, која била веома активна, учествовали поред Хрвата и Срби; у то време од
наших угледнијих личности с. з. припадали: гроф. И. Драшковић, бискуп Максимилијан Врховац, А. Пејачевић, доцнији митрополит Ст. Стратимировић, владика Ј. Јовановић-Шакабента; с. з. развило код нас нарочито живу акцију за време фрц. владавине у Илирским областима, кад су отворене ложе у Љубљани, Дубровнику и Котору; душа љубљанске ложе био Валентин Водник; 1. ложу у Србији о којој сачувани подаци, осн. Турци у Београду крајем 18. в., под именом Али-Коч; њој су припадали: Хаџи Мустафа паша, Петар Ичко, Јанко Катић, браћа Чардаклије; после погибије Хаџи Мустафа паше, с. зидари, с П. Ичком на челу били гл. радници на дизању устанка против дахија; 1. чисто срп. ложа осн. у Београду тек 1876.; после уједињења нашег народа, извршено и уједињење свих сл. ложа (9./6. 1919.) оснивањем вел. ложе Срба, Хрв. и Слов., Југосл., са седиштем у Београду; у њој су досад зачлањене 22 ложе.
Код куће имам лексиконе Минерва (Загреб) и Свезнање (Београд) па сам усликао чланке о масонерији и направио оцр. Ево шта пише у њима:
"Leksikon Minerva - priručnik za modernog čovjeka", Zagreb 1936, urednik Gustav Šamšalović, str. 1287-1288.
S. zidarstvo (franc. Franc-maçonnerie, engl. Freemasonry) tajno udruženje, kojemu je ime i simbolika uzeta od starih engl. zidarskih udruženja. 1717 osnov. u Londonu prva velika loža. S. z. nastalo iz težnje za novom zajednicom, nezavisnom od svake vjer. stege, osnovanom na ljudskoj uzajamnosti. Za 200 god. raširilo se s. z. po cijelom svijetu i vrši jak utjecaj na javni život.
"Свезнање - општи енциклопедиски лексикон", Народно дело, Београд 1937, уредник Петар. М. Петровић, стр. 2112-2113.
СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО, међунар. организација, раширена по целом свету, изузев земаља у којима влада било левичарска било десничарска диктатура; има за циљ неговање култа љубави према ближњима, истини, правичности и облагорођавање појединаца, па преко њега и целокупног друштва, »тесање и обрађивање сваког грубог камена да би могао бити узидан у вел. палату човечанства«; проповеда слободу, братство и једнакост, и као гл. средство за постизање циља сматра рад; међунар. везе слободних зидара ниуколико не утичу на национални карактер појединих организација, ни на рел. осећања појединаца, која су сасвим слободна; услови и начела с. з. нису никаква тајна ни за власт ни за јавност; сваком њиховом члану чак остављено на вољу да се и у јавности обележава као такав; као тајна чувају се једино знаци распознавања да би се избегле злоупотребе; с. з. давнашња установа; неки научници сматрају да потиче из ег. и грч. мистерија, па га чак доводе у везу с архт. Хирамом, који је зидао Саламонов храм у Јерусалиму; међутим највише њих верује да с. з. води порекло од једног зидарског братства које је у 8. в. путовало Евр. и подизало у њој базилике у готском
стилу; како су временом у то друштво почеле да ступају и личности које се нису бавиле грађевинарством, оно изгубило свој првобитни карактер;
његов рад у данашњем облику почео углавном 1717. у Енгл. спајањем 4 лондонске ложе у 1 вел. ложу; из Енгл. оно се нагло раширило по Евр. и Амер.; од 1737. њиховим редовима стално припадају чланови краљевске куће у Енгл.; поред њих чланови с. з. били у Енгл.: Нелзон, Валтер Скот, Џорџ Елиот, Бајрон; у Фрц.: Волтер, Лафајет, Мирабо, Иго, Ламартин; у Нем.: Хердер, Гете, Кант, Лесинг, Бетховен; у Ит.: Мацини, Гарибалди; наши људи упознали се са с. з. најпре у Аустр., где оно продрло 1742.; прве ложе у нашим земљама осн. у Глини (1762.), Вараждину (1771.), Загребу и Осијекy (1773.); у осјечкој ложи, која била веома активна, учествовали поред Хрвата и Срби; у то време од
наших угледнијих личности с. з. припадали: гроф. И. Драшковић, бискуп Максимилијан Врховац, А. Пејачевић, доцнији митрополит Ст. Стратимировић, владика Ј. Јовановић-Шакабента; с. з. развило код нас нарочито живу акцију за време фрц. владавине у Илирским областима, кад су отворене ложе у Љубљани, Дубровнику и Котору; душа љубљанске ложе био Валентин Водник; 1. ложу у Србији о којој сачувани подаци, осн. Турци у Београду крајем 18. в., под именом Али-Коч; њој су припадали: Хаџи Мустафа паша, Петар Ичко, Јанко Катић, браћа Чардаклије; после погибије Хаџи Мустафа паше, с. зидари, с П. Ичком на челу били гл. радници на дизању устанка против дахија; 1. чисто срп. ложа осн. у Београду тек 1876.; после уједињења нашег народа, извршено и уједињење свих сл. ложа (9./6. 1919.) оснивањем вел. ложе Срба, Хрв. и Слов., Југосл., са седиштем у Београду; у њој су досад зачлањене 22 ложе.
Poslednja izmena:
