Quantcast

Markes

Najomiljeniji Markesov roman

  • Sto godina samoce

  • Ljubav u doba kolere

  • O ljubavi i drugim demonima

  • Hronika najavljene smrti

  • Pukovniku nema ko da piše

  • Jesen patrijarha

  • Sahrana Velike Mame

  • Vest o jednoj otmici


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

ILO

Aktivan član
Poruka
1.060
Gabrijel Hose Garsija Markes (Gabriel José García Márquez; rođen 6. marta 1928.) je kolumbijski pisac, novinar, izdavač i politički aktivista.
Rodio se u gradu Arakataka. Uglavnom je živeo u Meksiku i Evropi. Trenutno najveći deo vremena provodi u gradu Meksiko Siti.
Garsija Markes se smatra najpoznatijim piscem magičnog realizma, žanra koji rešava mitove, magiju i realnost. Najviše je doprineo da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. godine.
Njegovo najpoznatije delo, Sto godina samoće, prodato je u više od 30 miliona primeraka. U njemu je opisan život izolovanog južnoameričkog sela gde su neobični događaji predstavljeni kao nešto najobičnije.
 

ILO

Aktivan član
Poruka
1.060
G.G. Markes rodjen je u gradu Arakataka, Magdalena. Odrastao je sa babom i dedom, koji su izvrsili veliki uticaj na njega kao i na njegov nacin pripovedanja. Njegov deda, Pukovnik Nikmolas Rikardo Markez Mehia, bio je ratni veteran i jedan od osnivaca Arakatake, karipskog sela poznatog po trgovini banana. Pukovnik je bio neka vrsta heroja u selu, zbog toga sto je odbio da cuti tokom takozvanih banana masakra. Izuzetno komplikovan i zanimljiv covek, bio je sjajan pripovedac koji je imao intrigantan zivot- kao mladic je u dvoboju ubio coveka, a pricalo se da je imao sesnaestoro dece. Govorio je o svojim dozivljajima iz rata kao o prijatnim iskustvima, kao mladalackim avanturama sa puskama. Stari Pukovnik je mladog Markesa ucio tako sto bi mu citao recnik, svake godine ga vodio u circus, i prvi pokazao unuku sta je to led- cudo koje su videli u jednoj kompaniji koja se bavila trgovinom banana. Takodje je govorio svom unuku da nema veceg tereta od ubistva coveka, sto je Markes kasnije cesto koristio pri oblikovanju svojih likova. Baka mu se zvala Trankvilina Iguaran Kotez, i izvrsila je podjednako veliki uticaj na Markesa kao i njen muz. Bila je izuzetno sujeverna, i njihova kuca, u kojoj su cesto boravile njene mnogobrojne sestre, bila je ispunjena pricama o narodnim verovanjima, o duhovima i utvarama, cudima, a koje je njen muz potpuno ignorisao. Jednom prilikom je rekao malom Markesu: ‘Ne slusaj te gluposti. To su zenska verovanja.’ Markes je ipak slusao, jer je njegova baka imala jedinstvan nacin na koji je pricala price. Ma koliko da su njene price delovale neverovatno ili fantasticno, uvek ih je pricala tako da su delovale kao neprikosnovena istina. Taj stil pricanja je njen unuk iskoristio u svom najvecem delu, nekih tridesetak godina kasnije.
Za Markesa su roditelji bili manje-vise stranci u prvim godinama zivota. Njegova majka, Luisa Santiaga Markes Iguaran, bila je jedno od dvoje dece Pukovnika i njegove zene. Bila je religiozna devojka koja se zaljubila u Gabriela Eligja Garsiju. Njeni roditelji su na pocetku bili protiv njega, zbog toga sto je bio Konzervativac i dosljak, jedan od mnogih koji su dosli u mali grad privuceni trgovinom bananama. Garsija je vazio za velikog zavodnika, imao je cetvoro vanbracne dece. Nije bio covek kakvog je Pukovnik zeleo za svoju cerku, koju je Garsija obasipao ljubavnim pesmama, mnogobrojnim pismima, violinskim serenadama. Sve su pokusali kako bi se otarasili nezeljenog udvaraca, ali on se uporno vracao. Na kraju je Pukovnik popustio, i blagoslovio brak svoje cerke i bivseg studenta medicine. Kako bi opustili zategnute odnose, mladi par se preselio u rodni gradu Pukovnika (Ova tragikomicna prica o njihovom udvaranju je kasnije adaptirana i opisana u knjizi ‘Ljubav u doba kolere)
Markes je skolovanje zapoceo u internatu, a u 16toj godini dobio je stipendiju za skolu za talentovane ucenike, koju je pohadjao do 18godine, kada se preselio u Bogotu kako bi zapoceo studije prava i zurnalistike.
Radio je kao novinar i urednik raznih novina, a kao dopisnik je radio u Karakasu, Rimu, Parizu, Barseloni, Indiji i Njujorku.
Garsija Gabriel Markes se ozenio 1958. Ima dva sina, od kojih je jedan reditelj Rodrigo Garsija (koji se oprobao i kao reditelj serije Soprano)

Godine 1999 Markesu je dijagnoziran rak, sto ga je navelo da pocne da pise svoje memoare. 2000 godine jedne peruanske novine su objavile laznu vest o Markesovoj smrti i objavile njegovu oprostajnu pesmu ‘Oprostaj’, za koju se kasnije ispostavilo da je delo drugog pisca.
 

ILO

Aktivan član
Poruka
1.060
Bibliografija
Romani
U zao cas 1962
Sto godina samoca 1967
Jesen Patrijarha 1975
Hronika najavljene smrti 1981
Ljubav u vreme kolere 1985
General u svom lavirintu 1989
O ljubavi I drugim demonima 1994
Memoari melanholicne ***** 2004

Kratke price
A Very Old Man with Enormous Wings (1968)
The Handsomest Drowned Man in the World (1971)
Blacaman the Good, Vendor of Miracles (1972)
The Last Voyage of the Ghost Ship (1972)
Death Constant Beyond Love (1973)
The Incredible and Sad Tale of Innocent Erendira and Her Heartless Grandmother (1973)
The Sea of Lost Time (1974)
Eyes of a Blue Dog (1978)
The Night of the Curlews (1978)
Someone Has Been Disarranging These Roses (1978)
The Woman Who Came at Six O'Clock (1978)
Artificial Roses (1984)
Balthazar's Marvelous Afternoon (1984)
Big Mama's Funeral (1984)
Bitterness for Three Sleepwalkers (1984)
Dialogue with the Mirror (1984)
Eva is Inside Her Cat (1984)
Monologue of Isabel Watching It Rain in Macondo (1984)
Montiel's Widow (1984)
Nabo: The Black Man Who Made the Angels Wai (1984)
One Day After Saturday (1984)
One of These Days (1984)
The Other Side of Death (1984)
There Are No Thieves in This Town (1984)
The Third Resignation (1984)
Tuesday Siesta (1984)
Bon Voyage, Mr. President (1992)
The Saint (1992)
Sleeping Beauty and the Airplane (1992)
I Sell My Dreams (1992)
I Only Came to Use the Phone (1992)
Maria dos Prazeres(1992)
Seventeen Poisoned Englishmen (1992)
Tramontana (1992)
Miss Forbes's Summer of Happiness (1992)
Light is Like Water (1992)
The Trail of Your Blood in the Snow (1992)
The Ghosts of August (1993)
Caribe Mágico (1996)

Zbirke prica
Pukovniku nema ko da pise 1968
Ogharaska 1972
Nevina Erendira 1978
Dvanaest hodočasnika 1992

(preuzeto sa vikipedije)
 

quentin

Iskusan
Poruka
5.644
Od nekoliko njegovih knjiga koje sam pročitao najradije se sjećam Jeseni patrijarha. Bizarna forma, sa rečenicama dugim i po nekoliko desetina stranica. Bez toliko "magičnih" elemenata, koje inače baš ne volim.
 

jevdokija

Zainteresovan član
Poruka
276
Била сам убеђена да је Сто година самоће најбољи Маркесов роман, пошто у осталим романима обрађује мотиве који су у Сто година... добили своју пуну димензију. Међутим, роман о неиминовној и неизлечивој самоћи владара који у својој лудости/ глупости/ наивности/ непрпмишљености постаје хронично несрећна карикатура изгубљеног вође, оставио је на мене посебан утисак, тако да гласам за Јесен патријарха.
 

samouka

Ističe se
Poruka
2.685
Rođena sam i živim kao Pilar Tenera, koja je smehom terala golubove...
Ponekad sam Lepotica Remedios, ali koja nikada neće odleteti...
Ljubio me je svaki Aurelijano Buenedija i nikada nisam začela..
Od svega, najviše volim borbe Petlova.
 

ILO

Aktivan član
Poruka
1.060
Moja najomiljeniji Markesov roman je 'O ljubavi i drugim demonima', zbog toga sto sam ga u srednjoj skoli iscitavala do besvesti, ali ne mislim da je i najbolji. Svidja mi se Hronika najavljene smrti, zbog nacina pripovedanja, i svih onih vestih digresija. Jako volim magijski realizam, i po meni je s te strane najbolja zbirka prica 'Neverovatna i tuzna istorija nevine Erendire...'
Jako mi je zanimljivo koliko je samo detinjstvo uticalo na Markesa kao pisca, i koliko koristi dogadjaje i licnosti iz detinjstva u svojim delima- lik Pukovnika, pa ona epizoda kada je prvi put video led, odlazak u cirkus, itd.
Jednom prilikom sam cula da su stanovnici Arakatake, Markesovog rodnog sela/gradica, odlucili da promene ime mesta u Makondo, zbog toga sto su zbog Markesovih knjiga, postali poznatiji po tom nazivu
 

Rudjer

Iskusan
Poruka
5.621
Orden časti G.G. Markesu dodijelio je odlazeći ruski predsjednik Medvedev. Ovu prestižnu rusku nagradu kolumbijski pisac je dobio za svoj 85. rođendan.
Piscu je nagrada dodijeljena za jačanje prijateljstva između Rusije i Latinske Amerike, navodi se u saopštenju iz Kremlja.
U telegramu piscu Medvedev je naveo da „Markesova djela odražavaju tradiciju i kulturu cijelog kontinenta“ i pohvalio „Markesovu aktivnu građansku poziciju“.
 

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
129.276
“Život je poput priče, nije važno koliko je dug, nego koliko je dobar. Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti, još nije došlo. Postoji jedna tačka u kojoj se sastaju i prošlo i buduće, u toj tački je čitav tvoj život. Iskoristi je!”

G. G. Markes
 

Top