MAMA SMARACICA

[Kvinsi]

Mislim da su ti strahovi normalni. Bitno je time na opterećivati decu. Sad kad imam svoju decu shvatam kako je bilo mojoj mami kada sam bila mala. Ja sam imala slobodu da idem gde hoću i s kim odaberem, ako ona zna gde sam i s kim. Išla sam sama na letovanja, zimovanja, izlete...bilo je tu svakakvih avantura...nikad me nije opterećivala svojim strahovima i hvala joj za to. Sad znam da ih je itekako imala.
P.S. Kad moja deca idu u ZOO bez mene ja vidim sliku kako ih jede tigar!!! To im neću reći dok ne porastu!

Ja o takvim strahovima nikome ne pričam, niti ih ispoljavam, jedem se u sebi
Inače, izložila bih se procenama forumskog konzilijuma, a to je već rizično po moje duševno zdravlje

 

[7sins]

Sta "jede ih tigar"?! Jede ih tigar, kola ih udaraju pri prelasku ulice, neko ih kidnapuje, a pri skoku temperature mi nikad nije palo na pamet da je mozda virus ili slicno, vec, meningitis, decji fras, ili neka ne daj Boze nikom, teska neizleciva bolest. I sto rece Ultra cutim i jedem se u sebi, da ne bi okolina pomislila da sam totalno odlepila. Tek sad shvatam moju mamu.

 

[snezac]

ovo ovde je odlicna skolica za nas buduce mame, po ovo me zaista vredi ona stara "nedao ti Bog ono sto ti majka misli " mislim na veliku brigu i sve crne kombinacije u glavi.
Super znacu da nisam jedina koja odmah misli na najgore.A i verovatno cu shvati moju mamu koja kaze "samo malo videcu tebe"

 

[Hellen]

Sta "jede ih tigar"?! Jede ih tigar, kola ih udaraju pri prelasku ulice, neko ih kidnapuje, a pri skoku temperature mi nikad nije palo na pamet da je mozda virus ili slicno, vec, meningitis, decji fras, ili neka ne daj Boze nikom, teska neizleciva bolest. I sto rece Ultra cutim i jedem se u sebi, da ne bi okolina pomislila da sam totalno odlepila. Tek sad shvatam moju mamu

Шта знам, ја сам изгледа друга крајност. Стално имам осећај да не смем да мислим на ружно и увек убеђујем себе да треба да будем мирна и прибрана и да ће бити све ОК. Пар пута се десило да ми се ћерка задржи негде после школе, а да јој није укључен мобилни... негде у делићу мозга ми се јави ''а шта ако јој се нешто десило?''...али одмах одбацим ту мисао... Пар пута сам била просто изненађена колико сам мирна и сугурна да је све у реду, кад би можда и требало паничити... Чак мислим да можда није добро бити толио уверен да је није ништа страшно... (Хвала Богу те досад заиста ниакда није било ништа страшно!)

Срела сам пријатељицу чији је син био болестан. Питам шта му је било, она каже да су му се увећале жлезде иза уха... Ја рекох:''Вероватно нека непрележана инфекција'', а она ми на то:''Јесте, али ми смо одмах помислили НА НАЈГОРЕ!'' (?!)
Ниакда не бих дозволила себи да помишљам на најгоре када су моја деца у питању... Не знам зашто. Можда је то питање вере....али то је друга прича.

 

[detektor lazi]

Citam vas i mislim da smo sve SLICNE , nema razlike , to znaci da sam i ja normalna. I ja imam te strahove i mislim da cu ih uvek imati ali ne u takvoj meri, milsim da ce sve polako doci na normalu, sto opet ne znaci da necu da brinem .

 

[vesta]

Kad su moja deca isla prvi put u zoo, ja sam ih ekspresno naucila da izdeklamuju ime i prezime i adresu( imali su 4 god.), da se ne odvajaju od vaspitacice, da ne guraju ruke u kavez, da ne preskacu ogradu, ako se izgube da traze milicionera ili cuvara zoo vrta... Deca su sve to savladala i onda rekla: mama, mi necemo da idemo u zoo vrt.
Uspela sam da ih uplasim, i meni je bilo jasno, onda sam okrenula pricu naglavacke, pa tamo je bas lepo, ima raznih zivotinja, ici cete u luna park...I otisli su nekako i bilo im je lepo.
Kad sam to ispricala kumovima, svi su mi se smejali i moj muz i oni, a onda dva dana posle te nase ekskurzije, dolazi moja kuma sva zabrinuta sa pricom da je neko dete tigar ( mislim u subotickom zoo-vrtu)valjda zgrabio i dobro izgrebao. I svi su se odmah mene setili kad su tu vest culi. Ja sam samo pomislila da je dobro sto sam sve ono decu terala da slusaju, pa da im makar sta od toga ostane u glavi.
Elem, ja sam od onih sto brinu, stalno. Potpuno razumem sve majke koje su takve i mislim da je to normalno. Nije lako ali valjda to sve rade hormoni. Cak i Hellen koja nije preterano zabrinuta tri puta zove za vreme puta na rekreativnu. Ja ekstra brinem ali sam uspela da izdrzim ceo put i da im dam vremena da se raspakuju pa sam tek onda zvala. Mislim, trudim se da sve to drzim pod kontrolom. Zbog dece. Kazu da je to vec dobar znak, kada smo svesne da preterano brinemo. Mislim da je ceo taj period radjanja, majcinstva, odgajanja male dece velikim delom instinktivan, i da kad pocnemo te majcinske strahove da prepoznajemo u sebi u stvari se budi nas uspavani racio i bori se za uspostavljanje ravnoteze.

 

[SuzanKalvin]

Ja imam dete koje je ekstremno nedonosce, koje imalo krvarenje u mozgu.Kod mene nema opustanja ni u jednom sekundu.Od kad se rodio ja se pitam da li ce prohodti,da li ce biti slep, da li ce progovoriti,da li ce naucit da piski i kaki na nosu,da li ce umeti sam da se obuce i da jede, da li ce imati mentalnu retardaciju, hoce li uopste poci u skolu.Jos gore takve moje sumlje uopste ne delim sa muzem jer ne smem, on je uplaseniji 300 puta od mene.Ja bih iskreno vise volela da delim sa vama vase strepnje ali u mom slucaju to ne vazi. Pa ako vam je za utehu i od najgoreg ima gore.

 

[7sins]

Ja imam dete koje je ekstremno nedonosce, koje imalo krvarenje u mozgu.Kod mene nema opustanja ni u jednom sekundu.Od kad se rodio ja se pitam da li ce prohodti,da li ce biti slep, da li ce progovoriti,da li ce naucit da piski i kaki na nosu,da li ce umeti sam da se obuce i da jede, da li ce imati mentalnu retardaciju, hoce li uopste poci u skolu.Jos gore takve moje sumlje uopste ne delim sa muzem jer ne smem, on je uplaseniji 300 puta od mene.Ja bih iskreno vise volela da delim sa vama vase strepnje ali u mom slucaju to ne vazi. Pa ako vam je za utehu i od najgoreg ima gore.

I moje prvo dete je nedonosce (1400 g na rodjenju) i potpuno razumem tvoje strahove i brige.

 

[SuzanKalvin]

Moj se rodio sa 1030g u 27. nedelji,pa je kalirao na 815g.Dosad nisam upoznala nikog cija je beba bila manja a da je prezivela.