Пази, увек је било и биће скотова.
Кад сам била дете, пети, шести разред, једна девојчица ми је смештала пакости, оговарала, покушавала да се докаже ваљда на неки њен идиотски начин.
Углавном, за време једног часа физичког и њених непрекидних пецкања на рачун моје вештине у рукомету (и дан-данас мрзим рукомет због ње), ја сам је из све снаге шутнула у дупе.
Направила сам је будалом и смирила за сва времена.