- Poruka
- 21.085
Šta je intuicija?
Pojam za koji često čujemo u svakodnevnom životu, gde se poistovećuje ili povezuje sa šestim čulom,
podsvešću, unutrašnjim glasom, predosećanjem, predviđanjem, ali koji u psihologiji i filozofiji, premda
dosta razmatran i izučavan, ipak nije do kraja razjašnjen i jednoznačno određen.
Da li je intuicija nešto što se može naučno objasniti, ili je u pitanju fenomen koji izmiče granicama
racionalnog i zalazi u mistiku, sujeverje i nadripsihologiju?
Bez obzira na konačan odgovor na ova pitanja, jasno je da nam je intuicija od velike pomoći u
svakodnevici: često nas upozorava na opasnost ili neprijatnost, vodi nas u procesu donošenja odluka
i pravljenja izbora, pomaže nam da rešimo neki problem tako što nas direktno usmerava na rešenje i
omogućava nam da preskočimo niz koraka o kojima bismo morali racionalno da razmišljamo.
Sam naziv ovog pojma potiče od latinske reči intuitio, što znači „gledanje, motrenje“.
Ipak, reč je o vrlo specifičnom posmatranju, koje se definitivno ne odvija očima, a prema nekim shvatanjima,
ni racionalnim delom čovekovog bića.
Neizbežno je da ovaj tekst dopunim citatom velikog naučnika Alberta Ajnštajna, koji kaže:
“Intuitivni um je sveti dar, a racionalni um – verni sluga.
Stvorili smo društvo koje poštuje slugu, a zaboravlja dar.”
I još da predgovor svoje knjige Intuicija Osho započinje rečenicom:
“Intuicija ne može biti naučno objašnjena jer sam taj fenomen nema nikakve veze sa naukom i
iracionalan je.”
Pa i tim da poznati švajcarski psiholog Karl Gustav Jung navodi intuiciju kao jednu od četiri
psihičke funkcije, pored opažanja, mišljenja i osećanja. Prema njegovoj teoriji, inuticija je
iracionala psihička funkcija koja predstavlja nesvesno opažanje i vrstu nesvesnog razumevanja
određenih sadržaja.
Psiholozi su se složili u tome da je Intuicija proces koji pruža čoveku sposobnost
da poseduje znanje o nečemu i da to znanje stekne bez analitičkog
razmišljanja, pri čemu intuicija predstavlja sponu između svesnog i nesvesnog
dela ljudskog uma...
Za razliku od svega navedenog, intuicija se shvata i kao tzv. apsolutno znanje, koje nas usmerava u
sadašnjosti i budućnosti, te kao neka vrsta proviđenja, dara koji do smrtnika dolazi kao svojevrsno
“mešanje” viših sila.
Da li je ovo zaista tako i da li bismo bili srećniji i uspešniji ako se više posvetimo daru intuicije – ostavljam
vama na procenu. Ipak, jasno je da nam je intuicija od velike pomoći u svakodnevici: često nas upozorava
na opasnost ili neprijatnost, vodi nas u procesu donošenja odluka i pravljenja izbora, pomaže nam da rešimo
neki problem tako što nas direktno usmerava na rešenje...
Za one koji bi taj svoj dar da prepoznaju i razvijaju, evo lake tehnike:
Postavite sebi 3 pitanja tokom dana i to po jedno na svakih 5 sati.
Ona su:
- Šta mi je sad potrebno? (npr.: sigurnost, sloboda, harmonija, povezanost, etc.)
- Šta sada NE želim? (npr.: besmislene razgovore, nepoštovanje, etc.)
- Koju emociju sada sebi branim da osetim? (npr.: bes, strah, tugu, etc.)
To je to... Ali, šta je "fora"?
Da bi dobio odgovore, moraš poštovati ova pravila:
1) Ne žuri sa odgovorom. daj mu vremena da se sam pojavi.
Prosto: pitaj, pa ga pusti...
2) Jezik intuicije je tih, suptilan i javlja se kroz emocije i telesne senzacije.
Zato ne traži logičan odgovor, već isključi "unutrašnju kritiku" i brusi svoj osećaj
za prepoznavanje svojih emocija i telesnih senzacija i to BEZ bilo kakve kritike,
podsmeha, straha, ili odbacivanja.
Intuicija se može još javiti i vizuelno i auditivno, odnosno kao jasna slika,
vizija nekog događaja koja ti se predočava, ili svojevrstan unutrašnji glas koji
te o nečemu obaveštava.
3) Gradi poverenje sa intuicijom. Budi nežan i pažljivo slušaj taj glas unutar sebe.
Što ga više slušaš i poštuješ, biće ti jasniji i jači.
I za kraj:
Isplati se slušati svoju intuiciju.
Znaćeš šta hoćeš.
Živećeš smirenije.
Zavolećeš sebe...
Pojam za koji često čujemo u svakodnevnom životu, gde se poistovećuje ili povezuje sa šestim čulom,
podsvešću, unutrašnjim glasom, predosećanjem, predviđanjem, ali koji u psihologiji i filozofiji, premda
dosta razmatran i izučavan, ipak nije do kraja razjašnjen i jednoznačno određen.
Da li je intuicija nešto što se može naučno objasniti, ili je u pitanju fenomen koji izmiče granicama
racionalnog i zalazi u mistiku, sujeverje i nadripsihologiju?
Bez obzira na konačan odgovor na ova pitanja, jasno je da nam je intuicija od velike pomoći u
svakodnevici: često nas upozorava na opasnost ili neprijatnost, vodi nas u procesu donošenja odluka
i pravljenja izbora, pomaže nam da rešimo neki problem tako što nas direktno usmerava na rešenje i
omogućava nam da preskočimo niz koraka o kojima bismo morali racionalno da razmišljamo.
Sam naziv ovog pojma potiče od latinske reči intuitio, što znači „gledanje, motrenje“.
Ipak, reč je o vrlo specifičnom posmatranju, koje se definitivno ne odvija očima, a prema nekim shvatanjima,
ni racionalnim delom čovekovog bića.
Neizbežno je da ovaj tekst dopunim citatom velikog naučnika Alberta Ajnštajna, koji kaže:
“Intuitivni um je sveti dar, a racionalni um – verni sluga.
Stvorili smo društvo koje poštuje slugu, a zaboravlja dar.”
I još da predgovor svoje knjige Intuicija Osho započinje rečenicom:
“Intuicija ne može biti naučno objašnjena jer sam taj fenomen nema nikakve veze sa naukom i
iracionalan je.”
Pa i tim da poznati švajcarski psiholog Karl Gustav Jung navodi intuiciju kao jednu od četiri
psihičke funkcije, pored opažanja, mišljenja i osećanja. Prema njegovoj teoriji, inuticija je
iracionala psihička funkcija koja predstavlja nesvesno opažanje i vrstu nesvesnog razumevanja
određenih sadržaja.
Psiholozi su se složili u tome da je Intuicija proces koji pruža čoveku sposobnost
da poseduje znanje o nečemu i da to znanje stekne bez analitičkog
razmišljanja, pri čemu intuicija predstavlja sponu između svesnog i nesvesnog
dela ljudskog uma...
Za razliku od svega navedenog, intuicija se shvata i kao tzv. apsolutno znanje, koje nas usmerava u
sadašnjosti i budućnosti, te kao neka vrsta proviđenja, dara koji do smrtnika dolazi kao svojevrsno
“mešanje” viših sila.
Da li je ovo zaista tako i da li bismo bili srećniji i uspešniji ako se više posvetimo daru intuicije – ostavljam
vama na procenu. Ipak, jasno je da nam je intuicija od velike pomoći u svakodnevici: često nas upozorava
na opasnost ili neprijatnost, vodi nas u procesu donošenja odluka i pravljenja izbora, pomaže nam da rešimo
neki problem tako što nas direktno usmerava na rešenje...
Za one koji bi taj svoj dar da prepoznaju i razvijaju, evo lake tehnike:
Postavite sebi 3 pitanja tokom dana i to po jedno na svakih 5 sati.
Ona su:
- Šta mi je sad potrebno? (npr.: sigurnost, sloboda, harmonija, povezanost, etc.)
- Šta sada NE želim? (npr.: besmislene razgovore, nepoštovanje, etc.)
- Koju emociju sada sebi branim da osetim? (npr.: bes, strah, tugu, etc.)
To je to... Ali, šta je "fora"?
Da bi dobio odgovore, moraš poštovati ova pravila:
1) Ne žuri sa odgovorom. daj mu vremena da se sam pojavi.
Prosto: pitaj, pa ga pusti...
2) Jezik intuicije je tih, suptilan i javlja se kroz emocije i telesne senzacije.
Zato ne traži logičan odgovor, već isključi "unutrašnju kritiku" i brusi svoj osećaj
za prepoznavanje svojih emocija i telesnih senzacija i to BEZ bilo kakve kritike,
podsmeha, straha, ili odbacivanja.
Intuicija se može još javiti i vizuelno i auditivno, odnosno kao jasna slika,
vizija nekog događaja koja ti se predočava, ili svojevrstan unutrašnji glas koji
te o nečemu obaveštava.
3) Gradi poverenje sa intuicijom. Budi nežan i pažljivo slušaj taj glas unutar sebe.
Što ga više slušaš i poštuješ, biće ti jasniji i jači.
I za kraj:
Isplati se slušati svoju intuiciju.
Znaćeš šta hoćeš.
Živećeš smirenije.
Zavolećeš sebe...
