Malo komunisticke poezije, tek da se podsetimo.....

[BLAJBI]

balada o 26-orici – s. jesenjin


Pevaj, pesniče, pesmu
sav.
Svod nebeski je
tako plav.
More isto šumi
pesmu,
šumi vest…
Bilo ih je
26,
26 ih je bilo,
26.
Na vrsti su 207
streljan
u teški čas.
I večno će
o tom
da se priča…
dok je tih
humki,
dok je nas.
A tamo za morem
gde magle šeću
gušeć dan,
pogledaj, iz peska
ustao je
Šaumjan.
Kostiju škripa
nad pustinjom,
i uz les
još 50
poznatih ruku
skida ples.
26 ih je bilo, 26......

 

[Izgubljeni Slučaj 2]

nije to cela pesma ima još

 

[Боб]

đе је Šipčić s' braćom doša
nije smeo prići Moša

 

[DISKHDD]

O zašto smo se, zašto smo se sreli
O, zašto smo se pogledali, je li?
O, zašt' se nismo mimoišli, draga,
K'o do dve lađe na sred okeana,
Plove i minu u maglu bez traga?

 

[skriboman]

Pesma protesta

Fidel, Fidel, narod je zahvalan
za reči u akciji i delima koja pevaju,
zato ti prinosim izdaleka
čašu vina moje domovine:
ono je krv podzemnog naroda
koja iz senki dospeva do tvog grla,
oni su rudari koji su živeli vekovima
izvlačeći vatru iz zamrznule zemlje.

Odlaze pod more za ugalj
ali pri povratku su kao duhovi:
navikli su na večnu noć,
dnevna svetlost im je ukradena,
svejedno ti prinosim čašu
tolikih patnji i udaljenosti:
radosti pritvorenih ljudi
opsednutih tamom i iluzijama
koji iz unutrašnjosti rudnika opažaju
dolazak proleća i njegove mirise
jer znaju da se čovek bori
da dosegne najobilniju vedrinu.

I Kubu vide, ti južnjački rudari,
usamljeni sinovi La Pampe,
pastiri hladnoće u Patagoniji,
očevi lima i srebra,
oni što žene Kordiljere
izvlače bakar iz Čikikamate
ljudi skriveni u autobusima
u populacijama čiste nostalgije,
žene u poljima i radnjama,
deca što su plačem oterala svoja detinjstva:
prinosim ti čašu, uzmi je, Fidel.

Toliko je puna nade
da ćeš, dok je piješ, znati da je tvoja pobeda
kao staro vino moje domovine
ne plod rada jednog, već mnogo ljudi
i ne jednog grozda, već mnogo grožđa:
ne jedne kapi, već mnogo reka:
ne jednog kapetana nego mnogo bitaka.

I oni te podržavaju jer predstavljaš
zajedničku čast naše duge borbe,
i ako bi Kuba pala svi bismo pali,
i došli bismo da je podignemo,
a ako procveta
procvetala bi našim nektarom.

I ako se usude da pipnu Kubino
čelo, tvojim rukama oslobođeno,
naići će na pesnice naroda,
izvadićemo naše zakopano oružje:
krv i ponos će doći u pomoć,
da branimo našu voljenu Kubu.

Pablo Neruda

 

[Cosmopolite]

tema ocenjena sa odlican 5

 

[BG5]

tema ocenjena sa odlican 5

Šta kažeš, ti si liberal?

 

[Cosmopolite]

- - - - - - - - - -

Kraj Sutjeske hladne vode,
Barjak časti i slobode
Leprša se iznad glave,
Komandanta druga Save.

A okolo guja ljuta
Opasala po tri puta.
Fašističke crne čete
Obruč stežu i prijete.

I prelaze uske brane
Da unište partizane.
Al je Sava heroj pravi,
Na čelo se vojske stavi.

Pa povika iz sveg glasa,
Zelengoru zatalasa:
"Juriš braćo partizani,
Borci moji odabrani."

Zacikaše puške tanke,
Osvetnice – partizanke,
Mitraljezi brzi kose,
Ručne bombe smrt donose.

I dok sve se trese, lomi,
Jurišaju bataljoni.
Krv se proli po poljani,
Probiše se partizani.

Dok Sutjeska voda teče,
Umrijeti Sava neće.
I u Drinu dok uvire,
Ne da Savi da umire

 

[Izgubljeni Slučaj 2]

balada o 26-orici – s. jesenjin


Pevaj, pesniče, pesmu
sav.
Cic nebeski je
tako plav.
More isto šumi
pesmu,
šumi vest…
Bilo ih je
26,
26 ih je bilo,
26.
Na vrsti su 207
streljani
u teški čas.
I večno će
o tom
da se priča…
dok je tih
humki,
dok je nas.
A tamo za morem
gde magle šeću
gušeć dan,
pogledaj, iz peska
ustao je
Šaumjan.
Kostiju škripa
nad pustinjom,
i uz les
još 50
poznatih ruku
skida ples.
26 ih je bilo, 26.
S metkom u grudima
il u boku,
govore dok
nije dan:
“Moramo u Baku
da vidimo
kako je
Azerbejdžan.
————–
————–

Noć ko dinju
mesec njiše,
moru uz obalu
struje vali,
u takvoj noći,
u takvoj magli
Englezi su ih
postreljali.
Digo se narod
ko orkan.
Komunizam — sloboda,
jarbol jak.
Na Imperiju
ustadoše
i proleteri
i seljak.
I dok u Rusiji
za spahije bič
bese naš otac,
drug Ilič,
ovde na istoku,
kao kres
bilo ih je
26.
Svi pamte, naravno, tu
18. godinu,
kad su buržuji
i noć i dan
pucali na
Azerbejdžan.

Udarac komuni
i kraja pad…
Al užasnija je
bila vest,
čuti
za ovih
26.
Ko topljen vosak,
na vožnju,
iz Krasnovodska
vodi put…
nekoga sabljom,
nekoga metkom,
oboriše
na pesak
žut.
26 ih je bilo,
26.
Streljani su
u teški čas.
I večno će
O tom da se priča…
dok je tih humki,
dok je nas.

Tamo za morem,
gde magle šeću
gušeć dan,
pogledaj iz peska
ustao je
Šaumjan.
Kostiju škripa
nad pustinjom,
i uz les,
još 50
poznatih ruku
skida ples,
26 ih je bilo,
26.
———–
———–

Bleda noć
nad Bakuom.
26 senki tih.
O njima naš bol
i pesma.
O njima samo
i za njih.

Ne šumi vetar.
Nit je magla.
Čuješ, govori
Šaumjan.

“Džaparidze,
slep nisam,
hleb u radnika
nije san.
Nafta ko crna krv
iz zemlje.

Lokomotiva
gvozden hod.
Crvena ustisnuta
naša zvezda
krasi sve sve vozove,
svaki brod.”

Džaparidze odgovara:
“Vrlo prijatna
vest za nas.
Znači, radnička klasa
drži
u muškim rukama
sav Kavkaz”.

Noć ko dinju
mesec njiše.
Moru uz obalu
struje vali,
u takvoj noći,
u takvoj magli
Englezi su ih
postreljali.

Digo se narod
ko orkan.
Komunizam — sloboda
jarbol jak.
Na Imperiju
ustadoše
i proleteri
i seljak.
I dok u Rusiji
za spahije bič
beše naš otac,
drug Ilič,
ovde na istoku,
kao kres
bilo ih je
26.
—————
—————

Nebo je sve plavlje
i plavlje.
Gasi se dragih senki
glas.
Streljani…
Prema Ahč-kujmu
opet se vraćaju
ponad nas.
Pevaj, pesniče, pesmu
sav.
Cic nebeski je
tako plav.
More isto šumi
pesmu,
šumi vest
26 ih je bilo,
26.

 

[Padre]

Na Kordunu grob do groba

Na Kordunu grob do groba,
Traži majka sina svoga 2x

Našla ga je, na grob klekla,
I ovako sinu rekla: 2x

O moj sine, radost moja,
gdje počiva mladost tvoja?

Otac plače, majka cvili,
Otvori se grobe mili

Grobak se je otvorio,
Sin je majci govorio:

Ne plač mila majko moja,
Teška mi je suza tvoja

Teža mi je suza tvoja
Nego crna zemlja moja.

Ajde majko domu svome,
Ne dolazi grobu mome

Ajde majko kaži rodu
Da sam pao za slobodu

Idi majko kaži rodu
Da se bori za slobodu.

 

[Наутилус]

.........
Све је исто само њега нема
опет Дугме окупио Брега
лето врело, зима пуна снега
све је исто само њега нема
..........
А могли смо до Токија
нос к'о у Пинокија
лагали нас тако сви до миле воље
ал' он лагао је најбоље

Песме смо му певали
из Африке га чекали
имали смо море и шта би да нам није
е, бар Аде Циганлије

 

[moonja..]

Druže Tito, ljubičice plava, pozdravlja te Blajbijevo glava.

 

[skriboman]

Pesma Fidelu

Rekao si da će se sunce uzdići. Hajdemo Kroz one neoznačene puteve Da oslobodimo zelenog krokodila kog voliš.
I hajde da izbrišemo Uvrede svojim Obrvama očišćenim tamnim, pobunjeničkim zvezdama. Imaćemo pobedu ili ćemo pucati do smrti.
Na prvi pucanj cela džungla Biće probuđena svežim oduševljenjem i Tamo i onda dostojanstveno društvo Stajaće pokraj tebe.
Kada tvoj glas razdeli četiri vetra Agrarnu reformu, pravdu, hleb, slobodu, Mi ćemo biti tamo sa istim akcentom Pokraj tebe.
I kada se čista operacija protiv tiranina Svrši na kraju dana Tamo i tada postavljeni za konačnu bitku Mi ćemo biti pokraj tebe.

I kada luda zver liže svoje ranjene strane Gde je strelica Kube udara Mi ćemo biti pokraj tebe Ponosnih srca.
Nikada ne pomisli da naš integritet može biti potkopan Od onih udešenih buva koje skakuću sa poklonima Mi želimo njihove puške, njihove metke i kamenje Ništa više.
I ako metal nam stane na put Mi tražimo čaršav kubanskih suza Da prekrijemo gerilske nam kosti Na putu američke istorije. Ništa više.

Ernesto Če Gevara

 

[Наутилус]

Не знам зашто не ради, радило је.

 

[memento mori]

Mlada partizanka pušku nosila,
aj nek se čuje čuje aj nek se zna
da je mlada partizanka pušku nosilaaaaa...

(posle ide da je jahala konja itd...)