Mali virtuelni klub pesnika

[LBarbara]

Hvala vam ljudi od .
Sve vas puno volim...

 

[slatka_mala83]

Zlatno zrno u moru peska
bilo bi dovoljno da utoli bol,
parce srece u kilogramima tuge,
bilo bi i previse za ovo ranjeno telo.

 

[*samouka*]

otrovan

U mengele
stegla mi svaku riječ
nepoznata šutnja,
ni pijan,ni trijezan
nijednu riječ
da napišem,
debele
žene - moj grijeh,
djevica u plavom i ljutnja,
iz žutog cvijeta mliječ
da ga pijem i udišem,
ljubomor i slutnja

ako postoji-raskovnik ili ona druga lekovita bezimena stvar, koja leči i bolest i tugu - to su ove reči

 

[phoEnix16]

Ne volim Knjaževac
samo zbog njegove najlepše kaldrme
što strči do mosta
i zastane
zbunjena njegovim očima
Ni Zaječar
samo zbog nekih nijansi narandžaste boje
Ili Kragujevac
Kragujevac sa najlepšim satom
i kamenim mostovima
Herceg Novi
zbog onog isturenog keja i olijandera
Aleksinac zbog glavnog šetališta
i mira
Ohrid i Strugu
samo zbog mirisa vode
Ima to više veze sa onim vremenom
u kome smo išli trbuhom za loptom
Sa loptom,
a najviše
sa svim rukama na njoj

I opet, da je sve bilo drugačije
(da ste vi bili drugačiji)
verovatno ne bih stekla naviku da
ne odustajem od asa
i bez smeč servisa
i od zakucavanja prvog tempa
baš u prvi metar.

 

[Милунка Савић]

OLOVKA


Sećaš li se onih ptica,
svoje braće preotete,
mudrih voda i vidika
koje u životu srete?

Šuma neće zvati moći
kad je budeš nacrtala
da se opet tamo vratiš
gde si, srećna, ojačala.

Između nas dvoje dalje
tišina će bol da sipa.
Niko reći znati neće
dal si bila hrast il lipa.

 

[mari m]

ULICE LJUBAVI

Šetam ulicama ljubavi,
onim kojima smo šetali mi,
gde su me tvoje usne
prvi put dotakle
i istog trena
omču ljubavi namakle.

Šetam tim dragim ulicama,
razgovaram sa pticama,
gledam kako se drugi ljube
i srećem samo
nasmejane ljude.

Šetam ulicama ljubavi naše,
a otkucaji srca me plaše.
U meni samo jedan osećaj:
našoj sreći došao je kraj.

MARIJANA MLADENOVIĆ
"Tebi, inspiracijo moja"

 

[*samouka*]

Ne tražim od Tebe
ništa
sem ono malo razumevanja
koje si imao
kada smo bili deca
u bašti
sa jednom ljuljaškom

 

[phoEnix16]

Ne tražim od Tebe
ništa
sem ono malo razumevanja
koje si imao
kada smo bili deca
u bašti
sa jednom ljuljaškom

...

 

[phoEnix16]

Znaš li koliko se plašim svoje samoće?
Onda kada nema ih da me vezuju za tlo...
Sakriću se pored Nišave
kao i svakog dana
ali sviraću
udariću žice jako
i boleće;
razorna lepota vode i zemlje
rodiće toliko toga,
a ima stvari o kojima se ne sme misliti.
Znaš li koliko se plašim naše samoće?
Zavezala sam ruke i zube
ali šta ću sa očima?

 

[Ognjena Mala...]

Na peronu starom odbljeske moje traži...
U očima mu, zatvorenim, smeh odzvanja.
Zvezdu mi iz nedara toplih bezrezervno poklanja -
amajlija da me od sveg zlog čuva i snaži.

Na peronu malom senke je moje sakrio,
ispod vrele pruge duboko ih zario...
U džepu mu svet pun magije i tajni.
I Mesec mi daruje debeljuškast i sjajni -
kroz noć nemu neka me prati,
i nemire od malenog srca odvrati.

Na peronu snovidnom on me čeka...
U nacrtanom krugu - mesto za dvoje i sve(t).
Preko usana mu vatra zrela i meka,
a u ruci, ljubavlju odgajan, suncokret.

 

[suoka]

I ove si noći u meni, u mislima
koje me ka tebi vode, staza
satkana od tvojih reči
i koraci nemi kao nas dvoje,
mesec koji osvetljava tragove
i vetar koji iste briše.
Nema povratka,
ostaću zarobljena u odajama tvog
nedokučivog sveta,
ostaću vezana u tišini tvojih misli
i izgubljena u tonovima tvoje muzike,
lutaću kroz skrivena mesta
i pokušavati da osetim svaki njihov kutak
koji ne postoji za druge,
koji je tu samo zbog nas,
koji nikome drugom nije dostupan
i važan.
Naš mir, naš san, naš beg...
I noćas.
I ove noći si u mom srcu.
U onom malom, posebnom
delu
gde ne može ući bilo ko,
gde nikome nije dozvoljeno
svojim postojanjem
da okalja taj mali, magični deo
mog bića
koji postoji samo za tebe,
i pripada samo tebi.
Samo tebi....
I noćas.
I ove noci ja cu na nekom
nepostojecem,
magicnom cilimu,
ili na krilima nekog bajkovitog stvorenja
doleteti do tvoje maste,
spustiti glavu na tvoje rame,
sklopiti oci
i biti spokojna,
Tiha i nepomicna.
Oseticu te,
i imacu te.
Bices moj,
u tvojoj masti,
mojoj,
u nasem svetu,
carstvu sanjara...
I nocas.
I ove noći poslušaću vetar,
čuti neku tvoju reč
i boju glasa koju nikada nisam.
I ove noći pogledaću nebo
i u sjaju zvezde, one levo, ona male
ja videću sjaj oka,
i pogled koji mi još nije upućen.
I ove noći toplina vazduha
dodirnuće moje rame.
Osetiću ruku
koja me nije dotakla
i dodir
kakav nisam osetila...
Onda ću šaku osloniti na usne
i poslati poljubac
u nepovrat.
Nastaniće se na usnama
koje volim
a koje me nikada
nisu ljubile.
Ne u realnom svetu.
I noćas...
Kao i prošle noći,
i one pre nje,
kao što ću i naredne...
I ove noći te volim.
Na onaj naš
čudan,
neshvatljiv za druge,
neizrečiv za nas,
neopisiv za svet;
Na onaj naš drugačiji,
lepši od bilo kog drugog;
Na onaj naš samo nama znan način...
I noćas.


a on će znati..........

 

[Enkeli]

Strah
Cudno je kako vremenom pocnes da volis ono cega si se nekada plasio. Strah se nalazi na svakom pocetku, ali samo zbog toga sto svaki pocetak nagovestava postojanje kraja. Sta je uopste strah? Samo rec. Samo drugo ime za divljenje. Drago mi je sto jos uvek postoji nesto cega se plasim, jer to budi nadu u meni da postoji nesto vredno divljenja. Zasto bih se divila svetlosti dana kad nemam razloga da je se bojim... Svetlost postoji jedino da bi tama bila vidljiva. Ona je lazljiva. Stavlja pred moje oci iluzije u obliku boja, a senke krije po coskovima... Divim se tami Ona je iskrena, celovita i uvek ista, a ipak nepredvidiva. Svojim ljubicastim plastom obrise sveobmane kojima me truje svetlost i otkriva mi istinu. Dozvoljava mi da je u mislima kidam na komade i da im dajem imena: tajanstvenost, beskonacnost, nesigurnost, nepreglednost, celovitost, nepovratnost, nezaborav...

Uh... Ovo sam napisala u jako teskom trenutku...
Pozdrav za Samouku!!! Eto, za sada ipak srpski, ali bice...

 

[psoglav]

pozdrav za Indijance :-)

 

[psoglav]

Cist bez trikova I pogledom bez osecaja krivice
Koracam u dan
U igru prljavih zivotinja
Ljudi
Bez grize savesti
Bez tigra koji skida kozu sa ledja
Slobodan I jaci nego ikad
Stizem na mesto
Stojim u mestu
Plesem do smrti
U mestu
U glavi
U srcu

 

[psoglav]

Video sam sjaj
kosa joj je padala niz lice iz kog je izbijao dim
joint je bio pri kraju
sklonio sam limenke piwa u mrak
ostalo je samo svetlo
i mi
na slicnoj udaljenosti od cilja
pogledali smo u istinu
i znali smo zasto smo tu
u tudjem stanu
sa tim piwom
u nasim stomacima

 

[Sokolica_M]

Tvoja ljubav je svuda.

Dok čekam u redu beskraja
prstohvat meda
Dok u svlačionicama duše
sa tavana kaplju čudne neke suze
Dok se kroz gužvu provlači
moja vitka žudnja za tobom,

Ljubav šapuće, šunja se, šepuri. Širi se.

Slatko i zbunjeno,
tako privijam svoju mladost
uz neke tvoje divljine.

I ulepim se od nepopijenog mleka
što miriše na detinjstvo i viku odraslih.

I poljubiš me preko reda
i odjednom sam ti mnogo draga
i bitna kao pčelinja ognjišta.

Tvoja ljubav je od tamjana i žara
i ne pitaj me kako sve to znam
i šta bih ja s time.

Možda sam nekad plovila i nekim drugim tajnama
za koje ni ti ne znaš.
Možda su mi to šapnule pene
dalekih mora naše strasti.
Pa je sve to strpano u ovu karmu
i moramo da je proživimo
da bismo je preživeli.

Možda sam i nekom drugom bila molitva i slutnja
i želja da mi zbaci kožu
pa tek onda vodi ljubav sa mnom.

Možda.

Nisi jedini
i ti to znaš.
I opet si svuda.

Razbacana po peronima galaksija,
po prašnjavim vozovima
koji žure do nove dremke,
tvoja se ljubav u meni budila
i od mene pravila vizije
za nove zvezde.

Nisi me ostavio
ni kada je trebalo.

I ne znam zašto onda sada ovoliko pati u meni
ono što jednostavno zovem: neprisustvo tebe.

I zašto podrhtavaju nebeske pruge
kad satovi su davno odbrojali trajanja.

Žvaćem prašinu.

I gipko osećam
kako pokrete vazduha boli
tvoj način voljenja.
Boli ga u zglob, kičmu i um.
I ne znam što toliko žalim vazduh
koji nas je opio do nemoguće smrti.

U pravu si:
neke ljubavi nadrastu sebe samu.

I onda umru same.
I same za sobom plaču.

Malo ću da plačem.
Mnogo da te volim.

Obećavam.

Još koliko danas: počinjem...

 

[suoka]

Sunce nije kao što je bilo,
sija sjajem koji tebe nosi
Vetar ne zna da je ruka tvoja,
s njim ostala sad u mojoj kosi
Reka ne zna da ti pravac menjaš,
i tok njen je sad u smeru drugom
Sreća ne zna da si njen saveznik
i da nosiš pobedu nad tugom...
Oko ne zna dok ne vidi
Uho ne zna dok ne čuje
Telo ne zna dok ne oseti
Ali znam ja, a znaš i ti.
Vazduh ne zna da miriše na tebe,
Svako drvo da s tobom grane njiše
Zvezda ne zna da piše ti ime,
Padaju zbog tebe to ne znaju kiše
Plavo nebo da je beskraj tvoje sreće,
I postelja da je puna snova naših
Ne zna minut više kol’ko traje
A ni more da talasa se plaši.
Ruka ne zna dok ne dodirne
Usne ne znaju dok ne okuse
Noga ne zna dok ne kroči
Ali zna dan, znaju i noći.
Znamo mi, a nismo,
ni osetili,
znamo mi a nismo
ni videli
Nismo čuli,
ali znamo,
nemamo šta više da damo
Znamo mi,
znamo sve,
iako teško je
Znamo mi, a nismo,
nikada dodirnuli,
znamo mi, a nismo,
nikuda kročili
Ali, znamo, znamo, znamo sve
Ta neobična ljubav
Od prave jača je
Znamo sve, jer tako je,
znamo, ti i ja....
ti i ja
i sudbina
znamo mi, i dovoljno je
i koga srce još da laže
kad tebe ne može
jer ti znaš
da moja je noć
a tvoj je dan
to zajedno život je naš
znamo mi, da znaš ti
da u meni si prisutan
znamo mi
da znam ja
da ispunjavam svaki tvoj san...
znamo mi..........

 

[*samouka*]

pozdrav za Indijance :-)

..u odeći skrojenoj
za decu iz finijih porodica
nespretno se sapliću
ali sa onom istom
neshvatljivom gracioznošću
kojom skidaju skalpove
ponovo se dižu na noge
i nastavljaju
hodajući
uspravno
gordo i skromno
u isti mah
sa tajanstvenim smeškom
u uglu usana
kojeg su u viziji
dobili
samo za tebe

 

[Joy_sunset]

Tvoja ljubav je svuda.

Dok čekam u redu beskraja
prstohvat meda
Dok u svlačionicama duše
sa tavana kaplju čudne neke suze
Dok se kroz gužvu provlači
moja vitka žudnja za tobom,

Ljubav šapuće, šunja se, šepuri. Širi se.

Slatko i zbunjeno,
tako privijam svoju mladost
uz neke tvoje divljine.

I ulepim se od nepopijenog mleka
što miriše na detinjstvo i viku odraslih.

I poljubiš me preko reda
i odjednom sam ti mnogo draga
i bitna kao pčelinja ognjišta.

Tvoja ljubav je od tamjana i žara
i ne pitaj me kako sve to znam
i šta bih ja s time.

Možda sam nekad plovila i nekim drugim tajnama
za koje ni ti ne znaš.
Možda su mi to šapnule pene
dalekih mora naše strasti.
Pa je sve to strpano u ovu karmu
i moramo da je proživimo
da bismo je preživeli.

Možda sam i nekom drugom bila molitva i slutnja
i želja da mi zbaci kožu
pa tek onda vodi ljubav sa mnom.

Možda.

Nisi jedini
i ti to znaš.
I opet si svuda.

Razbacana po peronima galaksija,
po prašnjavim vozovima
koji žure do nove dremke,
tvoja se ljubav u meni budila
i od mene pravila vizije
za nove zvezde.

Nisi me ostavio
ni kada je trebalo.

I ne znam zašto onda sada ovoliko pati u meni
ono što jednostavno zovem: neprisustvo tebe.

I zašto podrhtavaju nebeske pruge
kad satovi su davno odbrojali trajanja.

Žvaćem prašinu.

I gipko osećam
kako pokrete vazduha boli
tvoj način voljenja mene.
Boli ga u zglob, kičmu i um.
I ne znam što toliko žalim vazduh
koji nas je opio do nemoguće smrti.

U pravu si:
neke ljubavi nadrastu sebe samu.

I onda umru same.
I same za sobom plaču.

Malo ću da plačem.
Mnogo da te volim.

Obećavam.

Još koliko danas: počinjem...

 

[Sokolica_M]

JU, hvala...

Nisam znala da će da uopšte zasluži toliku pohvalu...



Hvala!

 

[*samouka*]

" Malo ću da plačem.
Mnogo da te volim. "


P.S. ko to viri u moje dane?
P.P.S. traži se Napasnik-pesnik.

 

[Joy_sunset]

JU, hvala...

Nisam znala da će da uopšte zasluži toliku pohvalu...



Hvala!

eeee, da ja tako pisem!!!!!!
gde bi mi kraj bio!!!!

 

[Sokolica_M]

eeee, da ja tako pisem!!!!!!
gde bi mi kraj bio!!!!

Počni! Nikad se ne zna...

A kraja nema, veruj mi...


Mi i ne znamo šta sve čuči u nama. Koje sve stravične reči. Koje sve stravične ljubavi.

A inače ti je avatar prelep... inspirativan... pun mesec, moj životni lajt-motiv... moj neprijatelj i moj ljubavnik i...

I ako neko u lokaciji stavi neku takvu zanimljivost, verujem da može nešto, u najmanju ruku simpatično, da podari ovoj temi...

Pozdrav...

 

[Sokolica_M]

Tražimo se
pospano ekstazični
među oborenim gondolama
uvrnutog hipermarketa
u poslastičarnicama što mirišu
na prezrele mandarine
u parkovima za zabludelu decu
i zalutale odrasle
u cirkusima što ponekad
svrate u ulice života

Nosim kecelju od tila
nanule od kartona
maskaru mesečinaste boje
i smešnu kapu
i smejući se verem po ljuljaškama
i delim sa tobom poslednji
ukradeni kolač
a ti se sećaš kako ništa nije
kao što je nekad bilo...
Ponajmanje ja.

Ne, ništa se promenilo nije
jer ja nisam prolaznost da bih se menjala

I dalje mislim da je lepo
kad hodam ulicama kojima si ti možda hodao
i možda na istom trotoaru zastao da zavežeš pertlu
i gledao si u isti izlog
neke bajkovite satove što vreme teraju unazad
i na isti takt neke pesme
zadrhtao u sebi
i istom Bogu pisao molbe i žalbe
misleći da je On u reci
(a bio je na oblaku)

Oduvek sam se pitala kako se tako lako mimoiđemo
u ovom nenaseljenom gradu
iz koga i cirkusi beže.

Oduvek sam se pitala koliko klovnovi plaču.
I sada znam: mnogo.

Ne, nisam ja Vasko Popa
da bih tražila svoje krpice natrag,
mada ove žmurke bole
više nego rađanje prvih zuba

Zadrži sve moje, da zakrpiš neku
mnogo bolju lutku od mene

 

[Napast]

P.P.S. traži se Napasnik-pesnik.[/QUOTE]

jel ovo nesto na moj racun?