Mali virtuelni klub pesnika

Kletva

Kome umiru kceri bremenite ?
Pricaj mi o tome bedo pripovedacka
Koje si ruho navukla pre ponoci ?
Koji si lazni kamen ispod jezika stavila ?

Osedlao sam nebo leka da trazim.
Sav sam bljestav od zezenog zlata
ispod pohabane kabanice.
Sto kaludjera sam platio da se mole,
za miris bozura, za besmrtnu amajliju.
Jezdim kroz grbavu maglu svemirsku.
Groznom pesmom u krug, glavu mi opojali,
planine, praznine, bezzubi vilenjaci lazovi.

I...Jezivi ironicni osmeh na kraju putesestvija,
na tvojoj osusenoj dojci, u tvom slepilu,
na grobu surovog cutanja.

Razvezi ! Nikad ne razvezala
Ljubavi moja.
***
 
Pesnikinji

Zenska glavo, ti nisi normalna,
pises u dilerijumu ili
stanujes preko puta ludnice.

Pazi da ne pukne epruveta
i sve nas zarazi tvojim gubavim
osecanjem da ce nas neko otkriti
i staviti u podnozje svojih noktiju.

Apokalipticni uzorpatori
izljubise kolena mog maca.
Nema ih vise.
Vampiri izbuseni glogovim kolcima
koje sam licno izostrio
i u srce im zabio.
Nema ih vise.

Zasto mi pred tobom
klecaju kolena ?​
***
 
Mreza

Lepljivom kozom
Stvaram kontakt
Sa ustima
I pevam promuklo
O mrezi koju stvaram lako
Kao varenje sendvica
Gnjecavo i polako

Tom se mrezom pokrivam,
Kroz nju prolazi vazduh
I hadnoca prolazi tu
Kako onda objasniti potrebu
Zasto biti opsednut stvaranjem
Zbog cega je ogrcem

Da me zadrzi
dok tepcem.
 
Izvan horizonta


Ponekad
i značenje najmanjeg
kamena
prevazilazi obale
našeg velikog
uma.



*********


Sa istom slojevitošću,
sa kojom volim život,
ja razotkrivam tebe
i sebe u tebi.
Raznoobrazno jedinstvo.
Zajedničko oslobađanje
od monohromatskog.
Menjanje oblika
u svetom čuvanju
suštine.
Moj poklon tebi,
moj dar svetu,
mora prevazići poeziju.
Otčaravanje savršenstva.
Dimenzija ljubavi
u obostranoj slobodi
unutrašnjeg jedinstva.



Perpetum mobile


,,Za ostanak na sceni -
naoružaj se osmehom srca;
za što bolju ulogu -
veruj da je sve ovo stvarno...“-
reče režiser glumcu i
iščeznu među svetlima pozornice
 
Hvala svetovide,a kada ćemo moći da pročitamo još neku tvoju pesmu?
A što se komentarisanja pesama tiče, oni koji zaista vole i čitaju poeziju,a i sami je pišu, uvek su sami sebi najbolji kritičari, ukoliko umeju da izađu iz okvira samodopadljivosti i osnovnog nedostatka samokritičnosti.Ponekad je dovoljno nekoga dotaći pesmom, a ako se posle toga on oseća lepo i ispunjeno ili bude inspirisan da i sam nešto napiše, još bolje.Čak i ako nekome oslika virtuelno mentalno putovanje u duši,makar i na tren, pesma je izvršila svoj cilj.Meni su se neke pesme na ovom forumu zaista dopale i zato se radujem što se poezija piše u tolikoj meri.I još nešto, oni koji se na bilo koji način bave pisanjem trebalo bi da budu najbolji prenosioci sopsvenog jezika, pa je zato veoma poželjno još jednom pročitati pravopis i gramatiku srpskog jezika. Ovo se ne odnosi ni na koga ko je na ovom forumu, već govorim uopšteno, pošto ne mogu da shvatim da ima onih koji objavljuju svoje tekstove ili knjige, a da pri tome nedovoljno poznaju osnove pravopisa našeg jezika.Kada se savlada ta tehnička strana ,sve ostalo treba da bude spontano, da dođe iz srca i najvećih dubina i visina naše duše...
Još jednom veliki prijateljski pozdrav svetovidu i svim novim pesničkim nadama na ovom forumu...
 
Eternity, slazem se u vezi sa svim sto si napisala...
Meni svako nepoznavanje sopstvenog jezika prilicno para usi ( oci ) , a narocito kod nekoga ko bi trebalo da svoj jezik dobro poznaje i predstavi sa svim njegovim lepotama.Jer nije opravdanje nikome ko pise poeziju to sto nije studirao jezik i knjizevnost. Naprotiv, nas jezik mu omogucava da svoje emocije i razmisljanja prenese na papir pa je neophodan minimum postovanja i poznavanja tog istog jezika.
Evo jos jedne

OSTAVI MI PESMU

Ponesi sa sobom beskrajna polja
moga zavičaja;
i cvetove, i voćnjake, i jagnjad grešnu
sa livada što onomad još
sa suncem su se družiti smela.
I moju kuću spakuj u zenu
i moju majku, i moju sestru
kao figure bezvremene
na prozorima onih odaja
iz kojih sam se kao promaja
i ja zakotrlj'o.
Sve potoke na kojima žene
još juče su drugujuć smehom
bojile dane znojne i teške
i muževe što sa njive
dočekivaše natmurene.
I sve drugo što si htela,
uzmi, ponesi, a zaklinjem te
da čuvaš ih na svetom mestu
ko vid
ko ime krsno.
Uzmi sa sobom sve što sam znao
i ono što sam davno prežalio
i slike koje nisam video
i sve čega sam se postideo.
I ponos.
A ostavi mi pesmu.

Pesmu o onim dragim daljinama
o cvetovima i o pastirima
o ovcama i plodnim njivama
pesmu o brdima, o voćnjacima
o ognjištu, o prvim koracima
o svakoj majci što prati sina
o svakoj sestri što brata prati
o cveću što će ponovo cvati
o onom ko će ga jednom brati
o prozorima nezamagljenim
o slikama nenaslikanim
o pričama neispričanim.

da, onu pesmu što sam je živeo
da me zorom
ko petao
probudi i podseti
na ono kad je život vredeo
na ono što sam i ja imao
i kako ništa nisam štedeo
na sve što je prošlost postalo
i ostalo jedina razonoda onome
ko se budućnosti nikada nije ni nadao.
Pa time mnogo nije ni stradao
kada je ostao bez svega . . .

Pozdrav
 
Original postavio alles_gut
Misunderstood
Kliknite za proširenje...

...dopada mi se... verovatno je sasvim tako... covek pise jer ga nesto na to tera.

Ja vec dugo pokusavam nesto da napisem (pisala sam neke pesme u osnovnoj i gimnaziji)...ali nekako sam suvise kriticna, a tako ne moze. Tek kad nesto radite, stvarate, ima potencijala za napredak, promene, poboljsanje. Promisljanje je dobro, ali samo kao deo procesa stvaranja, ne samo po sebi. Zato samo pisite. Cesto. Koliko god mozete. A u pauzama, dok hvatate dah za nove reci, malo oslusnite sta vam kazu, promislite, pa ponovo pisite!
 
ofelija:
nesto sam razmisljala i najzad svatih!:)
niko ne komentarise pesme zato sto su ljudi poceli naprosto da gomilaju soje pesme ne komentariuci tudje...ranije je to islo malo drugacije npr. svako postavi po jednu svoju pesmu svi je malo prokomentarisu pa idemo dalje...ovako neko stavi odjednom otprlike zbirku pesama:)
da se zna ne kaem da ljudi ne bi trebali da postvaljaju sto vise pesma ali samo kazem kako je ranije bilo i da su tada komentari bili sastavni deo ove teme:)
moj mali savet je da se malo uspori tempo..naravno samo savet
izvinite ako je nekome zasmetalo...stvarno nisam mislila nista lose
pozz od mene
Kliknite za proširenje...

Pozdrav svima,
Drago mi je što ima onih koji se sećaju vremena kada je ova tema bila u neku ruku takmičarska. U to vreme smo se svi kandidovali sa po par pesama, zajednički pravili listu najboljih i na kraju skoro svakog meseca izglasavali smo pobednika. Međutim, i ova forma slobodnog, neograničenog učešća ima svojih prednosti. Da nije tako, ne bi ova tema bila najbolja na forumu. Ka to kažem mislim na učestalost, kvantitet , kvalitet i vremensko trajanje. Zanimljivo je i to što svako od nas napravi predah, pa se ponovo aktivno uključi, kada oseti da mu to znači u životu. Hvala svima. Uskoro ću vam napisati odlomak iz mog novog romana koji će izaći samo u inostranstvu.
 
Hvala na pitanju Dadel,
Roman izlazi sa naslovom Bezimena. Radi se o neobičnom romanu koji je sačinjen jedino od pisama. Za sada izlazi na engleskom jeziku u Kanadi, ali je izdavačka kuća prisutna u mnogim drugim zemljama. Trenutno nemam izdavača u Austriji, ali ako bude mogućnosti, rado bih ga i tamo objavio.
 
Ukrali smo...

Previdecemo jednom
da nas nevidljivo progoni,
iz okvira izletece ogledalo
da od krhotina svojih
izgradi bice novo,
pokazace se bezivotno
slikom svoje duse
i mrtvi predmet vrisnuce...
Na nepoverljivim licima
lebdece pitanje
Zivesmo li u slici,u okviru
ili negde u razumu,
gde misli poniru,
zaboravljasmo i kalupismo
duh i svetlost u nesto
sto nam povrsni pogledi podnose?
Ukradosmo li istinu lepoti
darujuci joj tacku gledista?
 
NE TO NISAM JA

ne to nisu bile moje ruke
koje su da se vratis molile
ne to nisu moje oci
zbog ljubavi suze prolile
ne nisam bila ja
devojka kojoj si oteo osmeh sa usana
i skinuo ruku sa ramena
onda kada je imala samo tebe
ne nisam ja ta
koja nikada nece priznati
da mi sada samo venama stud puze
i da se sada samo tuga i suze samnom druze...

ne to nisam ja...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Prometejev čitalački klub - februar
Odgovora
1
Pregleda
149
Black_star
Black_star
KPCTAHK
Da li ste pročitali, prijatelji, veliki i mali
Odgovora
0
Pregleda
169
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top