Baby Yoda
Contributor
- Poruka
- 21.753
Imam ja jednu pesmu isto od ranije, pa evo:
Kritičari, navalite
O ratovanju
Tužan je dan za čovečanstvo kada do rata dođe,
oformljavaju se jedinice, biraju se vođe.
I to ne bilo kakve, već one bez trunke dobra u duši,
sistem vrednosti se trese, počinje da se ruši.
I ko zna zašto ti ljudi sad odlaze da se bore,
opraštaju se sa svojima, poslednje reči zbore.
Lepo su prevareni, misle da se bore za neki viši smisao,
ali grozete rata niko im nije opisao.
Ne znaju šta ih čeka, sasvim slepi idu pravo,
ni izbliza nisu svesni da rat, to je đavo.
Ona nemilosrdna zver koja zavadjuje ljude,
koja se hrani slatkim grehom požude.
Ta zver koja gmiže i obavija nam kandže oko vrata,
ta bestidna zver koja grešne duše hvata.
Za koga je to još rat doneo mira?
Zver to zna ali svoje laži ne bira.
Zna ta rđava zver šta čovek nosi na duši,
zato oblike menja, u naše nade se preruši.
A kada rat otpočne , tužna istina će borce stići,
ona strpljiva zver prva će im prići.
Postaće svedoci užasa, a neke će i sami izvršavati,
poslednji delić čoveka iz njih će isčezavati.
U početku će shvatati i pokušavati sa tim zlom da se izbore,
ali lukave su to zveri i ovakve reči govore:
„Sad je kasno da se menjam, suviše sam zla drugima učinio,
“slatki govor zveri potpuno me opčinio.“
Postali su bezosećajni, a njihov je pad strmoglav na dole,
gledaju u zver i nju za smrt sada mole.
Znaju svoje grehe i svog srama se stide,
znaju svoje muke, svojom dušom ih vide.
Sasvim je jasno da od rata niko korist nema,
zato počujte reči: „Zver nikad ne drema.“
Tužan je dan za čovečanstvo kada do rata dođe,
oformljavaju se jedinice, biraju se vođe.
I to ne bilo kakve, već one bez trunke dobra u duši,
sistem vrednosti se trese, počinje da se ruši.
I ko zna zašto ti ljudi sad odlaze da se bore,
opraštaju se sa svojima, poslednje reči zbore.
Lepo su prevareni, misle da se bore za neki viši smisao,
ali grozete rata niko im nije opisao.
Ne znaju šta ih čeka, sasvim slepi idu pravo,
ni izbliza nisu svesni da rat, to je đavo.
Ona nemilosrdna zver koja zavadjuje ljude,
koja se hrani slatkim grehom požude.
Ta zver koja gmiže i obavija nam kandže oko vrata,
ta bestidna zver koja grešne duše hvata.
Za koga je to još rat doneo mira?
Zver to zna ali svoje laži ne bira.
Zna ta rđava zver šta čovek nosi na duši,
zato oblike menja, u naše nade se preruši.
A kada rat otpočne , tužna istina će borce stići,
ona strpljiva zver prva će im prići.
Postaće svedoci užasa, a neke će i sami izvršavati,
poslednji delić čoveka iz njih će isčezavati.
U početku će shvatati i pokušavati sa tim zlom da se izbore,
ali lukave su to zveri i ovakve reči govore:
„Sad je kasno da se menjam, suviše sam zla drugima učinio,
“slatki govor zveri potpuno me opčinio.“
Postali su bezosećajni, a njihov je pad strmoglav na dole,
gledaju u zver i nju za smrt sada mole.
Znaju svoje grehe i svog srama se stide,
znaju svoje muke, svojom dušom ih vide.
Sasvim je jasno da od rata niko korist nema,
zato počujte reči: „Zver nikad ne drema.“
Kritičari, navalite
)
