Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
...NOVOBOGATE SVINJE…

Razgolićena oko pasa naga,
obline bijele ovalna stomaka.
Miješa ko kuvar masu od šlaga,
sablasti pijane, lobanje bez dlaka.

Sijaju u tami ko luster od srebra,
dave se u vinu, novobogate svinje.
Dok kukovi šeću i žgoljava rebra,
a butine zute ko raspukle dinje.

Padaju dolari u masne tanjure,
robinja bijela kraj stakla i kristala.
Šeće i čepa dok svinje zmure,
iza sunčanih pederskih naočala…

Sojo
 
Zeleni vrtovi sna...
Beskrajem se proteže grom...
Podzemlje velikog dna,
Vatrena stena, naš dom...

Šačica peska na dosadnu noć...
Izneti zrna kroz prokleti sat...
Podmuklo vreme za prašnjavu moć,
Tek da i tuga utoli glad.

I proćiće... Nestaće sve...
Razjuriće vetar kapljice, prah...
Kiša od reči postaće sneg,
I velka seta da uspori dah.

Gorčinom kroz pahuljast roj!
Živima ruda od zla.
Plovidba za besmislen broj.
Vodilja, na rubu sna.

Tada već mrtav, uz blaženi muk,
Neću ni znati za sopstveni kraj.
A svet će da tinja uz razdragan zvuk...
Jureći krugom kroz pakleni raj.

I ostaće... Ostaće smrt.
I samo će ona poznati draž
Onda kad s mišlju na nebeski vrt
Lagani vihor prohuja kroz raž.
 
.............ŠUŠA..........

Svaka šuša ganja miša
nek se piše, ko ih šiša

ko je na fakultet iša'
ko zna šta je čika Gliša

a kada je neko iša '
ti si u pelene (k)iša '

ti si šuša moj Ljubiša
samo znadeš ćerat' miša.:)

Sojo
 
Uzalud ga dozivam


Neću se udavitijer znam da plivam,
hladna je voda,njegovu ruku trebam,
da kročim na obaluja odavno snivam,
al uzalud gadozivam, ja jezik njegov ne znam.


Ne, neću seudaviti, jer znam da plutam,
svaka voda svomemoru putuje,
prepustiću se ija, zašto da lutam,
da uzalud gadozivam, kad ništa se ne čuje.


Ne, neću seudaviti, ne umire se olako,
povuće me maticaonda kad se umorim,
moje korenje truneveć polako,
dok dozivam uzalud,koji krik da stvorim?


Ne, neću seudaviti, znam dah da ćutim,
iako nema, ja srcemsvojim pevam,
na obali stoji, jato već slutim,
al uzalud gadozivam, ja glasa više nemam.


Kazaljke me vukudaleko od njega,
možda i smrt možebiti lepa,
zaroniću dubokokad mi bude dosta svega,
a do tad, evo:
ja uzalud mašemjer ljubav je slepa.
 
Kosminica:
Uzalud ga dozivam


Neću se udaviti jer znam da plivam,
hladna je voda, njegovu ruku trebam,
da kročim na obalu ja odavno snivam,
al uzalud ga dozivam, ja jezik njegov ne znam.


Ne, neću se udaviti, jer znam da plutam,
svaka voda svome moru putuje,
prepustiću se i ja, zašto da lutam,
da uzalud ga dozivam, kad ništa se ne čuje.


Ne, neću se udaviti, ne umire se olako,
povuće me matica onda kad se umorim,
moje korenje trune već polako,
dok dozivam uzalud, koji krik da stvorim?


Ne, neću se udaviti, znam dah da ćutim,
iako nema, ja srcem svojim pevam,
na obali stoji, ja to već slutim,
al uzalud ga dozivam, ja glasa više nemam.


Kazaljke me vuku daleko od njega,
možda i smrt mož ebiti lepa,
zaroniću duboko kad mi bude dosta svega,
a do tad, evo:
ja uzalud mašem jer ljubav je slepa.
Kliknite za proširenje...

Ispravka. Copy/paste ne fercera kanda.
 
Propadam kroz sebe,
tonem,
u neko drugo drugo vreme,
povlačeći sa sobom
sva glupa pitanja
još glupljih prijatelja,
kao prljav stolnjak
sa još prljavijim čašama,
znajući da je otisak
njegovih usana
na nekoj od njih
razbijen,
kao i ja,
ležeći na pločniku bulevara.​
 
.............. SVIRKA ................

Lagano strune, dugo je do zore,
dirkaju prsti molove i žice.
Iza leđa šapat, čujem da me kore,
viđe ga sinoć, s' garavom "Kod Mice".

Zamiče sunce, iznad krova čuči,
kolutovi dima suču po plafonu.
Bubnjar se ljuti, da loše zvuči,
pjevaljka čeka, ko kraljica na tronu.

Kreće polako, noga za nogom,
klavijature tuku orjentalni lelek.
A dve u nošnji, o, pameti zbogom,
pod grud’ma puca gizdavi jelek.

Dim i znoj vonja, salom se širi,
suknjice od pedlja oko pupka golo.
Ušće iznad bedre stidno proviri,
garava me draži da uđem u kolo...

...davno Sojo
 
Obracam se mojoj dragoj pred zenama telepatijom, i tugujem:
A sto nosis, a sto radis ne shvatam,
covjek nekada za najvecu bolijest
moze misliti da je umjetnost,
kolko sam te i uzeo ostavljam te draga
imao sam u zivotu lose vreme
al ono je proslo brzo
jer trenutci sa tobom provedeni
ne trajahu mi tako dugo
kao sa njom
morao sam ja da biram
jednu zenu sto se zove
"trijeznjenje razvaljenoga mozga".
 
...malo doćerano:)

.............ŠUŠA..........

Svaka šuša ganja miša
nek se piše, ko ih šiša

ko je na fakultet iša'
ko zna šta je čika Gliša

a kada je neko iša'
ti si u pelene q*ša'

ti si šuša moj Dragiša
samo znadeš ćerat' miša

svaka šuša ganja miša
Ljubiša i taj Dragiša

ne treba im škola viša
tastatura sve komiša

pada proza kao kiša
sve je javno i bez kriša

hvalisavo bez slatkiša
svaka šuša ganja miša...

Sojo
 
BAUK:
Ne verujem
da mi je ovo
prvi zivot s tobom,
sve mi je isuvise poznato
da bi bilo prvi put.
Sve tvoje postupke
unapred znam.
Znam unapred
sta ces i kad slagati,
cim ces me obradovati,
kad ces zaplakati,
kad ces mi u
zagrljaj pasti.

Sve sam ovo vec
s tobom prosao,
tebe voleo
i jedan zivot
s tobom
proziveo.

Ipak smo se negde
ranije sreli,
na nekom drugom mestu,
u neko drugo vreme,
u nekom drugom svetu.
Ipak si ti i pre ovog
bila moja.
Isto smo se
kao i sad
voleli
i nikad se nismo
ni rastajali.
Kliknite za proširenje...


Lepo..
 
Je li ti se ikad desilo, druze, vojnice

Da sa strahom gledas na punu bocicu tableta za smirenje
I nisi u stanju da kazes nista lijepoj i dobroj zeni koja te hvali
Kao sto munja sijeva bez obzira sto oku smeta
I kao sto ogledalo gubi smisao u mraku
Neraskidivo si vezan sa nekim zenama
Sa kojima nisi ni u vezi ni u braku
A one ne znaju za duznosti!
 
Poslednja izmena:
.... NE ZOVI GOTOVO JE ....

...sonet u akrostihu

Ne, ne zovi me, na rubu sam pakla
Eh, pokaži zlobne namjere krute
Zašto, zašto me ti nebi dotakla
O, Santa Maria della Salute.

Vrh litice je zadnja stopa smrti
Izgovor će biti suze prosute
Gruni me u ponor dušu zasiti
O, Santa Maria della Salute.

Te lažne suze da li će poteći
O, da l' će zli duhovi da ućute
Vođeni s' tobom, kaznu izreći
O, Santa Maria della Salute.

Jad nek ti budu božije upute
Eh, Santa Maria della Salute.

Sojo

Malo sam se poigrao na Lazin račun, mada, trudio sam se da ne koristim njegovu rimu za/na "Salute".
Nemam pravo da činim opaske velikanu, ipak, u tri prikazane kitice nije imao rimu na "Salute". Pitam se, da li je namjerno...
Čisto sumnjam da nije znao, jer je lako pronaći još puno primjera rime na pomenutu "Solute" što sam i učinio.
Da me ne pljuju neki klinci, ovo je moja opaska, vidi> ;)

[............................................]
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
..........................................
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
.....................................
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!
 
Dellamor(t)e


S neumitnim krajem jedne rajske ćudi
Snebivam se dalje, dok bajkom jezde ljudi
Uz sećanja u dalji besane blede noći
Duž beskraja u tami bezdani cede kostim.

Bedemi su pali, od očaja gore snovi,
Veseli čuvari poraza se klone novih.
Rastavljeni osmesi, raskošni a srozani,
I bataljeni podvizi, potresni al' skončani,

Izbledeli u dalji jedne majske zore
Predeli u čađi, i bedne, hladne vode,
Rastopljenog leda što nam srca spoji
Izgubljenog brega što sada ne postoji.

Utonuli u bezdno naših jarkih žeđi
Klonuli smo najzad i naspram jakoj želji,
Odvojeni sada, slučajno se srevši
Voljeni za svagda? Ili možda smešni?

Zar je bitno sada, kada smo daleki?
Zatišje od svađa. Most na svojoj reci.
Sada kad smo stranci, šta bi mogli reći?
 
Pogledom pratim te dok zavesa peska leluja na vetru i briše miris tvoj.
Nestaješ negde u daljini ne okrećući se, ne govoreći zbogom.
Plima osećanja raste negde duboko u meni, rušeći sve brane davno zaboravljenog asketizma.
Karma.
Tragovi nestaju pred mojim očima odnoseći sa sobom sve uspomene već odavno mrtve, iznova rođene.
Ponovo prelistavam stranice albuma punog tvojih pogleda i tvojih dodira, nemo vrišteći tvoje ime, nadimajući dine nekom ekspanzivnom setom.
Samoća, harajući tim golemim prostorom, nadire u talasima u moje biće i strah od sutrašnjice grebe mi dušu i uspomene na tebe.
Nema te više.
Davno ispričana priča, ponovo umivena stvarnošću, trga krpare trule prošlosti sa sebe.
Sama sam.
Karma.
Ime mi je Sahara.​
 
Kosminica:
Pogledom pratim te dok zavesa peska leluja na vetru i briše miris tvoj.
Nestaješ negde u daljini ne okrećući se, ne govoreći zbogom.
Plima osećanja raste negde duboko u meni, rušeći sve brane davno zaboravljenog asketizma.
Karma.
Tragovi nestaju pred mojim očima odnoseći sa sobom sve uspomene već odavno mrtve, iznova rođene.
Ponovo prelistavam stranice albuma punog tvojih pogleda i tvojih dodira, nemo vrišteći tvoje ime, nadimajući dine nekom ekspanzivnom setom.
Samoća, harajući tim golemim prostorom, nadire u talasima u moje biće i strah od sutrašnjice grebe mi dušu i uspomene na tebe.
Nema te više.
Davno ispričana priča, ponovo umivena stvarnošću, trga krpare trule prošlosti sa sebe.
Sama sam.
Karma.
Ime mi je Sahara.​
Kliknite za proširenje...
Ne shvatam nista, ali izgleda da je iskreno - pa cu reci sto mi ne ide: nesto se dogadja sad ("plima osecanja raste...") a to rusi nesto sto i ne igra ulogu u zivotu pjesme, jer je "zaboravljeno" i to "do daske" namjerno. Tada kada je "zaboravljeno" tj. potpuno napusteno, ti kao da to jos jace napustas nego sto se uopste moze napustiti?
 
Poslednja izmena:
Можда ће бити исто,
И добре старе сете,
Задрже своје место.

У десном углу маште,
Већ постављене стоје,
На столу свеске нотне.

За моје елегије…
За шапат виолине,
У ове ситне сате…

За сјајем црне тинте,
Да нека не посегне,
Руке су завезане.

Јер можда и док гасне,
Пламичак среће давне,
Треба му дати шансе.

Сред суза што их квасе,
У мокре дувам гране.
И чекам нове сне.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top