Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Larpurlartizam

Ti si moj katalizator bežanja.
U bežanje te pretvaram
i od bežanja sakrivam.
Ostaješ kretanje u pokrenutom
i tečeš bez skretanja.

Ne odapinjem lukove pravaca
južno ili ciljno.
Pravac je strujanje, ponekad vetar,
uvek odsustvo plafona.
Pravcem pitam
Čujem li se?
Pravac nekada prenosi zvuk.

Čuješ li me, rastihovano?
Ja govorim.


images
 
*samouka*:
Pusti Nemir
nek se nesmiruje
Ne daj mu
predaha ni u smiraje
dana i snage
Pusti Nemir
nek te rastače
Ne daj mu mira
Izazivaj ga ponoćnim molitvama
i proklinjanjima
Pusti Nemir
da peva
Kliknite za proširenje...

Dopalo mi se i inspirisalo,,,nije bas nesto al' za dva puta po pet minuta pisanja ispalo je kako-tako pa ovako...

NEMIRI

Ako te nekad,
umesto jutra probudi mora
i pocne kosmar
dok kao puz,dolazi zora
ako te tad spopadne jad
i sa njim strah,taj stari gad
ma sve se skupi, u pamet lupi
i u glavi ti zurku naprave nemiri
seti se samo da imas mene
neka ti to nemire smiri !

msb :)
 
Poslednja izmena:
Svejedno

Ti bi me,znam,
najviše voleo
kad ne bih pisala.
Pored tebe sam,
a lakše bih disala
da sam sama.
I dok me opet obuzima
poznati osećaj nepripadanja
polako shvatam da
živeti ili ne živeti,
voleti ili ne voleti,
svejedno je.
Na kraju ostaneš sam.
Prazno sam.
Skučeno sam.
Očajno sam.
I gubim nadu
da će ikada svanuti dan
kad ćeš me voleti
baš ovakvu...
 
Svratih,
a mozda nisam trebao
svratih,
i ako sam od svracanja bezao
Svratih
kao nezvani gost
samo svratih
da ostavim trag i napisem post !

Svratih,
red je i da vas pozdravim,
eto svratih,
pa da sa svracanjem prestanem,
samo svratih
ali mozda...mozda i ostanem !

msb:)

Pozdrav za ovaj fini,mali virtuelni klub pesnika i pisaca :bye:
 
A posle, kažu,
posle sve biva lakše.

Prihvatiš samoću kao jedno veliko,
najdalje putovanje u sebe.

Pazi samo da ti um upamti drum,
da umeš da se vratiš u van sebe,
jer ja je zamršena kategorija.

Ja ume da proguta sebe samog
a onda druge okrivi za zločin.

Ti, ti si već iskusio kako je to biti mi
preteča preživljavanja u skupu svih samoća.
Centar univerzuma.

San svake jednine je: množina,
izvori jure ka ušću,
i nisam ja izmislila da je nežnost
najopasnija kad je pretvoriš u nedeljivo,
u jedan,
u jadan
ja .

Znaš li da dužina našeg puta
zavisi od stradanja kostiju pod zagrljajima
i obrtaja poljubaca u minutu?

Minut, to je samoća.
Dva minuta, to je već ljubav između različitih vremena.

Ne čekaj da prođe večnost,
da pređeš celi, najdalji put
i tek onda shvatiš da je olako prihvatanje
bolnije od samog izmišljanja samoće.

Vrati se na početak.
Biću ti saputnik. Tvoja samlevena kost
i najžešći poljubac i najljubavniji zločin.
Centar unuverzuma.
Biću Ti ...

Množina od nežnost glasi Mi .

A pre Mi , kažu,
pre Мi je sve bilo teže
za jednu zločinačku samoću.
 
Probaj da kažeš NE mislima
kad u krivudavim ulicama stihova zalutaju,
kaži ne kriku kad kroz misli u strofe se probije
i probaj da kažeš NE ruci kad počne na papir
zgužvane obrasce misli da ređa...
i znaćeš:
stihovi se ne stvaraju u mozgu pjesnika
već se prepisuju sa mekog tkanja vizija...
 
************
Odkuda
bajko mojeg pričanja?
Iz čije krtosti
ko lom
se javljaš?
Iz čijih suza
iskriš i
Mesec
se kaniš postati?
Saterana
iz kog ćoška
bezdušja se javljaš
i miliš dahom po oblacima
zaključanim?
Okrepila li te
krv zelenih limunova
pesma svračaka
rosa crnolatja
?
 
Poslednja izmena:
*samouka*:
Predivna pesma

Reci mi granicu između pesme
i priče
Reci mi granicu
između sna
i jave
Ti
što stihove i dušu
čitaš i naopačke
Kliknite za proširenje...
Bojim se da to neće
ići tako lako,
bejbe.
Moje je da pišem
a ne da budem
graničar
i štitim brinete u
nevolji.

Šta da ti pričam
svi smo bili
đaci i čitali Dostojevskog.
Po njemu,
kod svakog
muškarca među
nogama
čučii po jedan Raskoljnikov
i samo čeka
priliku
da se digne i zamahne
sekirom.
A kod žena, u njihovim
gaćicama
nalazi se baba zelenašica
koja ljubomorno broji
pare
i prebira po nakitu. Raskoljnikov
u svakom trenutku može da se
oglasi.
Može da ustane i
onda
evo ti sekire. Teško
tebi zelenašice.
Ma koliko čuvala
svoje blago i bdela
nad njim
student će te
iznenaditi i doskočiti.
Pa ti vidi kad se on razmaše
sekirčetom,
da li će ti pomoći
ljubav
nada
vera u javu
ili
samouk san.
 
************
Opet je bio tu
onaj koji nikad ne dolazi
sa pospanim metkom
u levoj predkomori
razjapljenih rana
koje će tek
postati.
Na vrhu jezika
uspavljivao je
zaborav
na tren kada smo
plemenitost
prepustili metalima.
Neuplakan
čeznuo je
da mu obrišem
suzu
sveže ubranim
pamukom neba
i da mu ponudim
uvek poluprazno
mesto kraj sebe.
Mirisao je na večnost
a uvek mi je poklanjao
satove
pomerene u sutra
koje je jednom
ipak
bilo.
 
Neću da lažem
Plakala sam
I kosu sam isekla
i bacila
uz vodu
da dozovem najcrnje
Suđaje
Neću da lažem
Gatali mi
bacajući moje kosti sopstvene
Al ništa nije važno
Sada više ne
Nespretna ruka
koju su
polomili
iz hira
Tebi piše
mene istu
samouku
u svemu dobrom
i lošem
dok se u tvom oku ogledam
bacajući ti se u zagrljaj
 
Rođena sam sitna
bleda
i nedovršena
Još uvek
ne razlikujem
plač od pesme
i smeh brkam sa lastama
što je posebno nezgodno
u proleće
Imam lepo lice
i lepo pričam
Često mi se
od poroka ježe
bradavice lešnici
A još uvek
u ogledalu
vidim sebe
tek onakvu
kakva ću biti
posle novog ledenog doba
Ne zamerite mi zato
na Pesmi
ma kakva da je
Zamislite je
ljubičastu
sa fazanovim perom
zadenutim za svaki treći stih
Zamislite je
da je od somota
ne nekog skupog
nego onog za zimske pantalone
Slobodno je čitajte od sredine
a može i samo po koji red
kako Vam volja
Prepravite je
obrnite
prodajte
poklonite
preskočite
zagrlite
Kako Vam volja
 
Preziveces...
neispunjena obecanja
i sve lazi obojene istinom
Preziveces...
i dodir necijeg pogleda
sto te gleda ali ti se ne da !
Preziveces...
i to sto nemas ono sto zelis
i sto ti se nude oni koje ne zelis !

Preziveces
jer imas srce
sto u ritmu reci skakuce
cak i kada su tihe
kao otkucaji starog sata
Preziveces...
pa makar i nekome iz inata !
 
Moj inat
je od ušećerene vate
Odrasli sa njim na kraj
ne izlaze
Čude se što još
hodam
hodam
hodam
pravcem
koji je samo moj lepi izbor
I samo deca
u prolazu
namignu mi
Musava od ušećerenih jabuka
baš kao i ja


- za Vas moje prijatelje
pesnike
Vas sa dečijom dušom

jutarnji poljubac od samouke
 
***********
Nazdravimo na
dan belih vrana
ispijmo iz prljavih čaša
talog jeftinih vina
jer po istini
valjda istoj
i ukus ona nose.
Istresimo iz dzepova
svo nemanje
više mesta napravimo
rukama
koje će doći
i na neke čudne načine
nosiće
SVETA DVOJSTVA
u svojim
molitvenim prstima.
Obucimo
ogoljene trešnje na Petrovdan
u svoju kožu
i usudimo se
da tako
dočekamo
proleće.
 
ti i ja

ti si gospodar svojih dana
ledena stena uspavana
sa žarom iza zidina
održavaš plamen
miran kao stihija
tvoji su koraci laste
nemir ti sleće na rame
i hraniš ga kao otac
nema za tebe tajni

naglavačke dana okrenutih
u ritama su moje nade
nikada se ne smejem kao ljudi
trčkaram ti oko nogu i
ma nismo ludi
Tvoje su uspomene jasne
ja sam musava i kuurva
Sto se zadržavaš kraj mog žbuna?

rekla sam ti o sebi dosta
ali da dodam

ne bavim se bolom vec dugo
ni usamljenošću ni tugom
oni svraćaju ako im je volja
al' kod mene nema ništa sem stola

a ni mene često nema kod kuće
lutam daleko od parova i tuče
družim se sa krticama i provalnicima
sa rovcima i domorodcima
sa tavana bubama, mojim drugama
odvajam neke stare reči za čarbar
od njih ću da pravim kačamak i ajvar
udaću se za vrapca, od njega napraviti zabca
a ako mi se spavaćica pocepa
dodaću cveće i napraviti venčanicu za ispod kreveta
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
“Mali princ” svačijeg detinjstva
Odgovora
8
Pregleda
225
Nina
Nina

Back
Top