NEMIRNU NOC GLEDAJUCI
Nemirnu noc gledajuci, sretoh strani pogled,tudji
Oka sto se s tamom svila, u um moj su dosla uci
Da u njemu proslost nadju, ma gde da se ona skrila
Dal u polje zaborava il sred crnog nistavila
I kroz vatru uspomena od secanja sto propatih
Nadje sliku svu od sjaja,od ljubavi, od resetki zlatnih
Da li Magbet treba biti, na rec zene i ubiti
Il ko Kafkin geometar, da mi srce nosi vetar
Ili Hitklif koga Keti na orkanski vis podseti
Kad umom mu slika, vecne srece proleti.
...Ili proklet sa gavranom, tuznim srcem za Lenorom
Il da budem dusom nula i naslednik Feliks Krula
Il da kao ludi Lir u svom umu stvorim vir
Koji od svih ludih ljudi, sto ljubavnom ladjom plovise
da postanem, da secanje zbrisem
Da lika u ogledalu ponovo poznajem
Da u ljudskom svetu
A ne medj senkama trajem
Te da bih ti sliku mesta, sto me na ovo slovo tera, dao
metafora nek bude tlo ,sto pisac je prokletom avlijom zvao
Al da zbunjen ne budes slikom, upoznacu te s mojim likom.
Ubio nisam, nit nesrecno krao, nit poroku nekom se odao,
Nit tudjih se usana zazeleo jer za njene u smrt bi hodao.
Al nisam nevin nit bezgresan,citaoce, da te ne zavaravam
jer putnik je, moga vala, bila senka zlog morala
I brzo me oslepela, naterala na nedela
i strujom me, voda zala, sred samotnih baci obala
da za oprost vecno molim
sto sa usana nestade mi rec
za potvrdu da silno te volim
STVARALACKE VATRE ZARKE GORAHU U UTROBI ZVERI
